"Нисам пријавила због страха да ми не узме дјецу и због страха да ме не убије. Нисам пријавила јер ми нико није вјеровао. Пријавили су други за мене и тако ми је спашен живот. Једанаестог фебруара славим други рођендан, а да сам остала у својој држави, била би ми годишњица смрти."

Ово је један од више од 16.000 твитова жена из земаља Западног Балкана објављених за два дана под хасхтагом #нисампријавила.

Тридесетдвогодишња жена из Босне и Херцеговине за Радио Слободна Европа каже да је своју причу подијелила након што је на Тwиттеру прочитала објаву политологиње Нине Стојаковић из Србије. Нина је написала како је њена сестра трпјела насиље бившег дјечка због чега је покушала самоубиство.

 Тортура, како је описује жена из БиХ, која је због сигурности тражила да јој не име не буде објављено, креће од самог почетка брака. Тренутно је у сигурној кући у једној од земаља Европске уније, гдје је отишла како би дјеци дала бољи живот.

 "Тортура је трајала 12 година. Родило се и троје дјеце. Мој бивши супруг није био за то да идемо ван наше земље, јер је знао да овдје за насилнике и алкохоличаре нема слободе.  Једва сам га наговорила", каже ова жена.
 На мужа насилника, који ју је ноћ раније покушао угушити јастуком пожалила се ујутро кад је дјецу довела у вртић. Одмах су звали полицију и отад је на сигурном, а бивши супруг има забрану приласка.

 "Да сам те тукао више, сад би ти била жена – ово ми је рекао те ноћи", каже наша саговорница из БиХ и додаје да му је одговорила:

 "Да си ме само мало више волио, видио би да имаш жену."
 
Твит који је покренуо лавину
 
"Моју рођену сестру Лидију, која годинама пати од депресије, је годину и по дана у континуитету тукао момак с којим је живјела. То смо сазнали прије мјесец и по дана када је скупила храброст да га остави и врати се код наших родитеља након сто је покушала да се убије", написала је политологиња Нина Стојаковић.

 "’Што није пријавила раније?’ Па једноставно, јер је била престрављена до костију", навела је у другој објави Нина.

Након тога су услиједиле хиљаде објава дјевојака и жена због чега нису пријавиле насилнике.

 Дејана Стошић за РСЕ каже да је као неко ко годинама ради са жртвама насиља, ријешила да прва проговори.
 
„Мислим да смо доста ћутале, да је доста ћутала свака од нас, да је ово почетак рјешавања проблема. Проблем су и институције, проблем је и друштво. Сад смо натјерали да бар друштво колико-толико слуша о овоме“, навела је.

 "И некако кад се вама деси, онда вас буде срамота. Мене је било јако срамота. Нисам смјела никоме да кажем, ни својим колегиницама које раде на СОС телефону ни било ком другом, јер ме било срамота и јер знам да он има заштиту, а да институције на раде свој посао", испричала је Дејана.

 У својим објавама на Тwиттеру, које су покренуле акцију #НисамПријавила, Нина Стојаковић је написала да је њена сестра била у полицији и да јој је тамо речено да не могу да ураде ништа јер нема извјештај љекара "иако има неколико свједока, међу којима свог психотерапеута који ју је видео у модрицама и коме је првом све признала".

 Такође је открила и идентитет дјечка кога оптужује за насиље према својој сестри, наводећи да је ријеч о реперу Урошу Радивојевићу, познатом као Нумеро.

 Да ли је у полицији заведена пријава против Уроша Радивојевића због физичког и психичког злостављања и да ли је покренут поступак против њега, питања су на која РСЕ до објављивања овог текста није добио одговор од Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије.

 Радивојевић је након објава Нине Стојаковић угасио своје профиле на друштвеним мрежама. До објављивања текста није се огласио о оптужбама.
 
Најважнији повјерење и подршка

"Петнаест хиљада жена је подијелило различите исповијести, али колико је само жена које не смију од страха да проговоре и даље? И сада, када ово пишемо или читамо, неколицина жена проживљава насиље. Нажалост, већина грађанки и грађана на просторима Балкана одгојена је у традиционалној патријархалној породици. Тај одгој сам по себи дискриминира жене, дјевојке и дјевојчице. Само нам је требао окидач да се охрабримо и оставимо патријархалне традиционалне вриједности иза себе", каже Мелани Исовић, новинарка и активистица из Бање Луке.
 
Према подацима Мисије ОСЦЕ-а у БиХ, скоро половина жена преживјела је неки облик злостављања, укључујући насиље интимног партнера у доби од 15 година или касније.
 
"Жене се боје осуде друштва, јер смо навикнути да је жена за све крива. Изазвала је силовање, сама је тражила шамар, требала је да ћути и слично. Насиље над женама из године у годину постаје комплексније. Свједоци смо осам фемицида у овој години до новембра", каже новинарка и активистица из Бање Луке.
 
Сматра да је кључ у промјени цијелог система и превазилажењу патријархалног норматива.
 
"Оснажити жене, дјевојке и дјевојчице. Едуцирати све грађане и грађанке. Свако насиље, свака дискриминација оставља трауму и трагове у животу жене", поручује Мелани.

Важни бројеви телефона:
 
Србија – СОС женски телефон - 0800 100 007, полиција – 192
 
БиХ – СОС женски телефон - 033 222 000, полиција – 122, СОС у Федерацији БиХ - 1265 и РС-у - 1264.
 
Црна Гора –СОС женски телефон 080 111 111, полиција – 122, Сигурна женска кућа – 069 013 321, СОС телефон за жене и дјецу жртве насиља Подгорица 020 232 254 и 067 805 297, Центар за женска права – 067 166 800

Извор: ИнфоБијељина