Звуци прошлости: Из колекције радио - апарата Горана Перковића
У Музеју Семберије вечерас је отворена занимљива изложба радио – апарата из приватне породичне колекције доктора пољопривредних наука Горана Перковића, запосленог на Пољопривредном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Изложено је 43 радио - апарата који су произведени у периоду од 1920. до 1930. године, као и радио - апарати из шездесетих година прошлог вијека.
Професор Перковић се сакупљањем старина бави више од тридесет пет година.
“Имамо примјерке радио - апарата из бивше Југославије, произведене у фабрици “Искра” Крањ, у “Електронској индустрији у Нишу, РИЗ-ов апарат из Загреба, радио - апарат “Тесла” и бројне друге иностране радио - пријемнике. Чланови моје породице бавили су се годинама сакупљањем старина. У разноликој колекцији имамо велики број предмета који су се свакодневно користили у сеоским домаћинствима, лампе, фењере, усисиваче, пегле, млинове за кафу, ћилиме, разбоје за ткање, радио и тв пријемнике. Што се тиче пољопривредне производње, посједујемо старе плугове, сијачице, самаре за радне животиње, од занатства, ту су ковачке радње, млинови, магазе, уџере. Посједујемо и велики опус старих књига, стручне литературе из различитих области науке”, каже професор Перковић, истичући да се интересовање за прикупљање старих предмета у почетку односило на прикупљање предмета и машина за обраду земљишта.
“Касније се то проширило на све сегменте нашег живота, од текстила, помоћних машина, кућанских апарата и потрепштина. Сакупили смо велику и разноврсну збирку која је смјештена у неколико објеката. Музеј Семберија је заинтересован за организовање више тематских изложби на којима би били изложени бројни експонати. Имамо колекцију старих књига, а неке су старе више од једног вијека. Посједујемо литературу која се односи на развој пољопривреде из Русије, с почетка прошлог вијека, али и литературе из Аустрије, Њемачке И других западних земаља. Циљ ми је да наши суграђани виде како се развијала пољопривреда у свијету и Европи у прошлом вијеку, али ми је важно да наши грађани виде колико је била економски развијена бивша Југославија, колико смо имали даровитих и иновативних људи, проналазача, иноватора, инжењера”, каже професор доктор Горан Перковић. Перковић каже да на свом имању има стару дрвену вршалицу из двадесетих година прошлог вијека која представља прави раритет, јер их је мало сачувано на овим просторима.
“Имамо ковачку радњу са четрдесет и двије врсте различитих клијешта. Имамо сијачице које треба да виде ученици пољопривредних школа, да виде како се развијала и модернизовала пољопривредна производња. Имамо пуно предмета од дрвета које треба заштитити и одржавати. Највећи број предмета смо откупљивали на терену”, каже професор доктор Горан Перковић.
Момчило Копривица, директор Музеја Семберија, каже да је ријеч о занимљивој техничкој изложби са четрдесет и три радио - апарата.
“Значај радио - пријемника је незаобилазан у сваком домаћинству. Почетком двадесетог вијека наступила је експанзија развоја радио – таласа. Након штампе, радио је други најмасовнији медиј и није до данас изгубио пуно појавом телевизије и развојем интернета. Обично се каже да је штампа - јутарња, радио - дневна, а телевизија - ноћна молитва за човјека. Радио је и информативан и едукативан и забаван у исто вријеме И никад неће изгубити на значају”, каже Копривица.
(Семберија Инфо)
Изложено је 43 радио - апарата који су произведени у периоду од 1920. до 1930. године, као и радио - апарати из шездесетих година прошлог вијека.
Професор Перковић се сакупљањем старина бави више од тридесет пет година.
“Имамо примјерке радио - апарата из бивше Југославије, произведене у фабрици “Искра” Крањ, у “Електронској индустрији у Нишу, РИЗ-ов апарат из Загреба, радио - апарат “Тесла” и бројне друге иностране радио - пријемнике. Чланови моје породице бавили су се годинама сакупљањем старина. У разноликој колекцији имамо велики број предмета који су се свакодневно користили у сеоским домаћинствима, лампе, фењере, усисиваче, пегле, млинове за кафу, ћилиме, разбоје за ткање, радио и тв пријемнике. Што се тиче пољопривредне производње, посједујемо старе плугове, сијачице, самаре за радне животиње, од занатства, ту су ковачке радње, млинови, магазе, уџере. Посједујемо и велики опус старих књига, стручне литературе из различитих области науке”, каже професор Перковић, истичући да се интересовање за прикупљање старих предмета у почетку односило на прикупљање предмета и машина за обраду земљишта.
“Касније се то проширило на све сегменте нашег живота, од текстила, помоћних машина, кућанских апарата и потрепштина. Сакупили смо велику и разноврсну збирку која је смјештена у неколико објеката. Музеј Семберија је заинтересован за организовање више тематских изложби на којима би били изложени бројни експонати. Имамо колекцију старих књига, а неке су старе више од једног вијека. Посједујемо литературу која се односи на развој пољопривреде из Русије, с почетка прошлог вијека, али и литературе из Аустрије, Њемачке И других западних земаља. Циљ ми је да наши суграђани виде како се развијала пољопривреда у свијету и Европи у прошлом вијеку, али ми је важно да наши грађани виде колико је била економски развијена бивша Југославија, колико смо имали даровитих и иновативних људи, проналазача, иноватора, инжењера”, каже професор доктор Горан Перковић. Перковић каже да на свом имању има стару дрвену вршалицу из двадесетих година прошлог вијека која представља прави раритет, јер их је мало сачувано на овим просторима.
“Имамо ковачку радњу са четрдесет и двије врсте различитих клијешта. Имамо сијачице које треба да виде ученици пољопривредних школа, да виде како се развијала и модернизовала пољопривредна производња. Имамо пуно предмета од дрвета које треба заштитити и одржавати. Највећи број предмета смо откупљивали на терену”, каже професор доктор Горан Перковић.
Момчило Копривица, директор Музеја Семберија, каже да је ријеч о занимљивој техничкој изложби са четрдесет и три радио - апарата.
“Значај радио - пријемника је незаобилазан у сваком домаћинству. Почетком двадесетог вијека наступила је експанзија развоја радио – таласа. Након штампе, радио је други најмасовнији медиј и није до данас изгубио пуно појавом телевизије и развојем интернета. Обично се каже да је штампа - јутарња, радио - дневна, а телевизија - ноћна молитва за човјека. Радио је и информативан и едукативан и забаван у исто вријеме И никад неће изгубити на значају”, каже Копривица.
(Семберија Инфо)
