Епископ Фотије пјесмом "Ој Кочићу" против културе заборава :: Semberija INFO ::

 

Епископ Фотије пјесмом "Ој Кочићу" против културе заборава


Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански написао је најновију пјесму "Ој Кочићу" која представља протест против културе заборава, односно фалсификивања српске историје.
 
-Неуклапање једног народа у глобалистичке политичко-идеолошке промјене које су замислили свјетски моћници, јесте мотив изопштавања тих народа из прије свега, економске, културолошке  - коначно,  егзистенцијалне мапе свијета-поручио је епископ Фотије.
 
Владика зворничко-тузлански подсјећа да у  таквим изолационим притисцима деценијама живи српски народ. 
 
-Невидјели сценарији затирања српског идентитета представљају намјеру и чин поништења Срба као народа и он се одвија у неколико равни: економској, социјалној, вјерској, културно-просветној, образовној-наводи владика.
 
Свједоци смо, говори епископ Фотије,  све учесталијих покушаја својатања знаменитих Срба из разних свера: науке (Тесла, Руђер Бошковић, Милутин Миланковић…), књижевности (Меша Селимовић, Иво Андрић…), спорта (Новак Ђоковић…), потом својатање писма и историје (археолошких артефаката, старих рукописа, грбова…), културно- историјских споменика, коначно - надгробних споменика, како би се избрисао сваки траг српског постојања.
 
-Другим ријечима,  ради се о покушају културног геноцида. На дјелу је не само настојање да се драстично умањи број српских жртава усташког терора, него и брижљиво осмишљен пројекат заборава почињеног геноцида-закључује епископ Фотије.

 
ОЈ  КОЧИЋУ!
 
Ој Кочићу крајишки Србине,
мудра главо са Змијања славна,
ти си дика свакога Србина
који није ропству научио,
већ ко и ти
слободи служити
 
Ево сад те, чуда великога,
у босанске јунаке преводе,
другом царству
а не Србинову,
а ти живот за то положио,
за Србина и слободу златну,
да б’ Крајину како одбранио
од зулума турског претешкога,
и аустријског зулума новога
 
Ако тебе змијањски јуначе,
мудра главо изнад Бања Луке,
у босанско племе сад сврстају,
преко Дрине, има ли Србина?
каква Андрића, Дучића
и Шантића тек чека судбина,
и свијех преосталих Срба
који овде живе од вијека
 
Ој Његоше највећи Србине,
и Кочићу са Змијања ‘тићу,
и Шантићу Срба саборниче,
и Андрићу српски нобеловче,
са свецима Небеске Србије,
помозите Србом данашњијем
да имена свога сачувамо,
ћирилицу освештано писмо
и најлепшу веру Православну,
да с’ на Ловћен капела изгради
Светом Петру
чудотворцу Цетињскому,
одакле се и све
српске земље виде,
да се Срби тога
не постиде,
и Косова грдног судилишта
- Србинова вечнога бојишта