Proširenje nije samo političko pitanje: Pogledajte koliko bi 9 novih članica koštalo EU
Računica je pokazala da bi proširenje EU na devet novih zemalja, uključujući Ukrajinu, koštalo postojeće članice više od 256 milijardi evra. Tada bi mnoge zemlje koje trenutno imaju finansijsku korist od EU, postale zemlje donatori.
Frapantna cifra proširenja EU prvi put je javno saopštena kada je u španski grad Granadu stigao 51 evropski lider na skup Evropske političke zajednice gdje se vodio razgovor o narednim koracima za devet "komšija"koji čekaju u redu za pridruživanje EU, piše Guardian.
„Sve zemlje članice će morati da plaćaju više i dobijaju manje iz budžeta EU odnosno mnoge zemlje članice koje su trenutno neto primaoci postaće neto davaoci doprinosa“, navodi se u listu sekretarijata Saveta EU, a podataka se dokopao Fajnenše tajms.
Ukrajina, daleko najveća od devet zemalja koje su prihvaćene kao potencijalni kandidati, imala bi pravo na 186 milijardi evra tokom sedam godina, navodi list. To bi bilo preko trenutnih nižih procena troškova rekonstrukcije Ukrajine, koje je Svjetska banka ove godine procenila na oko 400 milijardi evra.
Proširenje je postalo jedna od najhitnijih tema za EU, a lideri su se sastali u petak kako bi razgovarali o tome kako usmjeriti debatu o ključnim pitanjima, uključujući budžet, broj mjesta u Evropskom parlamentu, budućnost zajedničke poljoprivredne politike i da li bi prošireni blok mogao da nastavi sa jedinstvenim stavom u pojedinim oblastima.
Takođe se raspravlja o tome da li bi EU trebalo da nastavi sa procesom u dvije brzine, dozvoljavajući državama članicama postepeni ulazak u blok, ili bi se stvari riješile "ad hoc" i sve zemlje bile primljene odjednom. Početkom ove nedjelje, visoki diplomata EU rekao je da se protivi onima koji su za postepeni proces članstva, rekavši da bi to bilo nemoguće sprovesti.
„Članstvo je članstvo. Tačka “, rekao je on na sastanku u Ukrajini.
Jedan visoki zvaničnik rekao je Gardijanu da se očekuje da će budžet biti ubedljivo najspornija tema i da treba da se reši do 2027. godine, kada će početi sledeći finansijski ciklus. Na taj način bi EU mogla da pokaže da je spremna, uklanjajući svaki izgovor za odlaganje daljih diskusija o tome da li bi i koliko brzo Ukrajina, Moldavija i zemlje zapadnog Balkana mogle da se pridruže.
Ranije ove godine, predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da bi rok trebalo da bude 2030, ali iz diplomatskih izvora stiže reakcija da je takav datum „slučajan“ i da nema smisla. Cilj do 2027. godine bi, kako su rekli, pritisnuo sve kapacitete lidera EU u naredne dvije godine i obezbijedio okvir za stvarnu a ne apstraktnu diskusiju.
U dokumentu koji je procurio, procenjuje se da bi se budžet povećao za 21 odsto, odnosno na 1,47 milijardi evra ako bi se pridružilo svih devet zemalja. To bi podrazumijevalo značajno povećanje doprinosa za Nemačku, Francusku i Holandiju, uz prelazne periode neophodne za povećanje finansiranja.
Iznos potrošen na poljoprivredu takođe bi se promijenio, s tim što bi Ukrajina imala pravo na 95 milijardi evra tokom sedam godina, što bi države članice morale da uzmu u obzir kao još jedan veliki trošak. Ukrajina je tvrdila da bi, kao svjetski lider na tržištu žitarica, suncokretovog ulja i živinskog mesa, njeno članstvo ojačalo sigurnost proizvodnje hrane u EU.
Drugi ključni fond, poznat kao kohezioni fond, koji obezbjeđuje novac za infrastrukturu u manje razvijenim zemljama, takođe bi bio značajno pogođen proširenjem.
Prema sadašnjoj finansijskoj formuli, Češka, Estonija, Slovenija, Kipar, Malta i Litvanija više ne bi mogle da računaju na sredstva iz fondova EU. Prošlog mjeseca predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da EU mora odmah da se pripremi za radikalne promjene potrebne da bi Ukrajina i druge zemlje postale članice bloka.
