ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „РАЗГОВОР О НАШОЈ ДЈЕЦИ У СВЈЕТЛУ ЉУБАВИ, НАДАЊА, РАДОВАЊА“
Вечерас је у Галерији Центра за културу „Семберија“ Бијељина одржано предавање на тему „Разговор о нашој дјеци у свјетлу љубави, надања, радовања“, а организатор је била Градска управа Града Бијељина.
На предавању се говорило о узроцима и посљедицама самоубиства, као и начинима подршке међу младим људима у циљу спречавања ове појаве, као и о важности менталног здравља код младих.
Љубица Млађеновић, шеф Одсјека у одјељењу за друштвене дјелатности и модератор на вечерашњем предавању рекла је да је назив теме предавања са циљем „свијетао“, са обзиром да сви знају да је у последње вријеме младим људима лако да „дигну“ руку на себе.
-Са обзиром да сам као представник Града Бијељина члан бројних тимова за бригу о дјеци у основним и средњим школама, схватила сам да је то један огроман проблем. Центар за заштиту менталног здравља, Центар за социјални рад, Полицијска управа и Градска управа чине тим који заједнички ради на рјешавању проблема. Тимови служе да помогну школама уколико наиђу на неки проблем који није лако ријешити, иако ја сматрам да они имају адекватне људе који могу да помогну. На друштвеним мрежама видим само коментаре, али нико не води квалитетне разговоре, да се види због чега се то дешава, због чега наши млади, али и старији људи рјешавају да себи одузму живот“, казала је Млађеновићева.
Нермин Зејниловић, координатор пројекта „Ментална писменост“, казао је да се у оквиру пројекта труде да кроз дигиталне медије, односно друштвене мреже да кроз примјере младима покажу шта је то ментално здравље, јер млади не посјећују предавања везана за то.
-Из доста искустава у последње вријеме, што и колеге могу да потврде, тек када дође до проблема људи се јављају за помоћ. Ментално здравље је нешто на чему треба константо да се ради. Некада и на врхунци свог живота или било чега треба радити на разумијевању и на свјесности шта то представља. Огроман проблем видимо у неукости, традиционалним размишљањима и погрешним увјерењима. У сарадњи са Домом здравља радимо пројекте који су одређени за све људе и менталном здрављу у пост ковид ери. Како је вирус прошао, видимо да је све већи број људи под притиском, појављује се анксиозност, депресије и огроман је притисак због свега што се дешава. Првенствено је пројекат рађен за Дом здравља, након тога за Градску управу, а планирамо пројекте за компаније и након тога за све средње школе. Као завршни пројекат планирамо да направимо игрицу за ментално здравље, јер видимо да млади поред друштвених мрежа, много времена проводе играјући игрице“, рекао је Зејиниловић и додао да је одзив младих да се укључе у пројекте које они проводе веома мали.
Др Олег Грубач, специјалиста психијатрије рекао је да је све више младих са проблемима и да у свакодневном раду виде да се у све већем броју појављују и дјеца млађег узраста и адолесценти, те да је то двоструко више у последње двије или три године, него раније.
-Оваква предавања су добар начин, као и извјештавање од стране медија да се подстакну млади да се прича о томе, да људи осјете потребу, али и да имају подршку да могу да се јаве и да има неко ко може да им помогне. Битно је да се људи јаве на вријеме, тада можемо да покушамо и превентивно, а и када постоји проблем да га рјешимо. Најчешће родитељи први реагују, али све више и више имамо ситуација да се млади сами јављају, а то је добра ствар. Сви они који имају проблем могу да се јаве било коме, Центар за ментално здравље гдје ја радим је свакако добра институција, то је ниво примарне здравствене заштите и могу се јавити нама када осјете неки проблем. Такође, могу се јавити и у Центар за социјални рад или да се обрате родитељима, па ће они знати коме даље да се обрате“, истакао је др Грубач.
На предавању су говорили др Олег Грубач, специјалиста психијатрије, Ведрана Ракић, специјални педагог и системски породични терапеут, координатор пројекта „Ментална писменост“, Нермин Зејниловић и Ангелина Перић, дипломирани психолог и психотерапеут у едукацији, те Љубица Млађеновић, шеф Одсјека у одјељењу за друштвене дјелатности као модератор.
