Да ли се коначно расплиће косовски чвор, да ли су Американци и Европска унија донијели своје рјешење да преломе ситуацију на Косову, питања су која тренутно највише муче српски народ.
 
Шта би данас значило да српске преговарачке екипе имају једног таквог утицајног човјека какав је био професор Колумбија Универзитета Михајло Идворски Пупин на Мировоној конференцији у Версају, крај Париза 1919. године, након Првог свјетског рата. Професор Пупин је био први српски лобиста који је тада дошао у Париз на мировне преговоре, а на позив делегације Николе Пашића и предсједника Српске владе Стојана Протића. Личним везама у америчкој делегацији, на Мировној конферецији у Паризу и познанством са тадашњим предсједником  САД-а Вудро Вилсоном, постао је кључни човјек у рјешавању и добијању спорних територија које су, по том уговору, припале Краљевини СХС, првој Југославији. Краљевини СХС тада су припали Банат, Барања, Прекомурје, Далмација, Бледски троугао, Влашка кула и дио Македоније.
 
Ко је био професор Михајло Идворски Пупин, према многима, до тада најшколованији Србин? Како је постао велики, цијењен, поштован, познат и славан?


 
Школовао се у родном Идвору, Панчеву, Прагу, Њујорку, Лондону и Берлину. Према записима хроничара, Пупин је послије завршене Гимназије у Панчеву похађао кратко Универзитет у Прагу, а у Америци је дипломирао на Колумбија Универзитету у Њујорку.
 
Наставио је на постдипломским студијама на Кембриџу, у истим клупама у којима су сједили Њутн и Фарадеј. Након магистратуре одлази у Берлин, гдје докторира, код тада најпознатијег и најцјењенијег научног ауторитета Хелмолца 1889. године. Доктор Пупин се потом враћа на Колумбија Универзитет, на којем је претходно дипломирао и заједно са колегом Крокером оснива први електротехнички факултет у САД-у, при Колумбија Универзитету, који је до сада дао десетак Нобеловаца, инспирисаних и мотивисаних предавањима професора Пупина. Ту остаје до краја свог радног вијека као предавач физике и електротехнике, а лабораторија, у његову част, данас носи име ,,Пупинова лабораторија’’. Колико су значајне лабораторије Колумбија Универзитета, напоменимо да су први молекули за ставарање разорних атомских бомби, бачених на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, у Другом свјетском рату, управо настали у лабораторијама тог универзитета.
 
За име професора Пупина, поред осталог, везано је 35 значајних свјетских патената из области даљинске жичане телефоније и телеграфије, радиотехнике и секундарних икс зрака, као и 25 књижевних дјела, од којих је најзначајније дјело са насловом ,,Са пашњака до научењака’’, за које је Пупин добио прву америчку Пулицерову награду, 1924. године. То Пупиново књижевно дјело постало је, напросто, Библија за досељенике на америчко тло. По политчком опредјељењу, доктор Пупун је био републиканац који се интегрисао у амерички начин живота, али никада није дозволио да буде асимилиран и до краја живота је остао велики патриота. Пупин током живота настоји да афирмише и на најдостојанственији начин испољава своје српско поријекло. Као један од најпопуларнијих професора Колумбија Универзитета, Пупин је окићен и почаствован са 15 почасних доктората свјетских универзитета, као и најчувенијим одликовањем Америчког удружења електроинжењера, Едисоновом медаљом. Почетком 20. вијека уврштен је у списак 400 најславнијих Американаца. Пупинов сарадник Павле Хаџи-Павловић записао је:,,Ни стечена слава на пољу науке, ни успјех у имовини, нису професора Пупина отуђили од његовог народа, већ је послије интензивног научног рада у својој лабораторији или библиотеци у свом стану одлазио у улице доњег источног града, гдје су се у српским радњама окупљали Срби и други наши исељеници да би слушао српску пјесму и посебно уживао у гуслању и пјевању српских народних пјесама. Пупин је, такође, одлазио на Светосавску бесједу Српског пјевачког друштва ,,Гусле’’ у Њујорку, а и на друге српске приредбе’’.  
 
Хаџи-Павловићев навод поткрепљује тврдњу да Пупин никада није престао да његује своје српско културно насљеђе.

Пупин, родољуб и хуманиста, помаже током балканских и Првог свјетског рата Србију, а тестаментом своју имовину оставља Краљевини СХС, Колумбија Универзитету и кћерки Варвари.
 
Након успјешног завршетка посла на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, Пупин се враћа у Краљевину СХС и том приликом оснива Америчко друштво за српску ратну сирочад које пружа велику помоћ дјеци и ратом исцрпљеном  становништву, као и великом броју хуманитарних фондова које професор оснива сопственим средствима.

Значајну подршку професор Пупин пружа 1915. године Мисији владике Николаја Велимировића која, том приликом, тражи од наших исељеника у Америци помоћ, ратом ојађеној, земљи Србији и рјешава проблеме Српске православне цркве у Америци.
 
Резимирајући наводе о професору Пупину, можемо истаћи да је он, кад год је могао, помагао немоћне и нејаке, добротворна друштва, наше умјетнике, српске школе и Цркву, како у Србији, тако и у Америци и Краљевини СХС. Са ненадмашним генијем, Србином Николом Теслом и најцјењенијим научником за Американце - Едисоном, професор доктор Михајло Идворски Пупин увелико је допринијео техничко-технолошком напретку и примату Сједињених Држава на крају 19. и првој половини 20. вијека.
 
Поставља се питање како би се, бар дјелимично, Срби, па и човјечанство, одужили великанима као што су Пупин, Тесла и други, а да то буде на опште задовољство...
 
(Семберија инфо)