Слично као прије седам дана када су везивали мајке, дјеца би данас требало да поране и своје тате ухвате "неспремне", на спавању, и увежу им ноге каишем, гајтаном или обичним канапом тако да не могу да се ослободе.
Како би се одвезали, очеви би дјеци требало да "плате" тако што ће им дати поклон који су раније припремили. Онда дјеца, али и остали укућани, честитају празник и дан се наставља у добром расположењу и слављу. Обичај је да се припреми и лијеп, свечани ручак око кога ће се окупити цијела породица јер је ово, прије свега, празник који треба да зближи дјецу и родитеље.

Зато, иако им се дјеца највише радују, приликом "откупљивања слободе" заправо није ријеч о поклонима! Поента је у љубави и присности коју на овај празник треба да подијеле сви чланови породице, па као дарови могу да послуже и "обичне" бомбоне, ораси или чоколадице.

Осим тата, везивали су се и стричеви, деке, комшије... све мушке особе са којима су дјеца у контакту. Овај обичај задржао се све до данас.

Везивање има вишеструку симболику. Оно представља чврсте породичне везе - слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Такође, ријеч је о прастаром ритуалу којим се показује демонима да је у тој кући све на свом мјесту - "везано", и да сви сложно и у љубави иду у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику - Божићу!
​
Зато тате, не оптерећујте се поклонима! Дарујте својим малишанима пажњу и љубав и видјећете... биће то највећи поклон од свих! Срећни очеви!