ЏАФРИЈЕВ ПОКЛОН ДЈЕЦИ СВИЈЕТА
Свијет умјетности је постао феноменална машина за прављење новца, ријечи су Саче Џафрија, британског умјетника чија је слика на аукцији продата за 62 милиона долара.
Његове слике су у кућама, вилама и пентхаусима чланова краљевских породица, тајкуна, политичара и познатих личности свјетског џет сета. Од Барака Обаме, принца Алберта од Монака, Бил Гејтса, Џорџа Клунија, Леонарда ДиКаприја, Мадоне и многих других.
И док његово име није нарочито примијећено, кажу, у музејима, на бијеналима и сајмовима, Британац Сача Џафри је и те како тражен у високом друштву.
Ко је заправо тај интригантни и свакако занимљив 44-годишњи умјетник чија је слика „Путовање човјечанства” прије неки дан, на гала аукцији у балској дворани хотела „Атлантис”, на Палми у Дубаију, продата за фантастичних 62 милиона долара?
Сав приход од продате слике подијељене на 70 дијелова, а коју је у цијелости купио Андре Абду, француски бизнисмен који се бави продајом криптовалута и живи у Дубаију, отићи ће у хуманитарне сврхе.
Џафри, који је од почетка говорио да прижељкује да бар добије око 30 милиона долара, ван себе од изненађења, поновио је да ће толики новац бити значајна помоћ за најсиромашнију дјецу у многим земљама попут Бразила, Индије, Индонезије или рецимо Јужне Африке.
Донација ће, овога пута, бити подједнако подијељена међу четири организације које се баве и хуманитарним радом: Дубаи Керс, Уницеф, Унеско и Глобал гифт фондација чији су оснивачи Марија Браво и Ева Лонгорија, а Сача Џафри један од њихових амбасадора.
Харизматични Британац, који живи и ради у Дубаију, нема агента нити дилера за своје слике. Али има жељу, говорио је, да као умјетник потраје бар још двадесет година да буде као Васили Кандински свог времена и да га се сјећају за наредних 500 година.
Прекретница у његовој каријери, прича се, догодила се оног тренутка када је имао ретроспективну изложбу (2006 године) „Џафријеви сусрети са Ендијем Ворхолом”. Тада је преко ноћи винут у орбиту.
Да ли је прије тога, или нешто касније, неком приликом изјавио да је свијет уметности постао феноменална машина за прављење новца, која меље од успона до падова али која лако може да уништи нечију умјетничку природу и каријеру, нико са сигурношћу не може да тврди. Тек памте се његове ријечи да има разне амбиције као сликар и оне све морају да му се испуне, иначе неће осјећати да живи пун живот. Важније је, рећи ће, бити проницљив него комерцијалан, а новац служи само да би купио вријеме.
Његово огромно платно „Путовање човјечанства” од 1.600 квадратних метара или као два фудбалска терена, још у септембру мјесецу уписано је у Гинисову књигу рекорда као највеће свих времена. Радио га је, пењући се и спуштајући низ мердевине, више од седам мјесеци, користећи 1.065 четки и 6.300 литара разних боја.
Идеју за најновије своје дјело добио је тако што је на бројне адресе дјеце широм 140 земаља послао молбу да му кроз своје цртеже изразе како се осјећају у вријеме ове пандемије ковида 19.
Сатима је стајао испред празног платна и када је себе довео у стање медитације ( како иначе почиње да слика) навалио је да ради. Признаће, и овога пута, између 24 до 30 сати без престанка а да ништа није јео или пио. Био је то заиста исцрпљујући посао.
„Као умјетнику потребна је инспирација кроз мисао, у супротном блокираћеш се”, казаће уз осмијех откривајући притом да је свој пут нашао у милосрђу.
Када говори о дјеци, као највећем богатству, Сача Џафри сматра да је за њих најважније да се осјећају сигурно, вољено и неустрашиво, храбро. Нажалост, 90 одсто дјеце у свијету лишени су тога, тврди он, говорећи о свом искуству током петогодишњег обиласка 140 избјегличких кампова на разним мјестима.
Уз епитете сарадника да је инспиративан, невјероватан и посебан, рођени Лондонац, у својој биографији има забиљележено да је два пута био проглашен за Свјетског умјетника године и једно за Хуманисту године. Похађао је Итн колеџ ( гдје и принц Вилијам), а дипломирао и магистрирао на одсјеку Лијепе умјетности у Оксфорду.
