ГРАДОНАЧЕЛНИК МИЋИЋ: БИЈЕЉИНА ЈЕ ГРАД БУДУЋНОСТИ
Од прошле године до сада, најважније је што смо завршили канализацију у ширем центру града. Видљив је и озбиљан напредак у индустријским зонама. Наш град гази брзим корацима напријед. Бијељина је град будућности’’, каже за портал Семберија инфо Мићо Мићић, градоначелник Бијељине
Слава је прилика да домаћин драгим гостима – побратимима и пријатељима покаже шта је урадио од прошле славе. Шта ћете Ви истаћи да је урађено у Бијељини од прошлог Пантелина?
-За свако Пантелино имамо велику част да угостимо бројне госте – дипломате, представнике побратимских и пријатељских градова из неколико држава – Србије, Црне Горе, Македоније, Њемачке, Русије, Румуније... Наравно, имамо и госте из општина и градова у Републици Српској и представнике власти са нивоа РС и БиХ. Сви ти сусрети су, поред протоколарног дијела, прилика да се размијене искуства, остваре контакти, договори сарадња, из прве руке информише о новостима у привреди и политици у окружењу… Вјерујте да су и данас лични и непосредни контакти најлакши начин да се учврсти сарадња између градова, институција и различитих нивоа власти. Наравно, сваки домаћин се потруди да се похвали оним што је радио претходне године – тако је у градовима које ми посјећујемо, а таква је пракса и код нас у Бијељини. Од прошле године и по вриједности и по значају за Семберију најважније је то што смо завршили изградњу канализације у ширем центру Бијељине. Већ смо много пута поновили да је то историјски пројекат и свако ко је реалан и добронамјеран, сложиће се с тим. Гостима ћемо представити и напредак индустријских зона, улагања у област спорта, на основу којих смо добили статус „Европског града спорта 2020“, активности које планирамо да реализујемо у оквиру кампање „Бијељина – град будућности“, мјере за оправак Бање Дворови, скори завршетак гасовода, планове за изградњу ауто-пута...
Многи, који су у скорије вријеме долазили у Бијељину, похвалили су градњу индустријских зона. Има ли још сличних планова?
-Идеја пословно - индустријских зона како смо је замислили већ увелико даје резултате. Да будем искрен, Зону II смо успоставили по узору на сличну зону у Зрењанину и, ето, још једне потврде да наша братимљења нису мртва слова на папиру. У Зони II су распродати сви плацеви, а од продаје је добијено више средстава него што је уложено у куповину земљишта за Зону. Све што је додатно остварено прихода, уложили смо у опремање Зоне, у чему смо имали и подршку међународних донатора. Тамо већ ради неколико погона, а гради се још неколико. И у Зони III, такође, увелико ради неколико погона. Имамо план да оснујемо и четврту Пословно - индустријску зону, на потезу од Зоне III према кружном току ка Угљевику, чиме би смо заокружили пословни појас у Бијељини, али за то нам треба подршка Владе. Свакако да много очекујемо и од скоре изградње ауто - пута и сигуран сам да ће и то допринијети инвестирању у Бијељину. У Бијељини имамо и прве стране инвестиције. Циљ нам је да привучемо још инвеститора из иностранства, али и да задржимо постојеће привредне субјекте. Ми смо, као локална управа, одрадили свој дио посла, а сад је на вишим органим а власти да пораде на изградњи стабилности у земљи, јер је то пресудно за долазак капитала. Погледајте само преко Дрине шта за привреду значи стабилност у држави. Навешћу опет Зрењанин као примјер – захваљујући сарадњи са Владом, долазе им инвеститори који улажу стотине милиона евра. Ако се ускоро не придружимо том тренду, дефинитивно ће Српска и Федерација остати црне рупе у региону. Позивам све одговорне људе који доносе одлуке у Бања Луци и Сарајеву да се замисле над том опасности, док не буде касно.
