Умјесто договора, договорен нови састанак
На заједничком састанку градоначелника Љубише Петровића и његових сарадника са представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства трговине и туризма, те Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ, који је данас одржан у Градској управи није постигнут никакав конкретан договор о откупној цијени овогодишњег рода пшенице. Само је договорено да се нови састанак одржи петог августа у 11 часова, када ће поново бити позвани министри наведена из три министарства, јер су данашњем састанку присуствовали њихови помоћници.
Након састанка градоначелник Бијељине Љубиша Петровић подсјетио је да се више од педесет дана чекало на долазак представника поменутих министарстава на овај састанак.
„Ми смо тражили састанак за трећи јун, прије жетве пшенице. У међувремену је пшеница пожњевена и смјештена у силосе. Градска управа ће за овогодишњи род пшенице исплатити по 10 фенинга по килограму за предату пшеницу. Указали смо на проблем нетранспарентности подјеле подстицаја у повртларској производњи и о томе ћемо још разговарати. Затражили смо и информацију о стању стечајног поступка за Робне резерве Републике Српске. Желимо активно да се укључимо у оживљавање Робних резерви, иако то није надлежност локалних заједница“, истакао је градоначелник Петровић, нагласивши да Робне резерве треба да буду регулатор цијена стратешких роба на тржишту.
„У Србији грађани купују векну хљеба за 1,15 КМ, односно за 66 или 68 динара, док код нас векна хљеба кошта 1,80 КМ. Желимо да се припреме сви неопходни параметри за доношење ваљаних и квалитетних одлука о заштити домаће производње. Четвртина вреће брашна треба да садржи брашно самљевено од домаће пшенице. Контролни инспекцијски надзор мора бити на пуно већем нивоу него до сада. Увозимо пуно производа који не подлијежу контролама, тако да увознички лоби диктира цијене домаћих производа“, нагласио је градоначелник Петровић.
Драгана Попадић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истакла је податак да је ресорно министарство недавно исплатило подстицаје за пшеницу у износу од 9.154.000 КМ, те да је у протеклом периоду, од 2019. године, за подршку производњи пшенице директно исплаћено 40 милиона КМ.
„Уколико тој цифри додамо и регрес за гориво, још десет милиона КМ, онда је то укупно 50 милиона КМ од 2019. године. Произвођачи на старту сјетвене сезоне знају колико могу очекивати подстицаја за пшеницу. То је 500 КМ по хектару и 80 КМ за стотину литара горива. У овој години као подстицај за гориво исплаћено је 1,5 милиона КМ. Надам се да ће и наредни састанак бити конструктиван и да ћемо пронаћи најбоља рјешења за све проблеме“, истакла је Драгана Попадић.
Саво Бакајлић, предсједник Удружења села Семберије и Мајевице изјавио је да пољопривредници траже заштиту, јер су након једне родне године поново суочени са ниском откупном цијеном пшенице.
„Аларм је одавно упаљен, јер је немогуће издржати са цијеном од 35 фенинга за килограм пшенице. Све мање је пољопривредника на њивама. Уколико се не ријеши овај проблем, ми нећемо за два мјесеца ући у сјетву пшенице. У том ланцу сви зарађују, почевши од млинско - пекарске индустрије, док цех плаћају потрошачи и произвођачи. Тражимо квалитетан правилник, или нећемо више сијати пшеницу. Нека подстицаје добију они који мељу домаћу пшеницу. Суша умањује приносе кукуруза, тако да је догорјело до ноката. Желимо да унапријед знамо крајње ефекте производње житарица и меса“, истакао је Саво Бакајлић.
Семберија инфо
Након састанка градоначелник Бијељине Љубиша Петровић подсјетио је да се више од педесет дана чекало на долазак представника поменутих министарстава на овај састанак.
„Ми смо тражили састанак за трећи јун, прије жетве пшенице. У међувремену је пшеница пожњевена и смјештена у силосе. Градска управа ће за овогодишњи род пшенице исплатити по 10 фенинга по килограму за предату пшеницу. Указали смо на проблем нетранспарентности подјеле подстицаја у повртларској производњи и о томе ћемо још разговарати. Затражили смо и информацију о стању стечајног поступка за Робне резерве Републике Српске. Желимо активно да се укључимо у оживљавање Робних резерви, иако то није надлежност локалних заједница“, истакао је градоначелник Петровић, нагласивши да Робне резерве треба да буду регулатор цијена стратешких роба на тржишту.
„У Србији грађани купују векну хљеба за 1,15 КМ, односно за 66 или 68 динара, док код нас векна хљеба кошта 1,80 КМ. Желимо да се припреме сви неопходни параметри за доношење ваљаних и квалитетних одлука о заштити домаће производње. Четвртина вреће брашна треба да садржи брашно самљевено од домаће пшенице. Контролни инспекцијски надзор мора бити на пуно већем нивоу него до сада. Увозимо пуно производа који не подлијежу контролама, тако да увознички лоби диктира цијене домаћих производа“, нагласио је градоначелник Петровић.
Драгана Попадић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истакла је податак да је ресорно министарство недавно исплатило подстицаје за пшеницу у износу од 9.154.000 КМ, те да је у протеклом периоду, од 2019. године, за подршку производњи пшенице директно исплаћено 40 милиона КМ.
„Уколико тој цифри додамо и регрес за гориво, још десет милиона КМ, онда је то укупно 50 милиона КМ од 2019. године. Произвођачи на старту сјетвене сезоне знају колико могу очекивати подстицаја за пшеницу. То је 500 КМ по хектару и 80 КМ за стотину литара горива. У овој години као подстицај за гориво исплаћено је 1,5 милиона КМ. Надам се да ће и наредни састанак бити конструктиван и да ћемо пронаћи најбоља рјешења за све проблеме“, истакла је Драгана Попадић.
Саво Бакајлић, предсједник Удружења села Семберије и Мајевице изјавио је да пољопривредници траже заштиту, јер су након једне родне године поново суочени са ниском откупном цијеном пшенице.
„Аларм је одавно упаљен, јер је немогуће издржати са цијеном од 35 фенинга за килограм пшенице. Све мање је пољопривредника на њивама. Уколико се не ријеши овај проблем, ми нећемо за два мјесеца ући у сјетву пшенице. У том ланцу сви зарађују, почевши од млинско - пекарске индустрије, док цех плаћају потрошачи и произвођачи. Тражимо квалитетан правилник, или нећемо више сијати пшеницу. Нека подстицаје добију они који мељу домаћу пшеницу. Суша умањује приносе кукуруза, тако да је догорјело до ноката. Желимо да унапријед знамо крајње ефекте производње житарица и меса“, истакао је Саво Бакајлић.
Семберија инфо