Поносан је на дједу који је био близак са Махатмом Гандијем, индијским адвокатом, а нарочито на оца који је био први муслимански амбасадор у Ватикану да би завршио каријеру у Лондону, гдје се он родио и одрастао.
(Политика)
Његове слике су у кућама, вилама и пентхаусима чланова краљевских породица, тајкуна, политичара и познатих личности свјетског џет сета. Од Барака Обаме, принца Алберта од Монака, Бил Гејтса, Џорџа Клунија, Леонарда ДиКаприја, Мадоне и многих других.
И док његово име није нарочито примијећено, кажу, у музејима, на бијеналима и сајмовима, Британац Сача Џафри је и те како тражен у високом друштву.
Ко је заправо тај интригантни и свакако занимљив 44-годишњи умјетник чија је слика „Путовање човјечанства” прије неки дан, на гала аукцији у балској дворани хотела „Атлантис”, на Палми у Дубаију, продата за фантастичних 62 милиона долара?
Сав приход од продате слике подијељене на 70 дијелова, а коју је у цијелости купио Андре Абду, француски бизнисмен који се бави продајом криптовалута и живи у Дубаију, отићи ће у хуманитарне сврхе.
Џафри, који је од почетка говорио да прижељкује да бар добије око 30 милиона долара, ван себе од изненађења, поновио је да ће толики новац бити значајна помоћ за најсиромашнију дјецу у многим земљама попут Бразила, Индије, Индонезије или рецимо Јужне Африке.
Донација ће, овога пута, бити подједнако подијељена међу четири организације које се баве и хуманитарним радом: Дубаи Керс, Уницеф, Унеско и Глобал гифт фондација чији су оснивачи Марија Браво и Ева Лонгорија, а Сача Џафри један од њихових амбасадора.
Харизматични Британац, који живи и ради у Дубаију, нема агента нити дилера за своје слике. Али има жељу, говорио је, да као умјетник потраје бар још двадесет година да буде као Васили Кандински свог времена и да га се сјећају за наредних 500 година.
Прекретница у његовој каријери, прича се, догодила се оног тренутка када је имао ретроспективну изложбу (2006 године) „Џафријеви сусрети са Ендијем Ворхолом”. Тада је преко ноћи винут у орбиту.
Да ли је прије тога, или нешто касније, неком приликом изјавио да је свијет уметности постао феноменална машина за прављење новца, која меље од успона до падова али која лако може да уништи нечију умјетничку природу и каријеру, нико са сигурношћу не може да тврди. Тек памте се његове ријечи да има разне амбиције као сликар и оне све морају да му се испуне, иначе неће осјећати да живи пун живот. Важније је, рећи ће, бити проницљив него комерцијалан, а новац служи само да би купио вријеме.
Његово огромно платно „Путовање човјечанства” од 1.600 квадратних метара или као два фудбалска терена, још у септембру мјесецу уписано је у Гинисову књигу рекорда као највеће свих времена. Радио га је, пењући се и спуштајући низ мердевине, више од седам мјесеци, користећи 1.065 четки и 6.300 литара разних боја.
Идеју за најновије своје дјело добио је тако што је на бројне адресе дјеце широм 140 земаља послао молбу да му кроз своје цртеже изразе како се осјећају у вријеме ове пандемије ковида 19.
Сатима је стајао испред празног платна и када је себе довео у стање медитације ( како иначе почиње да слика) навалио је да ради. Признаће, и овога пута, између 24 до 30 сати без престанка а да ништа није јео или пио. Био је то заиста исцрпљујући посао.
„Као умјетнику потребна је инспирација кроз мисао, у супротном блокираћеш се”, казаће уз осмијех откривајући притом да је свој пут нашао у милосрђу.
Када говори о дјеци, као највећем богатству, Сача Џафри сматра да је за њих најважније да се осјећају сигурно, вољено и неустрашиво, храбро. Нажалост, 90 одсто дјеце у свијету лишени су тога, тврди он, говорећи о свом искуству током петогодишњег обиласка 140 избјегличких кампова на разним мјестима.
Уз епитете сарадника да је инспиративан, невјероватан и посебан, рођени Лондонац, у својој биографији има забиљележено да је два пута био проглашен за Свјетског умјетника године и једно за Хуманисту године. Похађао је Итн колеџ ( гдје и принц Вилијам), а дипломирао и магистрирао на одсјеку Лијепе умјетности у Оксфорду.
Поносан је на дједу који је био близак са Махатмом Гандијем, индијским адвокатом, а нарочито на оца који је био први муслимански амбасадор у Ватикану да би завршио каријеру у Лондону, гдје се он родио и одрастао.
(Политика)