У току је уређење канала Дашница. Међутим, могу се чути примједбе да се одступа од пројекта уређења. Да ли су те примједбе основане и када можемо очекивати да радови на уређењу канала буду завршени?
-Пројекат уређења канала Дашница је посао чији носилац су у највећој мјери „Воде Српске“. Дио канала који је уређен већ не може да се препозна у односу на период прије уређења. У ствари, по једном се дјелимично може препознати, и то по отпаду који се изнова и изнова баца у канал. Нажалост, нећемо имати другог избора, него да поставимо камере и да почнемо да кажњавамо неодговорне грађане. Према најави из „Вода Српске“, рок за завршетак радова је до јуна наредне године. Што се тиче пројекта, не видимо разлог за одступање и сигуран сам да ће зона око канала постати нови украс града око којег ће се одвијати друштвени живот у Бијељини.
Честе су примједбе опозиције, а и грађана, да током реализације капиталних пројеката, као, нпр, изградње канализације, грађани трпе. Улице су им дуго разроване, кажу да морају да користе алтернативне правце, а многима је вријеме драгоцјено. Колико Вас погађају овакве примједбе и како на њих реагујете?
-Ја бих највише волио да је канализација изграђена прије двадесет или тридесет година, а да смо је ми само проширивали у новим насељима која се граде. Али, чињеница је да канализација није постојала, као и да је био посљедњи час да се почне градити због еколошке катастрофе која нам је пријетила. Грађанима смо бескрајно захвални на стрпљењу претходних година и вјерујем да су, након што су им улице добиле ново лице, и они задовољни.Нећу рећи, увијек може брже да се нешто ради, али имајте у виду да средства којим располажемо нису неограничена, а у појединим фазама смо морали градити канализацију и прије него што смо обезбиједили новац за завршетак свих радова у тим улицама како не бисмо изгубили донаторска средства.
Бијељина има проблем са паркинг – простором. Нарочито је овај проблем појачан током јула и августа када многи који раде у иностранству, дођу на одморе. Било је више приједлога за рјешавање овог проблема. Шта ће се конкретно урадити и због чега гаража, која је прије неколико година изграђена код тржног центра „Тропик“, покрај канала Дашница, није у функцији?
-Бијељина није једини град који има тај проблем. Заправо, ријетки су градови са довољно паркинг простора, поготово тамо гдје се становништво увећава, а не заборавите да се повећава и број аутомобила по глави становника. Код Саборне цркве смо прије неколико година изградили паркинг на којем скоро увијек има мјеста, а управо ових дана смо кренули у процедуру за изградњу јавне гараже на почетку Улице 27. марта и то би ускоро требало да ублажи проблем паркирања у центру Бијељине. Гаража код „Тропика“ је приватно власништво, тако да Град нема надлежности над тим објектом.
Како коментаришете да у Бијељини „цвјета“ станоградња и да нема непродатих станова, а примјетно је да је велики број локала затворен?
-Бијељина је још увијек један од ријетких градова у Српској у који људи долазе и није чудо да је изражена потражња за стамбеним простором. Што се тиче локала, можда гријешим, али у првој зони се не сјећам да сам скоро видио да има неки који је затворен, а ако их и има, то су углавном локали гдје нису ријешени имовински односи и напуштени су. Па и на периферији града, ако затворе локал, мали предузетници то раде, јер не могу да поднесу конкуренцију великих маркета који су изграђени практично на свим прилазима Бијељини. Опет морам да оцијеним да је то свјетски тренд и да се Бијељина по томе не издваја од других градова. Али, имајте у виду да и поред свјетске кризе о којој се прије неколико година толико причало, а сад мало мање, јер смо се ваљда навикли на њу, број занатско-предузетничких радњи у Бијељини је отприлике исти или чак и незнатно већи. Људи који овдје живе су вриједни и имају осјећај за посао, па се ја не бринем да ће предузетништво у Бијељини опстати.
