Ruski „suhoji” jačaju Islamsku Republiku
Foto: Shutterstock
Dok nastavlja da Moskvi isporučuje dronove kamikaze, Iran je potvrdio nabavku ruskih lovaca, trenažnih aviona i helikoptera.
Izvor: Politika / Boško Jakšić
Dok se vojni stratezi, diplomate i analitičari bave pitanjem koliko je daleko Iran spreman da ide u podršci Hamasu, vlasti u Teheranu usaglasile su značajan vojni sporazum s Rusijom i ponosno objavile da su Kaspijsku flotu osnažile razaračem koji je opremljen da lansira krstareće rakete.
Jačanje vojne saradnje s Moskvom, ubrzano izbijanjem ukrajinskog rata, izaziva posebnu pažnju jer menja geostrateške balanse u nestabilnom području šireg Bliskog istoka.
Zamenik iranskog ministra odbrane, general Mehdi Farahi, potvrdio je nabavku 50 ruskih lovaca „suhoj Su-35”, trenažnih aviona „jakovljev Jak-130” i borbenih helikoptera Mi 28, dodajući da je isporuka već u toku. Rusija je prvobitno imala obavezu da lovce isporuči Egiptu, ali je Kairo otkazao porudžbinu pod američkim pritiskom.
Farahijevo saopštenje ne razjašnjava da li će Iran dobiti oružje protivvazduhoplovne odbrane. Ranije se spekulisalo da će Teheran nabaviti savremeni sistem S-400, unapređenu verziju sistema S-300, koji je Rusija isporučila 2016. Pominjala se i kupovina 300 ruskih tenkova T-90.
Iran je do sada posedovao samo nekoliko desetina starih ruskih lovaca „mig 29”, kupljenih devedesetih godina 20. veka, i nešto prestarelih američkih modela F-14, nabavljenih još pre Islamske revolucije 1979, pa kupovina savremenih borbenih sredstava odražava ambiciju Teherana da postane respektabilna vojna sila na kopnu, moru i vazduhu.
Pod sankcijama Zapada, Islamska Republika se decenijama bori da održi svoju vazduhoplovnu flotu tražeći partnere u Rusiji, koja je takođe pod sankcijama. Početkom godine visoki savetnik predsednika Vladimira Putina bio je u Teheranu, kada je izrazio spremnost Rusije za zajednički projekat proizvodnje helikoptera. Načelnik Generalštaba general Mohamed Baheri nadgledao je formiranje flote od 128 helikoptera, od kojih je polovina nedavno predata regularnoj armiji tokom vežbi u provinciji Kerman.
Iran je 2018. objavio početak sopstvene proizvodnje lovca „kovsar”, za koji se veruje da je kopija američkog lovca F-4, koji je Iran kupio još u vreme šaha Reze Pahlavija.
Ono što je, kad je reč o vojnoj saradnji dve zemlje, izazvalo zabrinutost na Zapadu jesu isporuke Rusiji hiljada iranskih borbenih dronova, za koje se veruje da su korišćeni na frontovima Ukrajine. Teheran insistira da su isporuke dronova kamikaza obavljene pre izbijanja konflikta, što Kijev i njegovi saveznici odbacuju tvrdeći da poseduju dokaze koji nagoveštavaju da se dronovi, navođene avio-bombe i artiljerijska municija kontinuirano isporučuju Rusiji, koja ubrzano troši svoje zalihe. Tvrdi se i da Teheran pomaže Moskvi da izgradi sopstvenu fabriku bespilotnih letilica.
Iranske vlasti moraće da odgovore i na spekulacije da su isporuke lovaca Su-35 ruska otplata za iranske dronove, kao i na sumnje Vašingtona da Iran razmatra isporuke Rusiji balističkih raketa srednjeg dometa koje bi se koristile u Ukrajini, što iranske vlasti demantuju.
U međuvremenu je u Kaspijsko more, najveću površinu vode unutar kopna na svetu, porinut razarač „Deilaman”, nazvan po gradu na severu Irana. Prema izveštaju iranske agencije IRNA, razarač je opremljen za lansiranje krstarećih raketa i istovremeno detektuje stotinu različitih ciljeva, uključujući brodove, dronove, helikoptere, podmornice i avione. U stanju je da lansira torpeda čija brzina dostiže 30 čvorova.
