ЗНАЧАЈАН ЈУБИЛЕЈ МУЗЕЈА СЕМБЕРИЈЕ: Пола вијека трагања за прохујалим временима
Музеј Семберије, једна од најзначајнијих установа културе у Бијељини, ове године обиљежава пола вијека постојања. У години значајног јубилеја планирају изложбе и манифестације, а од публицистичких издања Изводе из Дневника Родољуба Чолаковића и Зборник радова Музеја Семберије.
Ова културна институција која чува, штити и презентује богато културно-историјско наслијеђе, планирала је да у години јубилеја на најрепрезентативнији начин представи музеолошку вриједност својих збирки, квалитет досадашњег рада на пољу кустоског дјеловања, као и креативност нових иницијатива обогаћивања културне понуде нашег краја.
– Културна јавност нашег града, а и шире, препознала је у Музеју Семберије носиоца свјетла нашег културно-историјског идентитета. Имајући у виду значај ове институције, планирали смо да цијела 2020. година буде у знаку јубилеја. Сматрамо да 50 година рада на прикупљању и чувању грађе, експоната и артефаката спада у важан сегмент музеолошког дјеловања, те смо их, у свечарском духу, жељели презентовати кроз сталне и повремене поставке и изложбе. Нажалост, због пандемије корона вируса многе планиране садржаје морамо прилагодити новонасталој ситуацији’’, рекао је директор Музеја Момчило Копривица.
Како наводи, почетком ове године представљено је и пригодно издање поштанске марке коју су Поште Српске штампале у поводу 50 година музеја Семберије и Градишке. Издавањем поштанске марке Поште Српске су се придружиле прослави јубилеја, а марка с мотивом бронзане статуете, номиналне вриједности 0,90 КМ, у продају је од 21. фебруара 2020. године.
– Поштанска марка прича причу не само овдје, него по цијелом свијету’’, истиче Копривица, најављујући да ће у години јубилеја, поред организовања неколико изложби и манифестација, које ће допринијети општем сагледавању научно-истраживачког рада музеја у протеклих пет деценија, објавити и Изводе из Дневника Родољуба Чолаковића, те Зборник радова Музеја Семберије.
Музеј Семберије, једна од најзначајнијих установа културе у Бијељини, смјештен је у најстаријој згради у граду, у Карађорђевој улици број 2. Са три сталне поставке, археолошком, етнолошком и историјском, и више од десет хиљада експоната, представља централну регионалну музејску институцију, мада регионални статус званично нема.
- Музеј смо општег типа и једини смо музеј у РС који нема регионални карактер. Суштински ми јесмо регионални музеј, мада формално нисмо, али тражићемо да се то регулише’’, појашњава Копривица.
Настанак и развој музеја
На иницијативу Дикице Чолаковића, професора Учитељске школе, и групе ентузијаста у Бијељини је основана нова установа, као зачетник будућег градског музеја. Звала се ,,Самостална музејска збирка у Бијељини“ и имала је задатак да почне сакупљање археолошке и историјске грађе, јер нечег таквог у Бијељини није било.
– Нова установа формирна је одлуком Скупштине општине 28. октобра 1970. године, а регистрована је након годину дана, 25. октобра 1971. године. За управника је, тек првог септембра 1972. године, именован Дикица Чолаковић, који је дуго био и једини запослени. Музејска збирка је имала скромне просторије најприје у кругу РМК Зеница, па у управној згради Медицинског центра код Градског парка и на крају у трошној кући на мјесту данашњег петог солитера. Када је испражњена зграда некадашњег Конака, срећом, Музејска збирка прелази у ту зграду. Тако је у згради Конака, 24. септембра 1978. године, отворен Музеј Семберије, који је одиграо непроцјењиву улогу у чувању прошлости овога краја’’, прича Копривица.
У Музеју Семберије смјештене су три сталне музејске поставке са цјелодневном и свакодневном отвореношћу. Археолошка изложба је у приземљу музеја и обухвата материјалне остатке цивилизација од неолита до касног средњег вијека. Поред тога ту се налази и највећа и најзначајнија колекција средњовјековних натписа у РС, БиХ и шире, са 23 ћирилична натписа на старословенском језику. Ту је и колекција римских камених споменика, али и налази са најистраженијих средњовјековних локалитета Јазбине у Батковићу и средњовјековни ливни лонац из Остојићева.
Етнолошка збирка обухвата предмете везане за народни живот семберских села и староградску културу Бијељине, а историјска поставка обухвата историјат Бијељине од првог помињања 1446. године до двадесетог вијека, као и изложбу фотографија старих грађевина, наоружања и предмета. Поред наведеног, Музеј Семберије се бави издавачком дјелатношћу и организовањем тематских изложби. Традиционалне изложбе од значаја које треба поменути су Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика и Бијељинско бијенале (двогодишња смотра ликовног стваралаштва Бијељине и сусједних општина). Музеј се редовно укључује у програм Пантелинских и Вишњићевих дана, а сваке године организују смотре етнолошког и археолошког филма.
