Неспретно реаговање градоначелника Тузле Јасмина Имамовића на изјаву српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика о егзодусу око 85.000 Срба са подручја тузланске регије, прави је примјер лицемјерства и безосјећајности бошњачке политике према страдању српског народа у БиХ у рату од 1992. до 1995. године.
 
Имамовићева самоувјерена ,,пацифистичка" тврдња да је из Тузле између пописа 1991. и 2013. године отишло 20.000 становника различитих националности, апострофирајући при томе економске разлоге одласка младих из БиХ, разоткрива или елементарно непознавање чињеница, или смишљену замјену теза како би се прикрило класично етничко чишћење Срба са подручја тузланске регије у рату од 1992. до 1995. године, али и након завршетка ратних дејстава.
 
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, на завичајном дружењу Срба избјеглих са подручја тузланске регије које је одржано 15. фебруара ове године у Бијељини, изнио је податак о броју од око 85.000 избјеглих Срба са подручја тузланске регије, а не само предратне општине Тузла, што је чињеница која једноставно може да се утврди упоређивањем званичних резултата пописа становништва 1991. и 2013. године.
 
Према тим резултатима, у општинама тузланске регије (Тузла, Бановићи, Градачац, Грачаница, Калесија, Кладањ, Лукавац, Сребреник, Живинице, Сапна и Теочак) 1991. године живјело је укупно 484.551 становника, од чега су се њих 83.177 изјаснили као Срби.
 
Према резултатима пописа 2013. године, укупан број Срба на подручју поменутих општина био је 6.804, што значи да је у међувремену са тог простора протјерано 76.373 припадника српског народа.
 
Предсједник Додик изнио је оквирни податак од око 85.000 протјераних Срба са подручја тузланске регије, узимајући у обзир да је на поменутом простору, према попису 1991. године, живјело и чак 34.198 становника који су се изјаснили као Југословени. Општепозната и општеприхваћена чињеница је да су се на попису 1991. године као Југословени најчешће изјашњавали етнички Срби, што наводи на закључак да је број протјераних Срба са подручја тузланске регије чак и већи од податка који је изнио предсједник Додик.
 
Када је ријеч конкретно о предратној општини Тузла, у том граду је према попису 1991. године живјело 20.271 Срба и чак 21.995 Југословена.
Према попису становништва из 2013. године, на подручју града Тузла живјело је само 3.378 Срба, док су Југословени потпуно нестали.
 
Може ли градоначелник Тузле, умјесто што негира страдње и етничко чишћење српског народа са подручја Тузле и тузланске регије, на људски и коректан начин да одговори на питање гдје је нестало око 17.000 Срба и близу 22.000 Југословена само из његовог града, и гдје је нестало око 85.000 Срба са подручја тузланске регије?
При томе, треба напоменути да је у периоду између пописа 1991. и 2013. године, само у граду Тузли значајно мањи и број Хрвата, за око 5.000 душа. Бројчано и процентуално је растао само број муслимана, односно Бошњака.
 
Сви ови подаци несумњиво доказују да је на подручју тузланске регије, али и у другим дијеловима ФБиХ, извршено класично етничко чишћење српског народа.
Обимни и конкретни подаци о стравичним размјерама егзодуса Срба и злочина почињених над Србима на подручју тузланске регије, ускоро ће бити представљени домаћој и међународној јавности у свеобухватној документарној студији која говори о страдању српског народа на том простору у 20. вијеку.

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ ТУЗЛАКА У БИЈЕЉИНИ, БИЈЕЉИНА