Nešto pre toga, Iran je predstavio novu hipersoničnu raketu „fatah 2”, za koju se kaže da može da pogodi ciljeve na udaljenosti od 1.400 kilometara.
Iran Kaspijsko more, koje deli s Rusijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom i Turkmenistanom, naziva „morem mira i prijateljstva”, a upućivanje savremenog razarača, šestog ratnog broda u kaspijskoj floti, tumači kao potrebu osiguranja trgovačkih flota suzbijanjem terorizma i sprečavanjem mogućih incidenata u budućnosti. Iako je Rusija najjača pomorska sila u kaspijskom regionu, Iran je još u vreme šaha Reze pokušavao da osnaži prisustvo svoje ratne mornarice, a posle revolucije 1979. uspostavljene su tri pomorske baze.
Iran ima dobre odnose sa svim susedima na obalama Kaspijskog mora, a jedini nesporazumi izbijaju s vlastima u Bakuu koje Teheran kritikuje zbog vojne saradnje Azerbejdžana s njegovim arhineprijateljem – Izraelom.
Upravo je Izrael, kao i podrška Vašingtona koju ima, povod za ponovljene raketne i napade dronovima na američke snage na Bliskom istoku, što nosi rizik od uvlačenja SAD u konflikt s Iranom, čije milicije operišu po Iraku, gde Amerika ima oko 2.500 vojnika, i Siriji, gde ih je oko 900. Teheran saopštava da su napadi rezultat „pogrešne američke politike”, uključujući podršku Izraelu.
Najveća iranska kupovina ruskog oružja u poslednje tri decenije, prvi put najavljivana 2021, mogla bi da se pokaže kao veliki dobitak i za Moskvu i za Teheran. Zato je Džon Kirbi, predstavnik za štampu Bele kuće, izjavio nedavno da će SAD nastaviti da pažljivo prate odnose Irana i Rusije i da će, ako zatreba, preduzeti „odgovarajuće mere”.
Izvor: Politika / Boško Jakšić
Dok se vojni stratezi, diplomate i analitičari bave pitanjem koliko je daleko Iran spreman da ide u podršci Hamasu, vlasti u Teheranu usaglasile su značajan vojni sporazum s Rusijom i ponosno objavile da su Kaspijsku flotu osnažile razaračem koji je opremljen da lansira krstareće rakete.
Jačanje vojne saradnje s Moskvom, ubrzano izbijanjem ukrajinskog rata, izaziva posebnu pažnju jer menja geostrateške balanse u nestabilnom području šireg Bliskog istoka.
Zamenik iranskog ministra odbrane, general Mehdi Farahi, potvrdio je nabavku 50 ruskih lovaca „suhoj Su-35”, trenažnih aviona „jakovljev Jak-130” i borbenih helikoptera Mi 28, dodajući da je isporuka već u toku. Rusija je prvobitno imala obavezu da lovce isporuči Egiptu, ali je Kairo otkazao porudžbinu pod američkim pritiskom.
Farahijevo saopštenje ne razjašnjava da li će Iran dobiti oružje protivvazduhoplovne odbrane. Ranije se spekulisalo da će Teheran nabaviti savremeni sistem S-400, unapređenu verziju sistema S-300, koji je Rusija isporučila 2016. Pominjala se i kupovina 300 ruskih tenkova T-90.
Iran je do sada posedovao samo nekoliko desetina starih ruskih lovaca „mig 29”, kupljenih devedesetih godina 20. veka, i nešto prestarelih američkih modela F-14, nabavljenih još pre Islamske revolucije 1979, pa kupovina savremenih borbenih sredstava odražava ambiciju Teherana da postane respektabilna vojna sila na kopnu, moru i vazduhu.
