РАДИША РИКАНОВИЋ ИЗ СЕМБЕРСКОГ СЕЛА БРОДАЦ: Обрађује 82 хектара земљишта
.jpg)
Међу рекордерима, када је у питању површина обрадивог земљишта у Семберији које сваке године оре и сије, свакако је Радиша Рикановић (48) из семберског села Бродац. Радиша, отац троје дјеце, обрађује око 82 хектара земљишта.
На Радишином имању тренутно се може видјети комплетан возни парк, када је у питању пољопривредна механизација. Све то помало подсјећа на некадашња велика пољопривредна добра или пољопривредне задруге које је опслуживало на десетине радника.
-У селу Бродац, осим Млинско – прерађивачког предузећа „Дукат“, обрађујем највећу површину земљишта. Једног радника ангажујем током цијеле године на имању, двојицу радника ангажујем током сезоне. Помаже ми помало син Живојин и супруга Гордана. На фарми тренутно имамо 24 музне краве, петнаест бикова, девет јуница, телад, дакле, више од педесет грла стоке. Током године морамо обезбиједити огромну количину сточне хране. Што се тиче пољопривредне механизације, имамо пет трактора, три комбајна, скип, бераче кукуруза, односно све оно што је неопходно да би се засијало, пожњело, обрало и ускладиштило у амбаре“.
Радиша Рикановић каже да за њега, практично, и нема паузе током године. Када заврши радове на њиви, чека га фарма. Улагања у производњу су огромна. Само за прољетну сјетву, израчунао је, у просјеку му треба око 30.000 КМ.
- Уколико се упустим у било какве калкулације, често остајем без текста и без икаквог коментара. За стотину килограма кукуруза или пшенице тренутно се може купити десетак литара нафте. То никада није тако било, јер су цјеновни паритети нарушени. Прије петнаестак година, у јануару, кукуруз (100 кг) коштао је 36 КМ. Тада је и стотину килограма вјештачког ђубрива коштало 36 КМ. За 1,2 тоне пшенице некада се могао купити нови аутомобил „југо“. Данас та количина пшенице кошта око 3.000 КМ. Сви паритети су нарушени и на земљи је постало изузетно тешко живјети и привређивати. Дошло је вријеме када више размишљамо о прекиду производње хране, него ли о задржавању постојећих површина или о њиховом повећавању. У прошлој години смо били на чистој нули, јер су подземне воде уништиле око 170 дунума засијане пшенице коју сам морао пресијавати“, каже Радиша Рикановић који производи пшеницу, кукуруз, соју и зоб, житарице које користи за припрему сточне хране. Радиша већ сада размишља да се у догледно вријеме посвети искључиво ратарској производњи, те да угаси сточарску производњу.
На Радишином имању тренутно се може видјети комплетан возни парк, када је у питању пољопривредна механизација. Све то помало подсјећа на некадашња велика пољопривредна добра или пољопривредне задруге које је опслуживало на десетине радника.
-У селу Бродац, осим Млинско – прерађивачког предузећа „Дукат“, обрађујем највећу површину земљишта. Једног радника ангажујем током цијеле године на имању, двојицу радника ангажујем током сезоне. Помаже ми помало син Живојин и супруга Гордана. На фарми тренутно имамо 24 музне краве, петнаест бикова, девет јуница, телад, дакле, више од педесет грла стоке. Током године морамо обезбиједити огромну количину сточне хране. Што се тиче пољопривредне механизације, имамо пет трактора, три комбајна, скип, бераче кукуруза, односно све оно што је неопходно да би се засијало, пожњело, обрало и ускладиштило у амбаре“.
Радиша Рикановић каже да за њега, практично, и нема паузе током године. Када заврши радове на њиви, чека га фарма. Улагања у производњу су огромна. Само за прољетну сјетву, израчунао је, у просјеку му треба око 30.000 КМ.
- Уколико се упустим у било какве калкулације, често остајем без текста и без икаквог коментара. За стотину килограма кукуруза или пшенице тренутно се може купити десетак литара нафте. То никада није тако било, јер су цјеновни паритети нарушени. Прије петнаестак година, у јануару, кукуруз (100 кг) коштао је 36 КМ. Тада је и стотину килограма вјештачког ђубрива коштало 36 КМ. За 1,2 тоне пшенице некада се могао купити нови аутомобил „југо“. Данас та количина пшенице кошта око 3.000 КМ. Сви паритети су нарушени и на земљи је постало изузетно тешко живјети и привређивати. Дошло је вријеме када више размишљамо о прекиду производње хране, него ли о задржавању постојећих површина или о њиховом повећавању. У прошлој години смо били на чистој нули, јер су подземне воде уништиле око 170 дунума засијане пшенице коју сам морао пресијавати“, каже Радиша Рикановић који производи пшеницу, кукуруз, соју и зоб, житарице које користи за припрему сточне хране. Радиша већ сада размишља да се у догледно вријеме посвети искључиво ратарској производњи, те да угаси сточарску производњу.
