Прича о томе шта се десило Либеријцу Емануелу Тулоу могла би да се назове модерном бајком.

Овај 19-годишњак, обучен у школску униформу - небескоплаву кошуљу и тегет бермуде - штрчи у одјељењу пуном ученика који су најмање шест година млађи од њега. Али поновни полазак у школу учинио га је срећним.

Прошле године се мучио да заради за живот као таксиста на мотору када је спазио 50.000 долара - у америчким и либеријским новчаницама - умотаних у пластичну кесу поред пута. Могао је лако да узме новац који би му промијенио живот. Али дао га је тетки на чување и када је чуо правог власника на националном радију како моли за помоћ у проналажењу новца  Емануел се јавио.

Неки су га исмијавали због поштења, говорећи да ће умријети сиромашан, али његов чин му се исплатио - обезбијеђено му је образовање у Институту Рикс, једној од најпрестижнијих школа у Либерији. Либеријски предсједник Жорж Веа му је дао 10.000 долара, а власник локалног медија такође га је новчано наградио. Власник новца који је пронађен донирао је робу у вриједности од 1.500 долара. Поврх свега тога, а можда и најважније, реаговао је колеџ у САД, нудећи му пуну стипендију када заврши средње образовање.

Сада је усредсређен на образовање у Риксу, интернату који је основан прије 135 година за елиту либеријског друштва, која потиче од ослобођених робова, оснивача земље. Његове двоспратне зграде налазе се у прелијепом кампусу само шест километара од обале Атлантика. "Уживам у школи, не због имена Рикса и онога шта представља, већ због академских и моралних дисциплина", рекао је Емануел за ББЦ њуз, смијући се и играјући се крагном кошуље док је причао.

Попут многе либеријске дјеца из сиромашних крајева, и он је напустио школу када је имао девет година како би зарадио новац да помогне породици. Било је то убрзо пошто му се отац утопио, па је Емануел отишао да живи код тетке. Само неколико година касније постао је таксиста на мотору. Послије толико дугог периода без образовања, потребна му је додатна подршка у школи.

Када се Емануел први пут придружио одјељењу шестог разреда, осјећао се помало инфериорно.
"Није могао да одговара у учионици, али смо из дана у дан радили на његовом самопоуздању", објаснио је један од његових наставника Тамба Бангбеор.

Каже да је Емануел дошао са скромним знањем, али је добио додатне часове, што му је помогло. Сада је пред њим шест година средње школе, а када дипломира имаће 25 година. Али не смета му разлика у годинама са друговима из разреда и за њих каже да су му пријатељи.

Емануел каже да ужива у животу у ученичком дому.
"То је начин да једног дана научите да живите сами", додаје он.

Гледајући у будућност, жеља му је да студира рачуноводство на универзитету да би се припремио да помогнем у правилном кориштењу новца земље. Његова разборитост и поштење виђени су као примјери које требаслиједити у земљи у којој су оптужбе за корупцију распрострањене и гдје званичнике често оптужују за крађу државних средстава. Осврнувши се на то како су га неки људи исмијавали због враћања новца, он признаје да је могао да га искористи да побољша властиту материјалну ситуацију, али му то никада не би пружило прилику коју сада има.
Емануел је захвалио Богу што га је наградио.

Захвалан је и родитељима, јер су га, каже, научили да буде поштен.
"Моја порука свим младим људима је: добро је бити поштен - не узимајте оно што вам не припада".
Наставници у Риксу цијене што је Емануел код њих.

"Не само што смо као школа имали користи од његовог поштења, он је и други голман у школском фудбалском тиму", рекао је Бангбеор о овом момку, великом навијачу лондонског Челсија.
Емануелови другови из разреда срећни су што је код њих.

Бетлен Кели, једанаестогодишњакиња, назвала га је великим пријатељем с којим воле да дијеле. Тих је и не прича много. Одан је, пун поштовања и искрен је.

(ББЦ)