1583. године –  Рођен је холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву.

1585. године –  Умро је папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. Нови календар назван је по њему Грегоријански.

1755. године –  Рођен је њемачки лекар Самуел Ханеман, оснивач хомеопатије.

1778. године –  Рођен је енглески писац Вилијам Хезлит, један од најзначајнијих књижевних критичара 19. века. Написао је обимну биографију Наполеона I Бонапарте и више књига о умjетности.

1813. године –  Умро је француски математичар и астроном Луј Лагранж. Рођен је у Торину 1736. године, гдје је са 19 година био професор математике у артиљеријској школи. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, сферне астрономије (“Аналитичка механика”, “Теорија аналитичких функција I, II”).

1814. године –  Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Он је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.

1847. године –  У Мађарској је рођен Џозеф Пулицер, оснивач фондације из које се сваке године у САД додјељује “Пулицерова награда” за најбоља остварења у новинарству, карикатури и књижевности. На Универзитету Колумбија је 1903. године основао прву новинарску школу.

1864. године –  Млађи брат аустријског цара Франца Јосифа, надвојвода Максимилијан, крунисан је за цара Мексика.

1867. године –  Умро је први руски шаховски мајстор и теоретичар Александар Дмитријевич Петров, утемељивач руске шаховске школе.

1869. године –  Спајањем двије железничке пруге, “Јунион Пацифик” и “Централ Пацифик”, прорадила је америчка трансконтинентална жељезница.

1919. године –  Владине снаге убиле су из засједе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату.

1921. године –  Сун Јат Сен је изабран за предсједника Кине.

1932. године –  Паул фон Хинденбург поново је изабран за председника Њемачке пошто је са 19 милиона гласова побиједио Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. године повјерио је Хитлеру формирање владе и тиме отворио нацистима пут ка власти.

1938. године –  На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Њемачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Њемачкој.

1941. године –  У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.

1941. године –  Комунистичка партија Југославије донијела је одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против њемачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Сједиште Централног комитета партије премјештено је из Загреба у Београд.

1944. године –  Совјетске трупе преузеле су у Другом светском рату Одесу од Нијемаца.

1953. године –  Шведски политичар Даг Хамаршелд постао је генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. године под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у мировну мисију у Африку. Постхумно му је додијељена Нобелова награда за мир.

1954. године –  Умро је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер који је у Лиону с братом Лујем направио прву филмску камеру и фабрику за израду фотографског материјала. У париској кафани “Гран кафе” браћа Лимијер приказала су 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свету “Улазак воза у станицу” и “Радници излазе из фабрике”.

1962. године –  Умро је амерички филмски редитељ мађарског порекла Мајкл Кертиз, добитник Оскара за филм “Казабланка”.

1963. године –  У сјеверном Атлантику је у експлозији америчке атомске подморнице “Трешер” погинуло 129 људи.

1972. године –  У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.

1972. године –  Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.

1973. године –  Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.

1974. године –  Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.

1993. године –  У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.

1994. године –  Авиони НАТО-а бомбардовали су положаје босанских Срба око Горажда, које је УН прогласила “безбједносном зоном”. То је била прва војна акција снага НАТО од оснивања те војне алијансе.

1995. године –  Израел и Јордан су размијенили амбасадоре на основу мировног споразума двије земље из октобра 1994. године.

1997. године –  У Њујорку је у “Корпорацији Карнеги” и под покровитељством “Пројекта за етничке односе”, без сагласности о било којем спорном питању, одржан тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца.

2001. године –  Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.

2004. године –  Умро је Сакип Сабанци, турски бизнисмен и филантроп. “Сабанци Холдинг” који је предводио, један је од два највећа турска пословна конгломерата, који се бави банкарством, аутомобилима, храном, текстилом, грађевином и хемикалијама.

2010. године –  У удесу пољског авиона код Смоленска у Русији погинуло је 96 особа, медју којима су били предсједник Пољске Лех Качињски и његова супруга Марија, бројни посланици, врх Генералштаба и угледне личности јавног и политичког живота Пољске, који су са предсједником пошли на комеморацију у Катинску шуму.

2013. године –  Умро је британски научник Роберт Едвард, добитник Нобелове награде за медицину за вантјелесну оплодњу, поступка који је милионима неплодних парова омогућио да имају дјецу.