Afrički samit o klimi: Povećati investicije u borbi protiv klimatskih promena
NAJROBI - Afrički lideri pozvali su međunarodnu zajednicu da podrži porast obnovljive energije i zatražili suštinske promjene u globalnom finansijskom sistemu na kraju prvog Afričkog samita o klimi u Najrobiju, Tokom samita generalni sekretar UN Antonio Gutereš ukazao je da afrički kontinent emituje samo četiri odsto globalnih emisija, ali trpi neke od najgorih posledica, kao što su ekstremne vrućine, razorne poplave i desetine hiljada žrtava usled katastrofalnih suša.
Suočene sa rastućim troškovima duga i nedostatkom sredstava, afričke države zatražile su potpunu reviziju globalne finansijske arhitekture, što doprinosi većem pritisku na Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku da otključaju investicije i finansiranje za borbu protiv klimatskih promena. Afrički lideri su na samitu, koji su organizovali Vlada Kenije i Afrička Unija, naveli da je potrebno da dođe do velikog povećanja finansiranja kako bi se omogućio zeleni rast širom kontinenta "u razmerama koje mogu značajno da doprinesu dekarbonizaciji globalne ekonomije".
Više od 20 afričkih država usvojilo je poslednjeg dana samita Deklaraciju iz Najrobija, u kojoj su pozvali na konkretnu akciju u vezi sa reformama koje vode ka "novoj arhitekturi finansiranja koja odgovara potrebama Afrike", uključujući restrukturiranje i smanjenje duga. U deklaraciji se ponavljaju pozivi bogatim zemljama da ispune obavezu sa prošlogodišnjeg samita COP27 da mobilišu 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli globalnom jugu u suočavanju sa klimatskom krizom, kao i da se obavežu da će privući više investicija u razvoj čiste energije.
Uprkos obilju prirodnih resursa, samo tri odsto energetskih investicija širom svijeta se ostvaruje u Africi. U konačnoj deklaraciji se navodi da će kontinentu biti potrebno "desetostruko povećanje u protoku finansijskog kapitala" za obnovljive izvore energije u narednih sedam godina, što je oko 600 milijardi dolara, kako bi se ostvario cilj povećanja obnovljivih izvora energije sa 56 gigavata u 2022. na najmanje 300 gigavata do 2030. godine.
"Afrika posjeduje i potencijal i ambiciju da bude vitalna komponenta globalnog rešenja za klimatske promjene", navodi se u završnoj deklaraciji, objavljenoj u ime Afričke unije (AU). Napori na samitu da se povećaju ulaganja u obnovljive izvore energije dobili su podsticaj u utorak, kada je Fon der Lajen je najavila zaključivanje sporazuma sa predsjednikom Kenije Vilijamom Rutom o nastavku promocije zelene tehnologije vodonika. Italija i Slovenija obećale su produbljivanje partnerstva sa afričkim državama, a Ujedinjeni Arapski Emirati obećali su 4,5 milijardi dolara ulaganja u čistu energiju u Africi.
Konsenzus se teško postiže u Afirici, kontinentu od 1,4 milijarde ljudi, imajući u vidu da se vlade pojedinih zemalja zalažu za budućnost obnovljivih izvora energije, dok druge brane svoje rezerve fosilnih goriva. Lideri su, ipak, "jednoglasno usvojili" deklaraciju, rekao je predsedavajući Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat.
Tanjug / Glas Srpske
Suočene sa rastućim troškovima duga i nedostatkom sredstava, afričke države zatražile su potpunu reviziju globalne finansijske arhitekture, što doprinosi većem pritisku na Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku da otključaju investicije i finansiranje za borbu protiv klimatskih promena. Afrički lideri su na samitu, koji su organizovali Vlada Kenije i Afrička Unija, naveli da je potrebno da dođe do velikog povećanja finansiranja kako bi se omogućio zeleni rast širom kontinenta "u razmerama koje mogu značajno da doprinesu dekarbonizaciji globalne ekonomije".
Više od 20 afričkih država usvojilo je poslednjeg dana samita Deklaraciju iz Najrobija, u kojoj su pozvali na konkretnu akciju u vezi sa reformama koje vode ka "novoj arhitekturi finansiranja koja odgovara potrebama Afrike", uključujući restrukturiranje i smanjenje duga. U deklaraciji se ponavljaju pozivi bogatim zemljama da ispune obavezu sa prošlogodišnjeg samita COP27 da mobilišu 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli globalnom jugu u suočavanju sa klimatskom krizom, kao i da se obavežu da će privući više investicija u razvoj čiste energije.
Uprkos obilju prirodnih resursa, samo tri odsto energetskih investicija širom svijeta se ostvaruje u Africi. U konačnoj deklaraciji se navodi da će kontinentu biti potrebno "desetostruko povećanje u protoku finansijskog kapitala" za obnovljive izvore energije u narednih sedam godina, što je oko 600 milijardi dolara, kako bi se ostvario cilj povećanja obnovljivih izvora energije sa 56 gigavata u 2022. na najmanje 300 gigavata do 2030. godine.
"Afrika posjeduje i potencijal i ambiciju da bude vitalna komponenta globalnog rešenja za klimatske promjene", navodi se u završnoj deklaraciji, objavljenoj u ime Afričke unije (AU). Napori na samitu da se povećaju ulaganja u obnovljive izvore energije dobili su podsticaj u utorak, kada je Fon der Lajen je najavila zaključivanje sporazuma sa predsjednikom Kenije Vilijamom Rutom o nastavku promocije zelene tehnologije vodonika. Italija i Slovenija obećale su produbljivanje partnerstva sa afričkim državama, a Ujedinjeni Arapski Emirati obećali su 4,5 milijardi dolara ulaganja u čistu energiju u Africi.
Konsenzus se teško postiže u Afirici, kontinentu od 1,4 milijarde ljudi, imajući u vidu da se vlade pojedinih zemalja zalažu za budućnost obnovljivih izvora energije, dok druge brane svoje rezerve fosilnih goriva. Lideri su, ipak, "jednoglasno usvojili" deklaraciju, rekao je predsedavajući Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat.
Tanjug / Glas Srpske
