МЕРАКИ МУРАЛ ФЕСТ БИЈЕЉИНА
Без обзира колико је тамно, боје увијек јаче свијетле
Јадранка Лацковић из Ријеке познатија под умјетничким именом ојоМАГицо учесница је „Мераки мурал фест-а“, а за портал „Семберија инфо“, казала је да се већ осам година бави осликавањем мурала.
-Завршила сам примијењено сликарство и увијек сам мислила да је то оно чиме ћу се бавити. Игром случаја позвали су ме да осликам један клуб у Ријеци и од тада позиви, на моју срећу, нису стали и сваки пут, осликавам све веће зграде. Највећи мурал који сам осликала је 150 квадрата“, кроз осмијех је рекла Лацковићева и додала да је до сада насликала око 50-ак мурала, те да јој сваки посебно драг.
-Ја сам тип особе, која када негдје дође и сједне воли посматрати ствари и увијек волим нацртати нешто, да колико год пута гледате у то, нађете нешто ново“, рекла је Јадранка Лацковић.
На наше питање, због чега се рибе налазе на њеном муралу и шта оне представљају, Лацковићева је одговорила да је рибе занимају искључиво са умјетничке стране.
-Колико год пута да их цртате, увијек их можете нацртати на неки нови начин. Ово је нешто што никада до сада нисам радила, као те неке транспарентне свијетлеће, па нисте сигурни да ли се налазе у свемиру, да ли су измишљене или је то нека бајка. На овај начин покушавам донијети мало дјечије маште и заиграности назад међу људе и ако ово некога орасположи када иде на посао, ја ћу бити најсрећнија особа на свијету“, нагласила је ојоМАГицо и додала да јој је било потребно пет дана да ослика мурал у Бијељини.
-Уназад пар дана колико сам цртала, чула сам различите коментаре. Једна госпођа је била одушевљена, јер је јако шарено и изненадило је да је толико тамно, а опет шарено, док другој госпођи даје наду, да без обзира што је подлога много тамна, боје риба јаче свијетле, а најмлађи су одушевљени балонима“, казала је Јадранка и додала да јој је у Бијељини јако пријатно, да су је сви лијепо угостили, те да би поново дошла.
Споменко Ђекић, један од организатора „Мураки мурал фестивала“ и мајстор у сликарској радионици „Сфумато“ рекао је да су и полазници из сликарске радионице „Сфумато“ узели учешће на овом фестивалу.
-Ми смо осликали један мањи формат мурала, а у питању је портрет Катарине Ивановић, јер је цијели фестивал посвећен женама и само жене осликавају. На почетку смо хтјели да урадимо портрет Милунке Савић, али смо, ипак, ријешили да то буде Катарина Ивановић, јер је она била прва српска академска сликарка, што је веома битно, а мало ко зна ко је она. Сматрамо да то треба потенцирати, да се зна ко је она. Наш мурал се налази поред дјечијег игралишта, па смо Катарину Ивановић „обукли“ у српски народни вез, да би та њена драперија дошла до изражаја и да буду веселије боје“, истакао је Ђекић.
Такође, на зиду иза „Бијелих зграда“ у центру града, при крају је и мурал Сарајевске умјетнице Суните.
Град Бијељина је у оквиру првог мурал фестивала, под називом „Мераки мурал фест“ угостио регионално познате умјетнице из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.
-Завршила сам примијењено сликарство и увијек сам мислила да је то оно чиме ћу се бавити. Игром случаја позвали су ме да осликам један клуб у Ријеци и од тада позиви, на моју срећу, нису стали и сваки пут, осликавам све веће зграде. Највећи мурал који сам осликала је 150 квадрата“, кроз осмијех је рекла Лацковићева и додала да је до сада насликала око 50-ак мурала, те да јој сваки посебно драг.
-Ја сам тип особе, која када негдје дође и сједне воли посматрати ствари и увијек волим нацртати нешто, да колико год пута гледате у то, нађете нешто ново“, рекла је Јадранка Лацковић.
На наше питање, због чега се рибе налазе на њеном муралу и шта оне представљају, Лацковићева је одговорила да је рибе занимају искључиво са умјетничке стране.
-Колико год пута да их цртате, увијек их можете нацртати на неки нови начин. Ово је нешто што никада до сада нисам радила, као те неке транспарентне свијетлеће, па нисте сигурни да ли се налазе у свемиру, да ли су измишљене или је то нека бајка. На овај начин покушавам донијети мало дјечије маште и заиграности назад међу људе и ако ово некога орасположи када иде на посао, ја ћу бити најсрећнија особа на свијету“, нагласила је ојоМАГицо и додала да јој је било потребно пет дана да ослика мурал у Бијељини.
-Уназад пар дана колико сам цртала, чула сам различите коментаре. Једна госпођа је била одушевљена, јер је јако шарено и изненадило је да је толико тамно, а опет шарено, док другој госпођи даје наду, да без обзира што је подлога много тамна, боје риба јаче свијетле, а најмлађи су одушевљени балонима“, казала је Јадранка и додала да јој је у Бијељини јако пријатно, да су је сви лијепо угостили, те да би поново дошла.
Споменко Ђекић, један од организатора „Мураки мурал фестивала“ и мајстор у сликарској радионици „Сфумато“ рекао је да су и полазници из сликарске радионице „Сфумато“ узели учешће на овом фестивалу.
-Ми смо осликали један мањи формат мурала, а у питању је портрет Катарине Ивановић, јер је цијели фестивал посвећен женама и само жене осликавају. На почетку смо хтјели да урадимо портрет Милунке Савић, али смо, ипак, ријешили да то буде Катарина Ивановић, јер је она била прва српска академска сликарка, што је веома битно, а мало ко зна ко је она. Сматрамо да то треба потенцирати, да се зна ко је она. Наш мурал се налази поред дјечијег игралишта, па смо Катарину Ивановић „обукли“ у српски народни вез, да би та њена драперија дошла до изражаја и да буду веселије боје“, истакао је Ђекић.
Такође, на зиду иза „Бијелих зграда“ у центру града, при крају је и мурал Сарајевске умјетнице Суните.
