Uticaj geopolitičkih promjena na nacionalnu ekonomiju
Na Fakultetu poslovne ekonomije Univerziteta Istočno Sarajevo u Bijeljini danas je otvoren Jedanaesti naučni skup “EkonBiz”, za koji su prijavljena 52 rada, a na skupu učestvuje 106 autora i koautora naučnih radova, od čega 47 učesnika iz Bosne i Hercegovine i 59 učesnika iz Srbije, Slovenije, Rusije, sa Kipra, iz Srbije i država okruženja.
Profesor dr Vesna Petrović, dekan Fakulteta poslovne ekonomije, zahvalila se učesnicima ovog skupa I suorganizatorima ekonomskih fakuleta iz Srbije, istakavši da su na ovom naučnom skupu zastupljeni radovi iz svih oblasti ekonomije, od računovodstva, finansija, fiskalne, monetarne, međunarodne i teorijske ekonomije.
“Tema ovogodišnjeg skupa je “Uticaj geopolitičkih promjena na nacionalnu ekonomiju” i ona neizostavno uključuje analizu uticaja globalnih promjena na nacionalne ekonomije. Izbor plenarnih govornika odražava trenutna geopolitička dešavanja u svijetu”, naglasila je profesor dr Vesna Petrović.
Zajendički rad profesora dr Olge Trofimenko i profesora dr Sergeja Sutyrina, sa Univerziteta u Sankt Peterburgu na plenarnoj sjednici izložila je profesor dr Olga Trofimenko.
“Današnji globalni lideri gube svoju snagu I moć. Na ovom skupu govoriću i o poziciji Ruske Federacije u okviru izloženosti ekonomskim sankcijama. Govoriću i o poslovnim mogućnostima privrednika u Ruskoj Federaciji. Mnogi strani investitori su napustili Rusiju, što je otvorilo mogućnost domaćim ruskim kompanijama da se brže razvijaju, kao i onima koje dolaze iz prijateljskih zemalja. U prošloj godini se na zapadu očekivalo da ruska ekonomija krahira, ali, te prognoze se nisu ostvarile. Ruska Federacija u oblasti ekonomije posluje prilično dobro. Govoriću i o tome da nijedna ekonomija ne bi trebalo da bude isključena iz procesa globalizacije koji je i dalje prisutan”.
Profesor dr Panayiotis Kontakos, sa Univerziteta UCLan Cyprus iz Larnake, sa Kipra, kaže da se njegov rad bavi temom globalističkih promjena i uticaja na ekonomije brojnih zemalja, istakavši da živimo u svijetu nesigurnosti i neizvjesnosti.
“Važno je da se vrši tranzicija sa istoka na zapad, jer se na taj način može ostvariti održivi razvoj. Zemlje,kao što su Srbija, Bugarska i Kipar su u epicentru ovih promjena. Optimističan sam u procjeni da će naše zemlje doživjeti pozitivne promjene u svom ekonomskom razvoju”, istakoa je profesor Kontakos.
Profesor dr Milenko Krajišnik, član Fiskalnog savjeta Republike Srpske i dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci istakao je da je ovo izuzetno značajan naučni skup, dostojan puno većih univerezitetskih kuća.
“Tema je nikad aktuelnija. Svjetska naučna zajednica danas se pita, kakav će uticaj geopolitičke promjene imati na nacionalne ekonomije. To je posebno važno za malu i otvorenu ekonomoiju, kakva je ekonomija Republike Srpske. Puno je dobrih radova i prezentacija koje će dati odgovore na brojna pitanja. Što se tiče Republike Srpske, mi dijelimo sudbinu zemalja iz okruženja i pod velikim smo uticajem dešavanja u zemljama, našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima. Još uvijek su svi indikatori makroekonomije pozitivni. Uvijek postoji mogućnost da se ova kriza u Ukrajini produži na duži vremenski period, što bi izazvalo veće probleme i u Evropskoj uniji, ali i u državama koje se ekonomski naslanjaju na EU. Republika Srpska je fiskalno stabilna, ekonomski je još uvijek u pozitivnim stopama rasta i nadam se da će tako i ostati. Ukoliko se zaustavi ratni sukob u Ukrajini, nadam se i bržem oporavku Republike Srpske. Ozbiljan i dugoročan problem je nedostatak radne snage”, istakao je profesor dr Milenko Krajišnik.
“Nove tehnologije, migracije stanovništva i poboljšanje statusa radnika mogu popraviti postojeće stanje, kako nam radnici ne bi i dalje odlazili u Sloveniju I EU”, istakao je profesor dr Krajišnik.
