Домаћини славе ово не би требало да раде уочи Никољдана: Вјерује се да ове обичаје ваља испоштовати
Сутра 19. децембра православни вјерници славе Никољдан, славу за коју се у народу каже да "једна половина Срба слави славу, док друга половина одлази на славу".
Обиљежава се крсна слава која је посвећена Светом Николи, највећем доброчинитељу, заштитнику путника и домородаца. Ова слава се сматра најмногобројнијом славом код Срба.
Постоје обичаји који се подразумијевају на дан славе, али многи српски вјерници такође поштују и неке у одређене дане уочи славе. Домаћини славе би према правилима требало дан прије славе да спреме славску трпезу и то је све од кућних послова. Сви остало би требало да сачека 21. децембра, мада неки чак имају вјеровање да ни дан након славе не би требало радити ништа у кући.
На дан славе породица која слави треба да се окупи уз свијећу, славски колач и “Оче наш”, а за поменутог Светог Николу значајно је и да се му се многе нероткиње моле за потомство. За поменутог свеца вјерује се и да је заштитник путника и сиромашних. Свети Никола је и еснафска слава, он је заштитник лађара, сплавара, рибара и воденичара. Морнари на овај дан не испловљавају, па се ово зове и ,”водена слава”, а вјерује се да на сутрашњи дан требало одложити сва планирана путовања.
Животни идеал Светог Николе је био помагање сиромашнима и дјеци, обичај је да се и на овај дан помаже млађим нараштајима, али и онима који немају колико је ко у могућности, јер је он волио дјецу и ревносно бринуо о њима. Зато је традиција да се даривају ораси, љешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре. Још једно правило гласи да, уколико отац дијели славу синовима, јесте да један син узме љетњег, а други син зимског Светог Николу.
Свој духовни живот Никола је отпочео у манастиру Нови Сион, гдје се и замонашио. Послије смрти родитеља, сву наслијеђену имовину раздијелио је сиромашнима. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утјеху, мир и добру вољу. Свети Никола пада у вријеме великог божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну, пише Мондо.
У народу се вјерује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру дјецу и дијели поклоне. И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца. У неким крајевима одржао се обичај даривања дјеце на сутрашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља да се пере веш, чисти кућа и раде било какви кућни послови.
Танјуг / Глас Српске
Обиљежава се крсна слава која је посвећена Светом Николи, највећем доброчинитељу, заштитнику путника и домородаца. Ова слава се сматра најмногобројнијом славом код Срба.
Постоје обичаји који се подразумијевају на дан славе, али многи српски вјерници такође поштују и неке у одређене дане уочи славе. Домаћини славе би према правилима требало дан прије славе да спреме славску трпезу и то је све од кућних послова. Сви остало би требало да сачека 21. децембра, мада неки чак имају вјеровање да ни дан након славе не би требало радити ништа у кући.
На дан славе породица која слави треба да се окупи уз свијећу, славски колач и “Оче наш”, а за поменутог Светог Николу значајно је и да се му се многе нероткиње моле за потомство. За поменутог свеца вјерује се и да је заштитник путника и сиромашних. Свети Никола је и еснафска слава, он је заштитник лађара, сплавара, рибара и воденичара. Морнари на овај дан не испловљавају, па се ово зове и ,”водена слава”, а вјерује се да на сутрашњи дан требало одложити сва планирана путовања.
Животни идеал Светог Николе је био помагање сиромашнима и дјеци, обичај је да се и на овај дан помаже млађим нараштајима, али и онима који немају колико је ко у могућности, јер је он волио дјецу и ревносно бринуо о њима. Зато је традиција да се даривају ораси, љешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре. Још једно правило гласи да, уколико отац дијели славу синовима, јесте да један син узме љетњег, а други син зимског Светог Николу.
Свој духовни живот Никола је отпочео у манастиру Нови Сион, гдје се и замонашио. Послије смрти родитеља, сву наслијеђену имовину раздијелио је сиромашнима. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утјеху, мир и добру вољу. Свети Никола пада у вријеме великог божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну, пише Мондо.
У народу се вјерује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру дјецу и дијели поклоне. И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца. У неким крајевима одржао се обичај даривања дјеце на сутрашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља да се пере веш, чисти кућа и раде било какви кућни послови.
Танјуг / Глас Српске
