Бројни стручњаци савјетују да није сваки одмор добар, те сходно томе, не савјетују одраслима поподневно дријемање осим ако оно траје мање од 40 минута. У супротном, могу се пореметити унурашњи тјелесни сат и циклуси спавања. Маyо Цлиниц пише да је човјек биолошки "програмиран" да дужи дио ноћи спава и да у току дана једном накратко одмори. Наиме, тјелесна температура нам у периоду између 13:00 и 15:00 сати опада у највећој мјери, због чега се у то доба почињемо осјећати више поспано.

Међутим, стручњаци тврде да поподневно спавање није безопасно. Ново истраживање показало је како се послијеподневно спавање у временском трајању дужем од 40 минута повећава ризик за више тјелесних поремећаја. Студија која је обухватила 300.000 испитаника показала је повезаност поподневног дријемања са развојем метаболичког синдрома, укључујући дебљину, висок крвни притисак и повишен холестерол. Истраживање је на годишњој конференцији представио Америцан Цоллеге оф Цардиологy (АЦЦ).

Према њиховим резултатима, тијело у сну током дана у трајању већем од 40 минута "умисли" да је у стању дубоког сна што значајно утиче на метаболизам. Због тога можете заправо бити уморнији након таквог спавања него прије њега. Кључна је заправо дужина спавања. Одморније, "бистрије" и боље се осјећају особе које послијеподне одспавају највише пола сата. Уколико дође до дубоког сна, мозак прелази у фазу "спорих валова" након чега се осјећамо уморно и дезоријентисано.