Pod sankcijama Zapada, Islamska Republika se decenijama bori da održi svoju vazduhoplovnu flotu tražeći partnere u Rusiji, koja je takođe pod sankcijama. Početkom godine visoki savetnik predsednika Vladimira Putina bio je u Teheranu, kada je izrazio spremnost Rusije za zajednički projekat proizvodnje helikoptera. Načelnik Generalštaba general Mohamed Baheri nadgledao je formiranje flote od 128 helikoptera, od kojih je polovina nedavno predata regularnoj armiji tokom vežbi u provinciji Kerman.
Iran je 2018. objavio početak sopstvene proizvodnje lovca „kovsar”, za koji se veruje da je kopija američkog lovca F-4, koji je Iran kupio još u vreme šaha Reze Pahlavija.
Ono što je, kad je reč o vojnoj saradnji dve zemlje, izazvalo zabrinutost na Zapadu jesu isporuke Rusiji hiljada iranskih borbenih dronova, za koje se veruje da su korišćeni na frontovima Ukrajine. Teheran insistira da su isporuke dronova kamikaza obavljene pre izbijanja konflikta, što Kijev i njegovi saveznici odbacuju tvrdeći da poseduju dokaze koji nagoveštavaju da se dronovi, navođene avio-bombe i artiljerijska municija kontinuirano isporučuju Rusiji, koja ubrzano troši svoje zalihe. Tvrdi se i da Teheran pomaže Moskvi da izgradi sopstvenu fabriku bespilotnih letilica.
Iranske vlasti moraće da odgovore i na spekulacije da su isporuke lovaca Su-35 ruska otplata za iranske dronove, kao i na sumnje Vašingtona da Iran razmatra isporuke Rusiji balističkih raketa srednjeg dometa koje bi se koristile u Ukrajini, što iranske vlasti demantuju.
U međuvremenu je u Kaspijsko more, najveću površinu vode unutar kopna na svetu, porinut razarač „Deilaman”, nazvan po gradu na severu Irana. Prema izveštaju iranske agencije IRNA, razarač je opremljen za lansiranje krstarećih raketa i istovremeno detektuje stotinu različitih ciljeva, uključujući brodove, dronove, helikoptere, podmornice i avione. U stanju je da lansira torpeda čija brzina dostiže 30 čvorova.
Nešto pre toga, Iran je predstavio novu hipersoničnu raketu „fatah 2”, za koju se kaže da može da pogodi ciljeve na udaljenosti od 1.400 kilometara.
Iran Kaspijsko more, koje deli s Rusijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom i Turkmenistanom, naziva „morem mira i prijateljstva”, a upućivanje savremenog razarača, šestog ratnog broda u kaspijskoj floti, tumači kao potrebu osiguranja trgovačkih flota suzbijanjem terorizma i sprečavanjem mogućih incidenata u budućnosti. Iako je Rusija najjača pomorska sila u kaspijskom regionu, Iran je još u vreme šaha Reze pokušavao da osnaži prisustvo svoje ratne mornarice, a posle revolucije 1979. uspostavljene su tri pomorske baze.
Iran ima dobre odnose sa svim susedima na obalama Kaspijskog mora, a jedini nesporazumi izbijaju s vlastima u Bakuu koje Teheran kritikuje zbog vojne saradnje Azerbejdžana s njegovim arhineprijateljem – Izraelom.
Upravo je Izrael, kao i podrška Vašingtona koju ima, povod za ponovljene raketne i napade dronovima na američke snage na Bliskom istoku, što nosi rizik od uvlačenja SAD u konflikt s Iranom, čije milicije operišu po Iraku, gde Amerika ima oko 2.500 vojnika, i Siriji, gde ih je oko 900. Teheran saopštava da su napadi rezultat „pogrešne američke politike”, uključujući podršku Izraelu.
Najveća iranska kupovina ruskog oružja u poslednje tri decenije, prvi put najavljivana 2021, mogla bi da se pokaže kao veliki dobitak i za Moskvu i za Teheran. Zato je Džon Kirbi, predstavnik za štampu Bele kuće, izjavio nedavno da će SAD nastaviti da pažljivo prate odnose Irana i Rusije i da će, ako zatreba, preduzeti „odgovarajuće mere”.