Profesor dr Jelena Kočović, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesor Fakulteta poslovne ekonomije od njegovog formiranja do danas, govorila je o tržištu osiguranja u uslovima ekonomske krize.
“Nakon pandemije virusa korona uslijedila je ukrajinska kriza, što je izazvalo i energetsku krizu u Evropskoj uniji. Zemlje EU se u proteklih tridesetak godina nisu suočavale sa inflacijom. Naš zadatak je da odgovorimo na pitanje, kako u ovakvim uslovima podići otpornost naših ekonomija. Stručnjak sam za osiguranje i uvijek govorim o ključnom doprinosu osiguranja ekonomskom razvoju”, istakla je profesor dr Jelena Kočović.
Profesor dr Jadranka Đurović Todorović, sa Ekonomskog fakulteta u Nišu, u svojstvu suorganizatora ovog naučnog skupa, istakla je da nije pretjerani optimista u situaciji kada politika dominira nad ekonomijom.
“Svaki put kada je politika iznad ekonomije, ne mogu se dešavati dobre stvari, posebno za srednji i siromašni sloj stanovništva. U trenutku kada se politika vrati na svoj nivo, a ekonomija preuzme dominantnu poziciju, doći će do poboljšanja”, istkla je profesor dr Jadranka Đurović Todorović, naglasivši da se pretjeralo sa ogromnom emisijom novca, nakon čega je uslijedio inflatorni talas, izazvan povećanom tražnjom. “Onda nas je sustigla uvozna inflacija, izazvana rastom troškova energenata. Trenutno vodimo borbu s inflacijom u monetarnoj sferi i ona se ogleda u permanentnom povećanju referentnih kamatnih stopa. Sve dok se fiskalna politika ne uskladi sa monetarnom, pravih rezultata u obaranju inflacije neće biti”, istakla je profesor dr Đurović Todorović.
Profesor dr Srđan Lalić izjavio je da Univerzitet Istočno Sarajevo podržava organizaciju ovakvih naučnih skupova, jer je to prilika za razmjenu iskustava i naučnih saznanja sa univerzitetima iz bliskog okruženja, ali i iz Evrope i svijeta.
Profesor dr Aleksandar Grubor sa Ekonomskog fakulteta u Subotici izjavio je da je tema ovog naučnog skupa više nego interesantna i aktuelna, naglasivši da su izazovi pred ekonomistima veliki, ali se rješenja uvijek mogu pronaći.
(Semberija info)
Profesor dr Vesna Petrović, dekan Fakulteta poslovne ekonomije, zahvalila se učesnicima ovog skupa I suorganizatorima ekonomskih fakuleta iz Srbije, istakavši da su na ovom naučnom skupu zastupljeni radovi iz svih oblasti ekonomije, od računovodstva, finansija, fiskalne, monetarne, međunarodne i teorijske ekonomije.
“Tema ovogodišnjeg skupa je “Uticaj geopolitičkih promjena na nacionalnu ekonomiju” i ona neizostavno uključuje analizu uticaja globalnih promjena na nacionalne ekonomije. Izbor plenarnih govornika odražava trenutna geopolitička dešavanja u svijetu”, naglasila je profesor dr Vesna Petrović.
Zajendički rad profesora dr Olge Trofimenko i profesora dr Sergeja Sutyrina, sa Univerziteta u Sankt Peterburgu na plenarnoj sjednici izložila je profesor dr Olga Trofimenko.
“Današnji globalni lideri gube svoju snagu I moć. Na ovom skupu govoriću i o poziciji Ruske Federacije u okviru izloženosti ekonomskim sankcijama. Govoriću i o poslovnim mogućnostima privrednika u Ruskoj Federaciji. Mnogi strani investitori su napustili Rusiju, što je otvorilo mogućnost domaćim ruskim kompanijama da se brže razvijaju, kao i onima koje dolaze iz prijateljskih zemalja. U prošloj godini se na zapadu očekivalo da ruska ekonomija krahira, ali, te prognoze se nisu ostvarile. Ruska Federacija u oblasti ekonomije posluje prilično dobro. Govoriću i o tome da nijedna ekonomija ne bi trebalo da bude isključena iz procesa globalizacije koji je i dalje prisutan”.
Profesor dr Panayiotis Kontakos, sa Univerziteta UCLan Cyprus iz Larnake, sa Kipra, kaže da se njegov rad bavi temom globalističkih promjena i uticaja na ekonomije brojnih zemalja, istakavši da živimo u svijetu nesigurnosti i neizvjesnosti.
