Српски композитор словеначког поријекла Даворин Јенко /1835-1914/, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду, умро је на данашњи дан 1914. године.
​
Компоновао је музику за око 90 комада са пјевањем.
 
Најпознатија Јенкова дјела су: оперета "Врачара" и увертире "Косово", "Српкиња", "Александар", "Ђидо" и "Милан", те фантазија "Прво доба Србије".
 
Аутор је 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, а стварао је и соло пјесме.
 
Од 1859. до 1862. године, Јенко је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу, компоновао је пјесме за словеначке хорове, међу којима и "Напреј застава славе", која је касније постала химна Словеније.
 
Тај рад Даворин Јенко наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију.
 
Поставши диригент Краљевског српског народног позоришта /данашње Народно позориште у Београду/ Даворин Јенко ствара музику за више од 80 позоришних комада.
 
У београдском музичком и позоришном животу памти се да је неприкосновена дива српског глумишта са краја 19. вијека Вела /Августа/ Нигринова у Београд дошла због љубави према Јенку, на његов позив.
 
Након њене смрти, велики композитор се, послије пола вијека проведеног у Београду, 1912. године вратио на подручје данашње Словеније.
 
У Церкљу код Крања подигнут му је споменик 1936. године.
 
По њему је названа Музичка школа "Даворин Јенко" у Раковици, у Београду.