У Музеју Семберије отворена је путописна изложба фотографија ,,Изгубљено царство“ аутора Слободана Симикића који је посјетиоце и својим путописним казивањем водио кроз далеку Монголију. Изложба је организована уз подршку ПЕД ,,Мајевица“ из Бијељине са чијим члановима је Симикић често на планинарским походима.
 
Слободан Симикић је неуморни путник који је трагајући за новим предјелима, искуствима, културама и људима посјетио 75 земаља, одлазећи и враћајући се у родне Лопаре, обогаћујући своју ризницу доживљаја.
 
-Увијек сам планирам и организујем своја путовања, а то планирање може трајати мјесецима, каже Слободан Симикић који сматра да материјалне ствари трују душу за разлику путовања која је хране и оплемењују.
 


Овај неуморни путник је прије двије године обилазио широка пространства далеке Монголије, а Изложене фотографије с тог путовања дочаравају слику земље очуваних природних љепота и изузетно гостољубивих људи који живе у складу с природом.
 
-Монголија се простире у степама Средње Азије и обухвата 1 564 100 km2. Најслабије је насељена земља на свијету- у њој живи око три милиона становника, а због велике удаљености од мора убраја се и у најизолованије крајеве на свијету. Занимљив је податак да је у Монголији број коња 13 пута већи од броја људи. Иначе, најгушће су насељена подручја на сјеверу средњег дијела земље, око главног града Улан Батор, а најрјеђе је насељена пустиња Гоби, прича Слободан Симикић подсјећајући да је Монголија позната од осмог вијека, настањивала су је многобројна племена која је 1206. године удружио Џингис- кан. За његове владавине Монголи су освојили готово цијелу Азију и велике дијелове источне Европе.
 


Посјетиоци изложбе,,Изгубљено царство“ , инспирисани оним што су чули и видјели, кажу да би већ сутра радо кренули у Монголију, у ту далеку земљу која својим специфичностима попут културе, географског положаја и начина живота људи одувијек мами пробирљиве путнике.

Семберија инфо