За Вас често кажу да сте човјек из народа. Да ли Вам тај статус прија и мислите ли да та констатација још увијек стоји?
-То нисам ја измислио, нити је ту причу пустила нека маркетиншка агенција, као што то неки политичари раде. Једноставно, народ реагује кад види да политичару није проблем да прича и с обичним човјеком и да покуша да му помогне. А људи воле да виде да политичару није испод нивоа да сједне с њима на слави, поред ракијског казана, да се дружи с њима на регати или у лову. Свако од нас ко се бави политиком мора да схвати да ми нисмо пали с Марса, него смо дошли из тог народа који нам је указао повјерење на изборима, али да треба поштовати и оне који нису гласали за нас, јер су и они дио тог народа. Трудим се да, колико год могу, нађем времена за разговор са грађанима и у Градској управи. Ипак, поред све жеље, тешко је примити све људе који траже разговор. Вјерујте да је таквих захтјева много, јер се не смањује број људи којима је потребна помоћ или имају проблем са администрацијом или проблем друге природе. Уколико не стигнем да их ја примим, ту су начелници одјељења који су ресорно надлежни за ове проблеме.
И на крају, да ли осјећате замор од „функције првог човјека града“?
-Ово је већ четрнаеста година од како сам на овој дужности. Није то мало, а кад гледам слике од прије деценију и по, примјећујем да ми је коса била доста тамнија, него сада. Ипак, кад се осврнем иза себе и шта смо све успјели да урадимо и са каквим проблемима смо се изборили, заборавим на све тешкоће које носи ово радно мјесто. Све чешће ме људи питају да ли ћу се сљедеће године кандидовати за још један мандат. Моја супруга и дјеца би вјероватно најсрећнији били да одем у пензију, али знају они да кад радите овај посао, имате одговорност и према Граду као цјелини. Тако да... Што се тиче кандидатуре – видјећемо, има до избора још више од годину дана...
Дозволите да искористим прилику да грађанима Града Бијељина честитам славу и пожелим да им наш заштитник Свети Пантелејмон буде на помоћи сваки дан и подршка у сваком раду.
портал Семберија инфо
Слава је прилика да домаћин драгим гостима – побратимима и пријатељима покаже шта је урадио од прошле славе. Шта ћете Ви истаћи да је урађено у Бијељини од прошлог Пантелина?
-За свако Пантелино имамо велику част да угостимо бројне госте – дипломате, представнике побратимских и пријатељских градова из неколико држава – Србије, Црне Горе, Македоније, Њемачке, Русије, Румуније... Наравно, имамо и госте из општина и градова у Републици Српској и представнике власти са нивоа РС и БиХ. Сви ти сусрети су, поред протоколарног дијела, прилика да се размијене искуства, остваре контакти, договори сарадња, из прве руке информише о новостима у привреди и политици у окружењу… Вјерујте да су и данас лични и непосредни контакти најлакши начин да се учврсти сарадња између градова, институција и различитих нивоа власти. Наравно, сваки домаћин се потруди да се похвали оним што је радио претходне године – тако је у градовима које ми посјећујемо, а таква је пракса и код нас у Бијељини. Од прошле године и по вриједности и по значају за Семберију најважније је то што смо завршили изградњу канализације у ширем центру Бијељине. Већ смо много пута поновили да је то историјски пројекат и свако ко је реалан и добронамјеран, сложиће се с тим. Гостима ћемо представити и напредак индустријских зона, улагања у област спорта, на основу којих смо добили статус „Европског града спорта 2020“, активности које планирамо да реализујемо у оквиру кампање „Бијељина – град будућности“, мјере за оправак Бање Дворови, скори завршетак гасовода, планове за изградњу ауто-пута...
Многи, који су у скорије вријеме долазили у Бијељину, похвалили су градњу индустријских зона. Има ли још сличних планова?
