Српска православна црква данас прославља празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу и Врбицу,  а ово је први пут да у граду, због појаве вируса корона, неће бити мноштва дјечице са гранчицама и вјенчићима врбице.
​
Овај празник у хришћанству има значење побједе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих вјерника.

Празник Лазарева субота успомена је на посљедње чудо Христово пред Недјељу страдања, смрт и Васкрсење.

Догађај Лазаревог васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову вјеру у Васкрсење.

Према јеванђељском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана послије смрти Лазареве, оживио га и дигао из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног.

Православни вјерници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону Цркве, почиње службама бдења у навечерје Цвјетне недјеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Врбица је за православне хришћане празник дјечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите дјецу к мени, јер таквих је Царство небеско".

На овај празник се у православне храмове уносе врбове гранчице које ту остају до недјељне литургије, на Цвијети, када се обавља благосиљање врбе.

Овај празник најчешће славе млади и мајке са децом. Обичај је да се у цркву доносе врбе које се освештају и касније се носе кући и њима се украшава дом.

На овај празник дјеци се купују звончићи, а обичај је да се драгим људима поклања цвијеће