У Нову православну са ,,Амадеус’’ бендом
На прагу смо Православне или Српске нове године. Вечерас ћемо, по Јулијанском календару, испратити стару и дочекати Нову годину. По Грегоријанском календару Српска православна нова година је 14. јануара. Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама као што су Србија, Република Српска, Црна Гора, Сјеверна Македонија... Такође се слави у Русији, Бјелорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији...
Долазак Православне нове године свечано се дочекује и у Семберији и на Мајевици. Православну 2023. годину Семберци и њихови гости ће имати прилику да дочекају на Градском тргу, уз ,,Амадеус’’ бенд. Они који не воле дочек на отвореном и ову Нову годину ће дочети у ресторанима, кафићима, а највише у топлим домовима у кругу породице, родбине и пријатеља. Већина млађих Сембераца, оних који остају у Бијељини, Православну нову годину ће дочекати по кафићима и викендицама, а има и оних који су пар дана резервисали на Златибору, Јахорини или на неком другом мјесту, зависно од ,,дебљине новчаника’’ и жеље.
Прославу Православне нове године организује у Удружење жена ,,Бели Андјео’’ из Дворова.
-Дочек ће бити у свечаној сали ,,Глобус’’ у Дворовима. Биће весело, као и на сваком слављу које ми организујемо’’, потврдила је за портал ,,Семберија инфо’’ предсједница Удруђења ,,Бели Андјео’’ Радинка Тодић.
Иначе, традиција обиљежавања Јулијанске нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској, као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској. Према народним обичајима, за Православну нову годину Срби су се окупљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, па су у почетку та славља била потајна, али због страха, обичај је, напросто, бачен у заборав.
Стари Римљани су Нову годину прослављали 1. марта, али су касније почели да је славе 1. јануара. Прије хиљаду година, дијелови Европе су почињали Нову годину 25. марта. Почетком 17. вијека, многе европске земље су усвојиле Грегоријански календар по коме се Нова година слави 1. јануара. Треба напоменути, да свуда у свијету, код православаца и код римокатолика, прво долази Божић, па онда Нова година. Зато се и код православних вјерника честитке упућују на сљедећи начин: „Срећни Божићни и Новогодишњи празници“, а не обрнутим редосљедом.
Српска православна црква обиљежава Православну нову годину служењем молебана и молитве за богомблагословену наступајућу годину. Осим Српске православне цркве, стари календар поштују још и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори. По мишљењу бројних теолога, стари календар је много погоднији и тачнији за израчунавање датума Васкрса, а вјерници Српске православне цркве из дијаспоре све чешће траже да се два највећа хришћанска празника - Божић и Васкрс празнују заједно са римокатолицима из практичних разлога. Међутим, за Цркву питање календара није теолошко, већ научно питање. Подсјетимо, нови календар прихваћен је у некадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године, а до тада је држава, као и црква користила стари календар.
Према народним обичајима, за дочек Православне нове године спрема се свечана вечера, гдје укућани са гостима, пријатељима и родбином, уз весеље и пјесму, чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године, са жељама за дуг живот, добро здравље и успјех у послу. На сам дан Нове године одлази се у цркву, након чега се припрема свечани ручак.
Према обичајима, тог дана једе се глава божићне печенице, а домаћице мијесе новогодишњу чесницу „Василицу“. Поред Српске нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обиљежавају се још два значајна празника - Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све остале прославе.
У духовном смислу, Нова година постоји онда када неко, од оних који живе у небризи, почну да брину за своје спасење. Пошто је Нова година, почетак свих дана у години, то би у тај дан требало да човјек преиспита себе и своја дјела, како би првог дана у Новој години кренуо и новим путем који води у Царство Божије. У тај дан човјек би требало да сабере своје мисли, али мисли достојне хришћанства, које би могле да управљају свим његовим дјелима током цијеле године.