“Važno je da se vrši tranzicija sa istoka na zapad, jer se na taj način može ostvariti održivi razvoj. Zemlje,kao što su Srbija, Bugarska i Kipar su u epicentru ovih promjena. Optimističan sam u procjeni da će naše zemlje doživjeti pozitivne promjene u svom ekonomskom razvoju”, istakoa je profesor Kontakos.
Profesor dr Milenko Krajišnik, član Fiskalnog savjeta Republike Srpske i dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci istakao je da je ovo izuzetno značajan naučni skup, dostojan puno većih univerezitetskih kuća.
“Tema je nikad aktuelnija. Svjetska naučna zajednica danas se pita, kakav će uticaj geopolitičke promjene imati na nacionalne ekonomije. To je posebno važno za malu i otvorenu ekonomoiju, kakva je ekonomija Republike Srpske. Puno je dobrih radova i prezentacija koje će dati odgovore na brojna pitanja. Što se tiče Republike Srpske, mi dijelimo sudbinu zemalja iz okruženja i pod velikim smo uticajem dešavanja u zemljama, našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima. Još uvijek su svi indikatori makroekonomije pozitivni. Uvijek postoji mogućnost da se ova kriza u Ukrajini produži na duži vremenski period, što bi izazvalo veće probleme i u Evropskoj uniji, ali i u državama koje se ekonomski naslanjaju na EU. Republika Srpska je fiskalno stabilna, ekonomski je još uvijek u pozitivnim stopama rasta i nadam se da će tako i ostati. Ukoliko se zaustavi ratni sukob u Ukrajini, nadam se i bržem oporavku Republike Srpske. Ozbiljan i dugoročan problem je nedostatak radne snage”, istakao je profesor dr Milenko Krajišnik.
“Nove tehnologije, migracije stanovništva i poboljšanje statusa radnika mogu popraviti postojeće stanje, kako nam radnici ne bi i dalje odlazili u Sloveniju I EU”, istakao je profesor dr Krajišnik.
Profesor dr Jelena Kočović, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesor Fakulteta poslovne ekonomije od njegovog formiranja do danas, govorila je o tržištu osiguranja u uslovima ekonomske krize.
“Nakon pandemije virusa korona uslijedila je ukrajinska kriza, što je izazvalo i energetsku krizu u Evropskoj uniji. Zemlje EU se u proteklih tridesetak godina nisu suočavale sa inflacijom. Naš zadatak je da odgovorimo na pitanje, kako u ovakvim uslovima podići otpornost naših ekonomija. Stručnjak sam za osiguranje i uvijek govorim o ključnom doprinosu osiguranja ekonomskom razvoju”, istakla je profesor dr Jelena Kočović.
Profesor dr Jadranka Đurović Todorović, sa Ekonomskog fakulteta u Nišu, u svojstvu suorganizatora ovog naučnog skupa, istakla je da nije pretjerani optimista u situaciji kada politika dominira nad ekonomijom.
“Svaki put kada je politika iznad ekonomije, ne mogu se dešavati dobre stvari, posebno za srednji i siromašni sloj stanovništva. U trenutku kada se politika vrati na svoj nivo, a ekonomija preuzme dominantnu poziciju, doći će do poboljšanja”, istkla je profesor dr Jadranka Đurović Todorović, naglasivši da se pretjeralo sa ogromnom emisijom novca, nakon čega je uslijedio inflatorni talas, izazvan povećanom tražnjom. “Onda nas je sustigla uvozna inflacija, izazvana rastom troškova energenata. Trenutno vodimo borbu s inflacijom u monetarnoj sferi i ona se ogleda u permanentnom povećanju referentnih kamatnih stopa. Sve dok se fiskalna politika ne uskladi sa monetarnom, pravih rezultata u obaranju inflacije neće biti”, istakla je profesor dr Đurović Todorović.
Profesor dr Srđan Lalić izjavio je da Univerzitet Istočno Sarajevo podržava organizaciju ovakvih naučnih skupova, jer je to prilika za razmjenu iskustava i naučnih saznanja sa univerzitetima iz bliskog okruženja, ali i iz Evrope i svijeta.
Profesor dr Aleksandar Grubor sa Ekonomskog fakulteta u Subotici izjavio je da je tema ovog naučnog skupa više nego interesantna i aktuelna, naglasivši da su izazovi pred ekonomistima veliki, ali se rješenja uvijek mogu pronaći.
(Semberija info)
