Када говоримо о Светом Сави, стиче се утисак да га сувише дижемо у неке митове, а онда из тих митова и са тих висина он губи сваки додир са нама, што нема пуно везе са нашим обичним животом, истакао је у Светосавској бесједи, на Светосавској академији у Епархији зворничко тузланској,  Растко Јовић, професор на Православно - богословском факултету у Београду.



„Волио бих да сви мало поразмислимо о тим везама Светог Саве са сваким од нас лично, као и о томе колико он нас лично дира и дотиче, а не о неким општим стварима и општим појмовима. Када говоримо о светитељима и светитељству, понекад их ми исувише у тој идеализацији одвајамо од наших живота, чак до те мјере да они више немају пуно везе са нама. Тако се и они, да не претјерам, претворе у неку врсту сујевјерја и магије којој се не може тако лако прићи. Када бисмо мало више сагледали тај њихов живот, када бисмо све то гледали мало више критички, видјели бисмо да је и њихов живот, уствари, наш живот и да ту има пуно елемената који дијеле нашу судбину и наше животе. Због тога су нам они толико битни и важни. Без тога су само икона и ништа више. Светосавље је живо, али, као и све друго, мора да се одржава у животу и стално морамо бити у тој динамици покрета и да то отјелотворимо у нашим животима“, истакао је професор Растко Јовић.



Као и сваке године, и ове године ученици Гимназије „Филип Вишњић“, заједно са ученицима Музичке школе „Стеван Стојановић Мокрањац“ и Хором „ Свети Ђорђе“ припремили су богат културни програм за Светосавску академију, у сарадњи са Епархијом зворничко - тузланском.

Наташа Митровић, професор српског језика и књижевности у Гимназији „Филип Вишњић“ каже да се и на овај начин шири и његује православље.



„ Свети Сава је слава наше школе. Ученици пуно тога знају о Светом Сави, првом српском архиепископу, светитељу и просвјетитељу, али, они увијек науче и нешто ново и на другачији начин. Идеја о светосављу понекад је ученицима тешка за разумијевање, јер су данас присутне и неке друге теме које их окупирају, али, ми се трудимо да увијек пронађемо нешто што је занимљиво, како би ученици на свој начин учествовали у обиљежавању школске славе и организовању Светосавске академије“, каже Наташа Митровић, истичући да је за ову академију гимназијски хор припремио неколико композиција, као и Хор „Свети Ђорђе“.



 Младен Јефимић, директор Музичке школе “Стеван Стојановић Мокрањац” каже да је велика част за све ученике и наставнике Музичке школе вечерашње учествовање на Светосавској академији у Епархији зворничко тузланској.



“Надамо се да ће ова сарадња постати традиционална и да ће се још дуго организовати овакве светосавске академије. За нас, просвјетне раднике, пут светосавља је изузетно важан. У нашој школи педесет одсто предмета отпада на духовну музику и ми се њеним проучавањем бавимо на темељан и озбиљан начин”, каже директор Јефимић.



Ученица трећег разреда Гимназије „Филип Вишњић“, Марија Стевановић припремила је и своју ауторску бесједу у којој је говорила о идеји Светосавља данас.



 „Тема моје бесједе је Светосавље некад и сад. Једноставно, жељела сам да упоредим какав је однос људи према Светосављу био некада, а како је данас. Пут Светосавља је врло узан и мучан, али, свакако, плодови које даје тај пут вриједе и чине нас добрим људима. У будућности треба размишљати о томе како да унаприједимо себе као људе, руководећи се мишљу благопочившег патријарха Павла, онда ће и Бог таквим људима дати добро и наградити их. С друге стране, поменућу и мисао да је „човјек милиметар у простору и секунда у времену“, цитирајући владику Николаја, јер од човјека и његових дјела и узора зависи то, какав ће траг оставити у простору и времену. Као друштво требало би више да се окренемо критици садашњости, јер морамо радити на себи, да бисмо заслужили да ходимо стазама којима је ходио и наш светитељ Свети Сава“, истакла је ученица Марија Стевановић.


(Семберија Инфо)