Суштина промјене састоји се у томе да човјек, од тога тренутка, живи за Бога и ближњега свога, а не више само за себе као раније. Тиме он одбацује раније навике и све оно у чему је налазио тренутно, а не духовно задовољство.
Долазак Православне нове године свечано се дочекује и у Семберији и на Мајевици. Православну 2023. годину Семберци и њихови гости ће имати прилику да дочекају на Градском тргу, уз ,,Амадеус’’ бенд. Они који не воле дочек на отвореном и ову Нову годину ће дочети у ресторанима, кафићима, а највише у топлим домовима у кругу породице, родбине и пријатеља. Већина млађих Сембераца, оних који остају у Бијељини, Православну нову годину ће дочекати по кафићима и викендицама, а има и оних који су пар дана резервисали на Златибору, Јахорини или на неком другом мјесту, зависно од ,,дебљине новчаника’’ и жеље.
Прославу Православне нове године организује у Удружење жена ,,Бели Андјео’’ из Дворова.
-Дочек ће бити у свечаној сали ,,Глобус’’ у Дворовима. Биће весело, као и на сваком слављу које ми организујемо’’, потврдила је за портал ,,Семберија инфо’’ предсједница Удруђења ,,Бели Андјео’’ Радинка Тодић.
Иначе, традиција обиљежавања Јулијанске нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској, као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској. Према народним обичајима, за Православну нову годину Срби су се окупљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, па су у почетку та славља била потајна, али због страха, обичај је, напросто, бачен у заборав.
Стари Римљани су Нову годину прослављали 1. марта, али су касније почели да је славе 1. јануара. Прије хиљаду година, дијелови Европе су почињали Нову годину 25. марта. Почетком 17. вијека, многе европске земље су усвојиле Грегоријански календар по коме се Нова година слави 1. јануара. Треба напоменути, да свуда у свијету, код православаца и код римокатолика, прво долази Божић, па онда Нова година. Зато се и код православних вјерника честитке упућују на сљедећи начин: „Срећни Божићни и Новогодишњи празници“, а не обрнутим редосљедом.
Српска православна црква обиљежава Православну нову годину служењем молебана и молитве за богомблагословену наступајућу годину. Осим Српске православне цркве, стари календар поштују још и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори. По мишљењу бројних теолога, стари календар је много погоднији и тачнији за израчунавање датума Васкрса, а вјерници Српске православне цркве из дијаспоре све чешће траже да се два највећа хришћанска празника - Божић и Васкрс празнују заједно са римокатолицима из практичних разлога. Међутим, за Цркву питање календара није теолошко, већ научно питање. Подсјетимо, нови календар прихваћен је у некадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године, а до тада је држава, као и црква користила стари календар.
Према народним обичајима, за дочек Православне нове године спрема се свечана вечера, гдје укућани са гостима, пријатељима и родбином, уз весеље и пјесму, чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године, са жељама за дуг живот, добро здравље и успјех у послу. На сам дан Нове године одлази се у цркву, након чега се припрема свечани ручак.
Према обичајима, тог дана једе се глава божићне печенице, а домаћице мијесе новогодишњу чесницу „Василицу“. Поред Српске нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обиљежавају се још два значајна празника - Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све остале прославе.
У духовном смислу, Нова година постоји онда када неко, од оних који живе у небризи, почну да брину за своје спасење. Пошто је Нова година, почетак свих дана у години, то би у тај дан требало да човјек преиспита себе и своја дјела, како би првог дана у Новој години кренуо и новим путем који води у Царство Божије. У тај дан човјек би требало да сабере своје мисли, али мисли достојне хришћанства, које би могле да управљају свим његовим дјелима током цијеле године.
Суштина промјене састоји се у томе да човјек, од тога тренутка, живи за Бога и ближњега свога, а не више само за себе као раније. Тиме он одбацује раније навике и све оно у чему је налазио тренутно, а не духовно задовољство.