(Семберија инфо)
На предавању се говорило о узроцима и посљедицама самоубиства, као и начинима подршке међу младим људима у циљу спречавања ове појаве, као и о важности менталног здравља код младих.
Љубица Млађеновић, шеф Одсјека у одјељењу за друштвене дјелатности и модератор на вечерашњем предавању рекла је да је назив теме предавања са циљем „свијетао“, са обзиром да сви знају да је у последње вријеме младим људима лако да „дигну“ руку на себе.
-Са обзиром да сам као представник Града Бијељина члан бројних тимова за бригу о дјеци у основним и средњим школама, схватила сам да је то један огроман проблем. Центар за заштиту менталног здравља, Центар за социјални рад, Полицијска управа и Градска управа чине тим који заједнички ради на рјешавању проблема. Тимови служе да помогну школама уколико наиђу на неки проблем који није лако ријешити, иако ја сматрам да они имају адекватне људе који могу да помогну. На друштвеним мрежама видим само коментаре, али нико не води квалитетне разговоре, да се види због чега се то дешава, због чега наши млади, али и старији људи рјешавају да себи одузму живот“, казала је Млађеновићева.
Нермин Зејниловић, координатор пројекта „Ментална писменост“, казао је да се у оквиру пројекта труде да кроз дигиталне медије, односно друштвене мреже да кроз примјере младима покажу шта је то ментално здравље, јер млади не посјећују предавања везана за то.
-Из доста искустава у последње вријеме, што и колеге могу да потврде, тек када дође до проблема људи се јављају за помоћ. Ментално здравље је нешто на чему треба константо да се ради. Некада и на врхунци свог живота или било чега треба радити на разумијевању и на свјесности шта то представља. Огроман проблем видимо у неукости, традиционалним размишљањима и погрешним увјерењима. У сарадњи са Домом здравља радимо пројекте који су одређени за све људе и менталном здрављу у пост ковид ери. Како је вирус прошао, видимо да је све већи број људи под притиском, појављује се анксиозност, депресије и огроман је притисак због свега што се дешава. Првенствено је пројекат рађен за Дом здравља, након тога за Градску управу, а планирамо пројекте за компаније и након тога за све средње школе. Као завршни пројекат планирамо да направимо игрицу за ментално здравље, јер видимо да млади поред друштвених мрежа, много времена проводе играјући игрице“, рекао је Зејиниловић и додао да је одзив младих да се укључе у пројекте које они проводе веома мали.
Др Олег Грубач, специјалиста психијатрије рекао је да је све више младих са проблемима и да у свакодневном раду виде да се у све већем броју појављују и дјеца млађег узраста и адолесценти, те да је то двоструко више у последње двије или три године, него раније.
-Оваква предавања су добар начин, као и извјештавање од стране медија да се подстакну млади да се прича о томе, да људи осјете потребу, али и да имају подршку да могу да се јаве и да има неко ко може да им помогне. Битно је да се људи јаве на вријеме, тада можемо да покушамо и превентивно, а и када постоји проблем да га рјешимо. Најчешће родитељи први реагују, али све више и више имамо ситуација да се млади сами јављају, а то је добра ствар. Сви они који имају проблем могу да се јаве било коме, Центар за ментално здравље гдје ја радим је свакако добра институција, то је ниво примарне здравствене заштите и могу се јавити нама када осјете неки проблем. Такође, могу се јавити и у Центар за социјални рад или да се обрате родитељима, па ће они знати коме даље да се обрате“, истакао је др Грубач.
На предавању су говорили др Олег Грубач, специјалиста психијатрије, Ведрана Ракић, специјални педагог и системски породични терапеут, координатор пројекта „Ментална писменост“, Нермин Зејниловић и Ангелина Перић, дипломирани психолог и психотерапеут у едукацији, те Љубица Млађеновић, шеф Одсјека у одјељењу за друштвене дјелатности као модератор.
(Семберија инфо)
