Град Бијељина остао без великог човјека, стручњака и сарадника
Породица, родбина, пријатељи, познаници и запослени у Градској управи Бијељина, опростили су се данас од изненадно преминулог Ђорђе Вујановића, шефа Одсјека за јавне набавке у Градској управи Бијељина.
На комеморативном скупу поводом смрти Ђорђе Вујановића, градоначелник Љубиша Петровић, изразивши најдубље и најискреније саучешће породици и родбини, изјавио да је имао ту прилику да непуне три године сарађује са Ђорђом Вујановићем, нагласивши да је град Бијељина остао без великог човјека, стручњака и сарадника.
“Научио сам да је посао у Одсјеку за јавне набавке изузетно стресан и одговоран. Често смо тражили мишљење од Ђорђе Вујановића, јер је имао огромно искуство у раду. У нашим међусобним разговорима често је помињао породицу, своју Пожарницу и Мајевицу, коју је много волио. Био је ненаметљив, вриједан, одговоран и прецизан. Његове ставове и мишљења уважавали су инжењери грађевине, његове колеге, али и други. Увијек смо тражили његово мишљење приликом доношења важних одлука. Указивао нам је гдје постоји опасност по јавни градски интерес. Знао је да је правичност, стручност и образовање нешто што нема алтернативе. Знао је да корупција, као рак рана нашег друштва, жестоко удара многе. Због тога смо се сараднички, пријатељски и људски борили свим силама да се корупција не увуче у систем јавних набавки”, изјавио је градоначелник Петровић, присјетивши се и немилих догађаја и удара на Ђорђу Вујановића, због чега је највише трпјела његова породица.
Петровић је истакао да Вујановићева породица и родбина имају пуно разлога да буду поносни на свога супруга, оца, дједа, комшију и пријатеља.
Драган Илић, обративши се у своје име, у име ожалошћене породице и пријатеља, истакао је да дијели с њима огромну тугу и бол због изненадног и прераног одласка Ђорђе Вујановића.
“Ђорђу памтим од давне 1986. године и од тада траје наше познанство и пријатељство. Био је изузетно вриједан и марљив човјек. Припадао је систему вриједности, залагао се за правду, био опонент накарадним друштвеним токовима, презирао је лицемјерје. Никада га није обузимала професионална љеност и запарложеност. Када је грађен Центар високог образовања у Бијељини, наш Ђорђо је био аутор пројекта конструкције Центра за културу од прве до посљедње шипке арматуре. Могао је то прихватити, јер је имао знање и искуство и могао је одговорити на тако изазовне задатке. Никога живот не милује, па није миловао ни Ђорђину породицу. Ипак , он је поносно издржао све животне недаће и изазове”, истакао је Драган Илић, нагласивши да је Ђорђо Вујановић био човјек бритког ума, без длаке на језику, који је у рјешавању бројних послова наступао без увијања и дипломатије.
Семберија Инфо
На комеморативном скупу поводом смрти Ђорђе Вујановића, градоначелник Љубиша Петровић, изразивши најдубље и најискреније саучешће породици и родбини, изјавио да је имао ту прилику да непуне три године сарађује са Ђорђом Вујановићем, нагласивши да је град Бијељина остао без великог човјека, стручњака и сарадника.
“Научио сам да је посао у Одсјеку за јавне набавке изузетно стресан и одговоран. Често смо тражили мишљење од Ђорђе Вујановића, јер је имао огромно искуство у раду. У нашим међусобним разговорима често је помињао породицу, своју Пожарницу и Мајевицу, коју је много волио. Био је ненаметљив, вриједан, одговоран и прецизан. Његове ставове и мишљења уважавали су инжењери грађевине, његове колеге, али и други. Увијек смо тражили његово мишљење приликом доношења важних одлука. Указивао нам је гдје постоји опасност по јавни градски интерес. Знао је да је правичност, стручност и образовање нешто што нема алтернативе. Знао је да корупција, као рак рана нашег друштва, жестоко удара многе. Због тога смо се сараднички, пријатељски и људски борили свим силама да се корупција не увуче у систем јавних набавки”, изјавио је градоначелник Петровић, присјетивши се и немилих догађаја и удара на Ђорђу Вујановића, због чега је највише трпјела његова породица.
Петровић је истакао да Вујановићева породица и родбина имају пуно разлога да буду поносни на свога супруга, оца, дједа, комшију и пријатеља.
Драган Илић, обративши се у своје име, у име ожалошћене породице и пријатеља, истакао је да дијели с њима огромну тугу и бол због изненадног и прераног одласка Ђорђе Вујановића.
“Ђорђу памтим од давне 1986. године и од тада траје наше познанство и пријатељство. Био је изузетно вриједан и марљив човјек. Припадао је систему вриједности, залагао се за правду, био опонент накарадним друштвеним токовима, презирао је лицемјерје. Никада га није обузимала професионална љеност и запарложеност. Када је грађен Центар високог образовања у Бијељини, наш Ђорђо је био аутор пројекта конструкције Центра за културу од прве до посљедње шипке арматуре. Могао је то прихватити, јер је имао знање и искуство и могао је одговорити на тако изазовне задатке. Никога живот не милује, па није миловао ни Ђорђину породицу. Ипак , он је поносно издржао све животне недаће и изазове”, истакао је Драган Илић, нагласивши да је Ђорђо Вујановић био човјек бритког ума, без длаке на језику, који је у рјешавању бројних послова наступао без увијања и дипломатије.
Семберија Инфо
