1199. У Хиландару умро Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, која је владала Србијом 200 година. Велики жупан од 1166, поставио основе државне самосталности Србије и њене политичке моћи. Повукао се са престола 1196. у корист сина Стефана, касније првог српског краља Стефана Првовенчаног, и замонашио се под именом Симеон у манастиру Студеници. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог свеца из лозе Немањића.

1633. Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана са његових дела скинута 1757.

1668. Споразумом из Лисабона Шпанија признала независност Португала.

1689. Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам ИИИ од Оранжа и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса ИИ, прогласили суверенитет над Великом Британијом и Ирском.

1787. Умро дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата Руђер Бошковић, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих научника свог доба.

1793. Велика Британија, Пруска, Аустрија, Холандија, Шпанија и Сардинска краљевина склопиле савез против револуционарне Француске.

1831. Рођен српски државник и историчар Јован Ристић, вођа десног крила Либералне странке, један од најзначајнијих српских политичара XИX века. Био намесник малолетном кнезу Милану Обреновићу, представник Србије на Берлинском конгресу 1878, председник Владе кнежевине и краљевине Србије и намесник малолетног краља Александра Обреновића. Написао "Дипломатску историју Србије".

1883. Умро немачки композитор Рихард Вагнер, стваралац касног романтизма, који је срушио традиционалну структуру опере да би остварио своју замисао о свеобухватном уметничком делу, "музичкој драми".

1945. Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.

1945. Амерички и британски авиони у Другом светском рату почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град током два дана бомбардовања разорен, а верује се да је погинуло око 135.000 људи.

1961. Савет безбедности Уједињених нација донео одлуку да у Конго буду упућене међународне мировне снаге да би било спречено избијање грађанског рата у тој земљи.

1974. Умро сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника XX века.

1975. Кипарски Турци у северном делу острва, које је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску федералну државу Кипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.

1984. Шеф Комунистичке партије СССР и државе постао Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер СССР-а.

1990. СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе објавили план о уједињењу Немачке.

1991. Амерички бомбардери разорили склониште у Багдаду идентификовано као војни положај, а у ком су цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло око 500 људи, међу њима велик број деце и жена.

1999. У Београду сахрањен Пеко Дапчевић, један од првих команданата Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату. После рата био начелник Генералштаба Југословенске народне армије, државни функционер и дипломата.

2000. Папа Јован Павле ИИ затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући однос према Јеврејима и јеретицима.

2001. Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово путовање од 2.700 километара трајало 90 дана.
​
(Б92)