-Идеја пословно - индустријских зона како смо је замислили већ увелико даје резултате. Да будем искрен, Зону II смо успоставили по узору на сличну зону у Зрењанину и, ето, још једне потврде да наша братимљења нису мртва слова на папиру. У Зони II су распродати сви плацеви, а од продаје је добијено више средстава него што је уложено у куповину земљишта за Зону. Све што је додатно остварено прихода, уложили смо у опремање Зоне, у чему смо имали и подршку међународних донатора. Тамо већ ради неколико погона, а гради се још неколико. И у Зони III, такође, увелико ради неколико погона. Имамо план да оснујемо и четврту Пословно - индустријску зону, на потезу од Зоне III према кружном току ка Угљевику, чиме би смо заокружили пословни појас у Бијељини, али за то нам треба подршка Владе. Свакако да много очекујемо и од скоре изградње ауто - пута и сигуран сам да ће и то допринијети инвестирању у Бијељину. У Бијељини имамо и прве стране инвестиције. Циљ нам је да привучемо још инвеститора из иностранства, али и да задржимо постојеће привредне субјекте. Ми смо, као локална управа, одрадили свој дио посла, а сад је на вишим органим а власти да пораде на изградњи стабилности у земљи, јер је то пресудно за долазак капитала. Погледајте само преко Дрине шта за привреду значи стабилност у држави. Навешћу опет Зрењанин као примјер – захваљујући сарадњи са Владом, долазе им инвеститори који улажу стотине милиона евра. Ако се ускоро не придружимо том тренду, дефинитивно ће Српска и Федерација остати црне рупе у региону. Позивам све одговорне људе који доносе одлуке у Бања Луци и Сарајеву да се замисле над том опасности, док не буде касно.
У току је уређење канала Дашница. Међутим, могу се чути примједбе да се одступа од пројекта уређења. Да ли су те примједбе основане и када можемо очекивати да радови на уређењу канала буду завршени?
-Пројекат уређења канала Дашница је посао чији носилац су у највећој мјери „Воде Српске“. Дио канала који је уређен већ не може да се препозна у односу на период прије уређења. У ствари, по једном се дјелимично може препознати, и то по отпаду који се изнова и изнова баца у канал. Нажалост, нећемо имати другог избора, него да поставимо камере и да почнемо да кажњавамо неодговорне грађане. Према најави из „Вода Српске“, рок за завршетак радова је до јуна наредне године. Што се тиче пројекта, не видимо разлог за одступање и сигуран сам да ће зона око канала постати нови украс града око којег ће се одвијати друштвени живот у Бијељини.
Честе су примједбе опозиције, а и грађана, да током реализације капиталних пројеката, као, нпр, изградње канализације, грађани трпе. Улице су им дуго разроване, кажу да морају да користе алтернативне правце, а многима је вријеме драгоцјено. Колико Вас погађају овакве примједбе и како на њих реагујете?
-Ја бих највише волио да је канализација изграђена прије двадесет или тридесет година, а да смо је ми само проширивали у новим насељима која се граде. Али, чињеница је да канализација није постојала, као и да је био посљедњи час да се почне градити због еколошке катастрофе која нам је пријетила. Грађанима смо бескрајно захвални на стрпљењу претходних година и вјерујем да су, након што су им улице добиле ново лице, и они задовољни.Нећу рећи, увијек може брже да се нешто ради, али имајте у виду да средства којим располажемо нису неограничена, а у појединим фазама смо морали градити канализацију и прије него што смо обезбиједили новац за завршетак свих радова у тим улицама како не бисмо изгубили донаторска средства.
Бијељина има проблем са паркинг – простором. Нарочито је овај проблем појачан током јула и августа када многи који раде у иностранству, дођу на одморе. Било је више приједлога за рјешавање овог проблема. Шта ће се конкретно урадити и због чега гаража, која је прије неколико година изграђена код тржног центра „Тропик“, покрај канала Дашница, није у функцији?
