Lišaj je specifična zajednica dva organizama (alge i gljive), koji žive u simbiozi- što znači da oba organizma imaju zajedničku korist. Od algi su zastupljene uglavnom zelene ili modrozelene alge , a od gljiva najčešće gljive mešinarke. Lišaj kao zajednica funkcioniše tako da alge fotosintezom stvaraju organske materije, a gljiva nabavlja vodu i mineralne materije, pa se tako nadopunjuju.

Žive samo na površini biljnih organa, ali od biljaka ne uzimaju vodu i hranjive materije, što znači da ne ulaze u biljno tkivo kao paraziti. Obično se javljaju na starijim voćkama, a ako počnu da se javljaju i na mladim, onda je to znak da su te voćke slabije kondicije, odnosno da su oslabljene od raznih nepovoljnih faktora spoljne sredine. Retko se javljaju u intenzivnim voćnim zasadima , i to samo u slučaju ako se ne sprovodi uobičajena zaštita fungicidima.

Naime, većina fungicida, naročito na bazi bakra, prilično ih dobro suzbija, pa se lišajevi iz tog razloga nikada ne javljaju u voćnjacima s redovnom zaštitom fungicidima. Ako lišajevi nisu zahvatili veliku površinu ,stablo voćaka se može tretirati krečnim mlekom – 1kg kreča i 10l vode. Nakon kiše tretman ponoviti. Tretirati deblo i deblje grane. Sa druge strane mogli bismo reći da je njihova pojava na voćkama najbolji znak dobrih ekoloških uslova koji vladaju u voćnjaku. Njihovoj pojavi pogoduje visoka vlažnost zemljišta i vazduha. Javiće se na terenima gde je podžemna voda na 1,5m dubine, a to deluje stresno na koren voćaka – posebno na krušku i jabuku. Na šljivi se pojavljuje najčešće lišaj pod nazivom, Evernia prunastri a na orahu žuti lišaj Xanthoria parietina. Na njih dobro deluju svi bakarni fungicidi, pa se kasnim zimskim prskanjem i tretiranjima na početku vegetacije, koja se redovno sprovodi u voćnjacima, ujedno suzbijaju i lišajevi.

(Agrobiznis magazin i PSSS)