Владика Лаврентије је био и остао духовни горостас, сјајна личност, духовни отац и пастир,родољуб и човекољубац за Србе али и за друге православне и хришћане уопште у Аустралији, свједочи Лозничанин Петар Банковић, дипломирани економиста из Лознице, иначе службеник ЈП Србијашуме, који је, ових дана, ходио стазама тог недавно упокојењеног архијереја широм далеке Аустралије и Новог Зеланда.
 
Наше расејање радо, каже Банковић, и са радошћу у срцу прича о чувеном епископу, који је двије деценије био надлежан владика за западну Европу, Аустралију и Нови Зеланд.
 
-Па, браћо драга зар нисте могли да се населите негдје ближе -говорио би им у шали чувени владика родом из Богоштице, код Крупња, који је са нама подизао храмове, приближавао нас вјери Христовој, упознао нас са дјелима светог и великог владике Николаја Велимировића, чија је сва дјела сабрао и објавио и у отаџбини и у расејању. Имали смо и част и срећу да са њим божићујемо и славимо Васкрс.Увијек је био мио и драг и вољели су га и стари и млади.
 
Банковић каже да старији наши земљаци у тој далекој земљи листом тврде да је владику Лаврентије сами Бог давно послао код њих и да су сјећања на његов овдашњи рад на њиви Господњег и данас свјежа јер су његове заслуге старији пренијели на нове генерације.
 
-Дошао је, кажу овдашњи старији вјерници, међу њих у право вријеме, када им је насушно био потребан у туђини духовни родитељ, што је био , истичу, у истинском смислу те речи-преноси нам Банковић.-Било је то вријеме тешког сналажења нашег народа у далекој земљи које је владика Лаврентије сабрао и оборио на најбољи могући начин. Није их кажу заборавио ни кад се вратио у отаџбину. Деценијама је, свједоче ови људи, позивао и примао њихову дјецу а Соко град,код Љубовије, у своју задужбину коју је посветио Светом Николају српском, да се друже са дјецом која су наше горе листови и других дијелова свијета и отаџбине. То се одвијало кроз манифестацију Моба коју је архијереј из Рађевине утемељио и водио све док се није представио Господу.
 
Наши људи у тој земљи причају да су се дјеца враћала пуна утицаја, духовне снаге, знања и сазнања о својој вјери, свом роду и отаџбини и завичајима својих предака. Овдје истичу да млади уз владику памте и, како кажу, дивног монаха , архимандрита Нифонта који се стара о двије задужбине Лаврентијеве, у Соко граду и Богоштици родном селу владике.
 
-Млади Срби који су били на Моби воле да причају о данима када је, по благослову владике, о њима бринуо, над њима бдио и са њима се дружио Никон кога зову Божјим и Лаврентијевим духовним чедом у Божјем селу Богоштици.