Postoji zabrinutost da, iako je EU postavila reformske ciljeve za Ukrajinu, Moldaviju i sedam drugih zemalja koje čekaju da se pridruže bloku, tek predstoje detaljne preporuke o promjenama koje su neophodne u državama članicama, prenosi Euronews.
(Nezavisne)
Frapantna cifra proširenja EU prvi put je javno saopštena kada je u španski grad Granadu stigao 51 evropski lider na skup Evropske političke zajednice gdje se vodio razgovor o narednim koracima za devet "komšija"koji čekaju u redu za pridruživanje EU, piše Guardian.
„Sve zemlje članice će morati da plaćaju više i dobijaju manje iz budžeta EU odnosno mnoge zemlje članice koje su trenutno neto primaoci postaće neto davaoci doprinosa“, navodi se u listu sekretarijata Saveta EU, a podataka se dokopao Fajnenše tajms.
Ukrajina, daleko najveća od devet zemalja koje su prihvaćene kao potencijalni kandidati, imala bi pravo na 186 milijardi evra tokom sedam godina, navodi list. To bi bilo preko trenutnih nižih procena troškova rekonstrukcije Ukrajine, koje je Svjetska banka ove godine procenila na oko 400 milijardi evra.
Proširenje je postalo jedna od najhitnijih tema za EU, a lideri su se sastali u petak kako bi razgovarali o tome kako usmjeriti debatu o ključnim pitanjima, uključujući budžet, broj mjesta u Evropskom parlamentu, budućnost zajedničke poljoprivredne politike i da li bi prošireni blok mogao da nastavi sa jedinstvenim stavom u pojedinim oblastima.
Takođe se raspravlja o tome da li bi EU trebalo da nastavi sa procesom u dvije brzine, dozvoljavajući državama članicama postepeni ulazak u blok, ili bi se stvari riješile "ad hoc" i sve zemlje bile primljene odjednom. Početkom ove nedjelje, visoki diplomata EU rekao je da se protivi onima koji su za postepeni proces članstva, rekavši da bi to bilo nemoguće sprovesti.
„Članstvo je članstvo. Tačka “, rekao je on na sastanku u Ukrajini.
Jedan visoki zvaničnik rekao je Gardijanu da se očekuje da će budžet biti ubedljivo najspornija tema i da treba da se reši do 2027. godine, kada će početi sledeći finansijski ciklus. Na taj način bi EU mogla da pokaže da je spremna, uklanjajući svaki izgovor za odlaganje daljih diskusija o tome da li bi i koliko brzo Ukrajina, Moldavija i zemlje zapadnog Balkana mogle da se pridruže.
Ranije ove godine, predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da bi rok trebalo da bude 2030, ali iz diplomatskih izvora stiže reakcija da je takav datum „slučajan“ i da nema smisla. Cilj do 2027. godine bi, kako su rekli, pritisnuo sve kapacitete lidera EU u naredne dvije godine i obezbijedio okvir za stvarnu a ne apstraktnu diskusiju.
U dokumentu koji je procurio, procenjuje se da bi se budžet povećao za 21 odsto, odnosno na 1,47 milijardi evra ako bi se pridružilo svih devet zemalja. To bi podrazumijevalo značajno povećanje doprinosa za Nemačku, Francusku i Holandiju, uz prelazne periode neophodne za povećanje finansiranja.
Iznos potrošen na poljoprivredu takođe bi se promijenio, s tim što bi Ukrajina imala pravo na 95 milijardi evra tokom sedam godina, što bi države članice morale da uzmu u obzir kao još jedan veliki trošak. Ukrajina je tvrdila da bi, kao svjetski lider na tržištu žitarica, suncokretovog ulja i živinskog mesa, njeno članstvo ojačalo sigurnost proizvodnje hrane u EU.
Drugi ključni fond, poznat kao kohezioni fond, koji obezbjeđuje novac za infrastrukturu u manje razvijenim zemljama, takođe bi bio značajno pogođen proširenjem.
Prema sadašnjoj finansijskoj formuli, Češka, Estonija, Slovenija, Kipar, Malta i Litvanija više ne bi mogle da računaju na sredstva iz fondova EU. Prošlog mjeseca predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da EU mora odmah da se pripremi za radikalne promjene potrebne da bi Ukrajina i druge zemlje postale članice bloka.
Postoji zabrinutost da, iako je EU postavila reformske ciljeve za Ukrajinu, Moldaviju i sedam drugih zemalja koje čekaju da se pridruže bloku, tek predstoje detaljne preporuke o promjenama koje su neophodne u državama članicama, prenosi Euronews.
(Nezavisne)
