,,Сви смо испуњени тежњом  за дивљином. За ту тежњу не постоји много противотрова које би друштво допуштало. Научени смо да осјетимо стид због такве жудње. Али, сјенка Дивље жене још вири иза нас током дана и ноћи. Без обзира на то гдје смо, сјенка што каска за нама несумњиво има четири ноге.“

Овим ријечима започиње књига ,,Жене које трче с вуковима“, књига магичног наслова иза којег се крије исто толико магичан садржај. За ову књигу која садржи више од пет стотина страница кажу да је прави лексикон женске психологије. Као научница, Клариса Пинкола Естес у свом терапеутском раду, долази у контакт са бројним женама. Слуша их, лијечи и прати пацијентице на путу оздрављења, опоравка, усмјерава их и враћа средишту живота, почецима нових почетака. Већ од најранијег дјетињства бива у дотицају с мултикултуралним срединама и утицајима, увиђа моћ казивања, усменог приповиједања, преношења и ширења ријечи, мисли, прича, бајки, предања, које упија, у себи носи, записује и памти, повезујући своја стручна знања са знањима и искуствима мајки наших мајки.

То предање,  давање генерацијама у наслијеђе, ширење и преношење знања, открива нам у овој књизи, има моћ. Говори нам много о поријеклу, коријенима, меким структурама нашег бића, тананим крхотинама психе које, тако често разбијене код жена, бивају поново закрпане љепилом ријечју, видањем које су жене преносиле једна другој у наслијеђе као посебно чувани лијек.

За ову књигу кажу да је прави лексикон женске психологије. Кренувши од увода па све од посљедње странице, ова књига у исто вријеме пружа руку и топли дом, али и оголијева и баца назад у дивљину. Клариса Пинкола Естес је трагач за истинама које су скривене у подсвијести, али и у слојевима бајки и прича које вијековима живе међу људима и преносе поруке и учења, важне истине и правила којима данашње вријеме и данашњи човјек пријете заборавом.

Кроз примјере из свјетских митова и бајки као што су Плавобради, Василиса Премудра, Ружно паче, Дјевојчица са шибицама..., ауторка осликава све страхове са којима се суочавамо, све проблеме које кроз живот, свјесно или несвјесно, носимо и даје нам рјешење како са њима да се суочимо, како да их се ослободимо и кренемо кроз живот растерећени и слободни.

Књига ,,Жене које трче с вуковима“  није глорификација женског принципа, ту нема феминизма, није књига за самопомоћ, него упутство за женски живот, који је бескрајно важан.

Не може се рећи да је  ову књигу  лако читати, јер није. То је књига за коју треба узети времена, јер комплексна је, дугачка и не може сјести свакоме. А било би баш добро да може, јер оно што се добије читањем ове књиге изузетно је вриједно, толико је вриједно да је могуће схватити све своје животне изборе и поступке, као и начине на које се они убудуће могу примјењивати. 


Семберија инфо