Задругарство је најбољи облик организовања и удруживања људи који на тај начин желе рјешавати економске, социјалне, културне и друге животне проблеме, истакао је  на предавању у Јањи Нагиб Хаџић, задружни ревизор у Задружном савезу  ФБиХ, приликом представљања пројекта о тенденцијама међународног задругарства и значају развоја задругарства у БиХ, који се реализује у сарадњи са Федералним министарством за избјеглице и расељена лица. У питању је пројекат, како је истакао Хаџић, који треба да помогне организовање пољопривредних произвођача у ФБиХ и РС.

„Наш је циљ да унаприједимо задружно организовање на овим просторима. Јања има дугу традицију производње житарица и поврћа, те је ово подручје идеално за организовање задруга. Наравно, у свим регијама треба ићи на организовање задруга, јер су задруге најбољи облици организовања у руралним подручјима. Задруге су само оквир за што боље функционисање, унапређење производње и окрупњавање те производње. У  ФБиХ имамо више од 600 регистрованих задруга. Слична ситуација је и у РС, можда их има мало мање. Задругарство добија свој замах, тако да имамо пуно задруга које траже своје мјесто на тржишту“, каже Хаџић, истичући да у том клинчу између државних компанија и институција, с једне стране, и приватних компанија, с друге стране, задруге представљају  слободан простор за организовање. Задруге су постале тај средњи вид организовања људи, на чему се данас заснива и европски развој. То је тај средњи пут за проналажење посла, не само у занатству и грађевинарству, већ и у области пољопривреде и другим дјелатностима, истакао је Хаџић.

Хусеин Цамић, предсједник Меџлиса исламске заједнице Јања, кооперант задруге „Агрофармер“, каже да би Јања могла имати добру перспективу у области задругарства, уколико изградњом дринског насипа пољопривредници не изгубе најбољи и најквалитетнији дио обрадивог пољопривредног земљишта у Јањи.
„Јања је, уз Амајлије, Попове, Којчиновац и Глоговац, централна житница овог дијела БиХ. Изградњом насипа земљиште би било испресијецано и уништено. У посљедње двије године уговарали смо производњу кромпира. И у овој години ћемо сијати кромпир на површини од 3,7 хектара. Парцеле су спремне за сјетву и ми очекујемо добре резултате и у овој години“, каже Цамић.

Семберске новине/Љ.Љубојевић
Фото: Б.Милошевић