Данас празнујемо Вариндан, дан Свете Варваре, хришћанске мученице и светитељке. Сваког 17. децембра кува се традиционална “варица”, сије божићна пшеница, поштују се одређени обичаји, а постоје и посебна вјеровања!

Света Варвара, позната и као Света Барбара, хришћанска је мученица и светитељка. Православна црква прославља је 17. децембра, а сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара…

Обичај налаже да се сваког 17. децембра у плитке тањириће или саксије сеје жито које ће да озелени до Божића. Ако је жито бујно, година ће бити родна и добра. Стога ово жито лијепо његујте како би вам година била благородна. Осим сијања жита, сутра обавезно кувајте жито за ручак или за десерт.

Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито – варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, вјерује се да са те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа мјесто гдје се узима вода за пиће, а мијеша се и са соли, па се даје стоци.

У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере љетина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години. У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница. У новија времена, зрна пшенице се натопе и ставе на тањирић или у чинијицу па кад пшеница порасте изнесе се на божићну трпезу.

Света Варвара живјела је у 3. вијеку, у вријеме римског цара Максимилијана. Отац јој је био по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтио да зида купатило, он заповиједи да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старешине области, гдје дјевојка храбро призна да је хришћанске вјере и да се никада неће поклонити идолима.

Због таквих њених ријечи, ставише је на муке, најприје је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсјекао главу. Тако се ова млада дјевојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна – једном га је погодио гром и скончао је у мукама. На икони се св. Варвара представља у обичном тадашњем женском одјелу са крстом и митром у руци, а њене чудотворне мошти чувају се у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
​
(Бањалука.цом)