– Наш музеј наставља да чува, штити и презентује богатство настало кроз вијекове који су одредили пут града у срцу Семберије и прошлост његових становника’’, истиче за Семберске новине Момчило Копривица.
Семберске новине - Семберија инфо - М.Решидовић
Ова културна институција која чува, штити и презентује богато културно-историјско наслијеђе, планирала је да у години јубилеја на најрепрезентативнији начин представи музеолошку вриједност својих збирки, квалитет досадашњег рада на пољу кустоског дјеловања, као и креативност нових иницијатива обогаћивања културне понуде нашег краја.
– Културна јавност нашег града, а и шире, препознала је у Музеју Семберије носиоца свјетла нашег културно-историјског идентитета. Имајући у виду значај ове институције, планирали смо да цијела 2020. година буде у знаку јубилеја. Сматрамо да 50 година рада на прикупљању и чувању грађе, експоната и артефаката спада у важан сегмент музеолошког дјеловања, те смо их, у свечарском духу, жељели презентовати кроз сталне и повремене поставке и изложбе. Нажалост, због пандемије корона вируса многе планиране садржаје морамо прилагодити новонасталој ситуацији’’, рекао је директор Музеја Момчило Копривица.
Како наводи, почетком ове године представљено је и пригодно издање поштанске марке коју су Поште Српске штампале у поводу 50 година музеја Семберије и Градишке. Издавањем поштанске марке Поште Српске су се придружиле прослави јубилеја, а марка с мотивом бронзане статуете, номиналне вриједности 0,90 КМ, у продају је од 21. фебруара 2020. године.
– Поштанска марка прича причу не само овдје, него по цијелом свијету’’, истиче Копривица, најављујући да ће у години јубилеја, поред организовања неколико изложби и манифестација, које ће допринијети општем сагледавању научно-истраживачког рада музеја у протеклих пет деценија, објавити и Изводе из Дневника Родољуба Чолаковића, те Зборник радова Музеја Семберије.
Музеј Семберије, једна од најзначајнијих установа културе у Бијељини, смјештен је у најстаријој згради у граду, у Карађорђевој улици број 2. Са три сталне поставке, археолошком, етнолошком и историјском, и више од десет хиљада експоната, представља централну регионалну музејску институцију, мада регионални статус званично нема.
- Музеј смо општег типа и једини смо музеј у РС који нема регионални карактер. Суштински ми јесмо регионални музеј, мада формално нисмо, али тражићемо да се то регулише’’, појашњава Копривица.
Настанак и развој музеја
На иницијативу Дикице Чолаковића, професора Учитељске школе, и групе ентузијаста у Бијељини је основана нова установа, као зачетник будућег градског музеја. Звала се ,,Самостална музејска збирка у Бијељини“ и имала је задатак да почне сакупљање археолошке и историјске грађе, јер нечег таквог у Бијељини није било.
– Нова установа формирна је одлуком Скупштине општине 28. октобра 1970. године, а регистрована је након годину дана, 25. октобра 1971. године. За управника је, тек првог септембра 1972. године, именован Дикица Чолаковић, који је дуго био и једини запослени. Музејска збирка је имала скромне просторије најприје у кругу РМК Зеница, па у управној згради Медицинског центра код Градског парка и на крају у трошној кући на мјесту данашњег петог солитера. Када је испражњена зграда некадашњег Конака, срећом, Музејска збирка прелази у ту зграду. Тако је у згради Конака, 24. септембра 1978. године, отворен Музеј Семберије, који је одиграо непроцјењиву улогу у чувању прошлости овога краја’’, прича Копривица.
У Музеју Семберије смјештене су три сталне музејске поставке са цјелодневном и свакодневном отвореношћу. Археолошка изложба је у приземљу музеја и обухвата материјалне остатке цивилизација од неолита до касног средњег вијека. Поред тога ту се налази и највећа и најзначајнија колекција средњовјековних натписа у РС, БиХ и шире, са 23 ћирилична натписа на старословенском језику. Ту је и колекција римских камених споменика, али и налази са најистраженијих средњовјековних локалитета Јазбине у Батковићу и средњовјековни ливни лонац из Остојићева.
Етнолошка збирка обухвата предмете везане за народни живот семберских села и староградску културу Бијељине, а историјска поставка обухвата историјат Бијељине од првог помињања 1446. године до двадесетог вијека, као и изложбу фотографија старих грађевина, наоружања и предмета. Поред наведеног, Музеј Семберије се бави издавачком дјелатношћу и организовањем тематских изложби. Традиционалне изложбе од значаја које треба поменути су Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика и Бијељинско бијенале (двогодишња смотра ликовног стваралаштва Бијељине и сусједних општина). Музеј се редовно укључује у програм Пантелинских и Вишњићевих дана, а сваке године организују смотре етнолошког и археолошког филма.
– Наш музеј наставља да чува, штити и презентује богатство настало кроз вијекове који су одредили пут града у срцу Семберије и прошлост његових становника’’, истиче за Семберске новине Момчило Копривица.
Семберске новине - Семберија инфо - М.Решидовић
