Православни вјерници данас славе Велику суботу, други дан од распећа Исуса Христа и уочи његовог васкрсења.
Велика субота се празнује у молитви, миру и тишини, као дан жалости за распетим Христом, када је његово тијело лежало положено на гробу.

Велику суботу још зову и “завалита субота” или “дугачка субота”, да би се опоменуло на дуге Христове муке на распећу.

Хришћани вјерују да је на овај дан Христово тијело боравило на гробу, док је његов дух био Аду. У исто вријеме, Исус је на престолу био са Оцем и Духом, зато што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице.

Вjерује се да је тада Господ душе праведника из Ада увео у рајска насеља, а икона на којој је приказан Христос како за руку држи Адама и Еву, док су му под стопалима разбијена врата ада, приказује тај догађај.

Такође, постоји вјеровање да на Велику суботу треба урадити све послове и припреме за дочек великог празника. Чисти се и распрема кућа, припрема храна, гардероба, фарбају јаја проке изласка сунца. У неким крајевима се мијеси специјална врста хљеба са босиљком, као и мањи колачи.

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Вјерује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дјело да би “некоме кренуло”.

На овај посљедњи дан Недјеље страдања и смрти вјерници цјеливају плаштаницу на Христовом гробу, која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и побједе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у освјетљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вијести анђела.

Такође, вјерници који иду на поноћну литургију могу да обуку свјетлију одјећу, јер тиме наговјештавају прекид жалости и Христово васкрсење. Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне послије дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.

Вјерници у храмовима одговарају молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник побједе живота над смрћу, на коме се темељи хришћанска вјера. Заједничка молитва на Велику суботу поштује се у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, гдје вјерници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави “благодатног огња”.


Глас Српске