-Бијељина није једини град који има тај проблем. Заправо, ријетки су градови са довољно паркинг простора, поготово тамо гдје се становништво увећава, а не заборавите да се повећава и број аутомобила по глави становника. Код Саборне цркве смо прије неколико година изградили паркинг на којем скоро увијек има мјеста, а управо ових дана смо кренули у процедуру за изградњу јавне гараже на почетку Улице 27. марта и то би ускоро требало да ублажи проблем паркирања у центру Бијељине. Гаража код „Тропика“ је приватно власништво, тако да Град нема надлежности над тим објектом.
Како коментаришете да у Бијељини „цвјета“ станоградња и да нема непродатих станова, а примјетно је да је велики број локала затворен?
-Бијељина је још увијек један од ријетких градова у Српској у који људи долазе и није чудо да је изражена потражња за стамбеним простором. Што се тиче локала, можда гријешим, али у првој зони се не сјећам да сам скоро видио да има неки који је затворен, а ако их и има, то су углавном локали гдје нису ријешени имовински односи и напуштени су. Па и на периферији града, ако затворе локал, мали предузетници то раде, јер не могу да поднесу конкуренцију великих маркета који су изграђени практично на свим прилазима Бијељини. Опет морам да оцијеним да је то свјетски тренд и да се Бијељина по томе не издваја од других градова. Али, имајте у виду да и поред свјетске кризе о којој се прије неколико година толико причало, а сад мало мање, јер смо се ваљда навикли на њу, број занатско-предузетничких радњи у Бијељини је отприлике исти или чак и незнатно већи. Људи који овдје живе су вриједни и имају осјећај за посао, па се ја не бринем да ће предузетништво у Бијељини опстати.
За Вас често кажу да сте човјек из народа. Да ли Вам тај статус прија и мислите ли да та констатација још увијек стоји?
-То нисам ја измислио, нити је ту причу пустила нека маркетиншка агенција, као што то неки политичари раде. Једноставно, народ реагује кад види да политичару није проблем да прича и с обичним човјеком и да покуша да му помогне. А људи воле да виде да политичару није испод нивоа да сједне с њима на слави, поред ракијског казана, да се дружи с њима на регати или у лову. Свако од нас ко се бави политиком мора да схвати да ми нисмо пали с Марса, него смо дошли из тог народа који нам је указао повјерење на изборима, али да треба поштовати и оне који нису гласали за нас, јер су и они дио тог народа. Трудим се да, колико год могу, нађем времена за разговор са грађанима и у Градској управи. Ипак, поред све жеље, тешко је примити све људе који траже разговор. Вјерујте да је таквих захтјева много, јер се не смањује број људи којима је потребна помоћ или имају проблем са администрацијом или проблем друге природе. Уколико не стигнем да их ја примим, ту су начелници одјељења који су ресорно надлежни за ове проблеме.
И на крају, да ли осјећате замор од „функције првог човјека града“?
-Ово је већ четрнаеста година од како сам на овој дужности. Није то мало, а кад гледам слике од прије деценију и по, примјећујем да ми је коса била доста тамнија, него сада. Ипак, кад се осврнем иза себе и шта смо све успјели да урадимо и са каквим проблемима смо се изборили, заборавим на све тешкоће које носи ово радно мјесто. Све чешће ме људи питају да ли ћу се сљедеће године кандидовати за још један мандат. Моја супруга и дјеца би вјероватно најсрећнији били да одем у пензију, али знају они да кад радите овај посао, имате одговорност и према Граду као цјелини. Тако да... Што се тиче кандидатуре – видјећемо, има до избора још више од годину дана...
Дозволите да искористим прилику да грађанима Града Бијељина честитам славу и пожелим да им наш заштитник Свети Пантелејмон буде на помоћи сваки дан и подршка у сваком раду.
портал Семберија инфо
