Postoji alternativa evropskom putu: Kongres BRIKS-a i Srbije na jesen u Beogradu
Foto - Pixabay
Pokret socijalista Srbije, koji je inicirao razmatranje rezolucije o BRIKS-u u Narodnoj skupštini, održaće na jesen kongres na kome će učestvovati srpski stručnjaci i predstavnici zemalja članica kako bi se srpska javnost upoznala sa uslovima i pogodnostima članstva u ovoj organizaciji, rekao je za „RIA Novosti” zamenik predsednika pokreta Bojan Torbica.
Pokret socijalista predao je 28. avgusta Skupštini Srbije na razmatranje nacrt rezolucije u kome se ukazuje potreba za javnim dijalogom o činjenici da „evropski put Srbije ima jasnu alternativu, oličenu u procesu pridruživanja BRIKS-u. Očekuje se da će skupštinski odbor početi razmatranje dokumenta 20. septembra, piše RT.
„Mi smo koalicioni partneri vladajuće Srpske napredne stranke. Ovo je jedan od koraka u našem programu koji mi promovišemo od njegovog nastanka. Dva stuba naše politike su podrška Srpskog sveta i saradnja sa organizacijama poput BRIKS-a”, rekao je Torbica.
Prema njegovim rečima, direktor Bezbednosno-informativne agencije BIA Aleksandar Vulin je i ranije predlagao da građani Srbije izađu na referendum i opredele se za BRIKS ili za EU.
Zbog tog predloga, Pokret socijalista sarađuje sa Institutom za javni strateški dijalog i planira da okupi intelektualce i stručnjake iz Srbije kako bi krajem septembra ili početkom oktobra održali kongres sa predstavnicima iz zemalja BRIKS-a. Tema kongresa bi bila „Svet mesec dana posle samita BRIKS-a”, rekao je Torbica.
Naime, kako objašnjava, srpska javnost nije dovoljno informisana o tome šta je BRIKS u stvari, medijska pažnja je usmerenija prema evropskim integracijama.
U rezoluciji koju Pokret socijalista predlaže istaknuto je da je evropski put u ćorsokaku, naglasio je Torbica i dodao: „Već 20 godina Srbiju i njene građane obmanjuju da mogu da postanu deo EU, ali vidimo da nije tako. Već deset godina im se nije pridružila ni jedna zemlja. Na poslednjem samitu je rečeno da EU treba da se pripremi za prijem novih članica tek do 2030. godine”.
„Postoji alternativa koja je svakim danom sve jača. Pridruživanje BRIKS-u je najrelevantniji ekonomski i politički proces. U njegovom sastavu su zemlje tradicionalno prijateljske Jugoslaviji i Srbiji. Nijedna od zemalja osnivača BRIKS nije priznala nezavisnost Kosova, niko od njih nije ucenjivao vlasti Srbije i njene građane, niko od njih nije tražio deo teritorije Srbije i izručenje srpskih heroja koji su branili narod u ratovima devedeseti”, jasan je Torbica.
Došlo je vreme da srpska javnost od stručnjaka sazna šta je BRIKS, kakve su šanse Beograda da se pridruži, koje su mane i prednosti organizacije, kazao je.
Guranje Srbije u EU protiv volje velikog dela građana nije dalo rezultate, rekao je Torbica i dodao da možda samo 20 odsto građana podržava evropske integracije.
„Treba ih informisati šta je BRIKS, šta nudi i šta možemo da dobijemo, šta je Nova razvojna banka, da li se BRIKS zalaže za jedinstvenu valutu, da li će ova valuta biti nova, da li će doći do dedolarizacije. I što je najvažnije, da li BRIKS garantuju svojim članicama i partnerskim zemljama da neće biti uvedene sankcije”, precizirao je poslanik.
Restriktivne mere koje Zapad uvodi protiv Ruske Federacija, Srbija je osetila na svojoj koži nakon raspada Jugoslavije, a građani Kube trpe sankcije već 70 godina i „mi ne želimo da bilo ko da bude ekonomski i politički ograničen na ovaj način”, naglasio je Torbica.
Politika
Pokret socijalista predao je 28. avgusta Skupštini Srbije na razmatranje nacrt rezolucije u kome se ukazuje potreba za javnim dijalogom o činjenici da „evropski put Srbije ima jasnu alternativu, oličenu u procesu pridruživanja BRIKS-u. Očekuje se da će skupštinski odbor početi razmatranje dokumenta 20. septembra, piše RT.
„Mi smo koalicioni partneri vladajuće Srpske napredne stranke. Ovo je jedan od koraka u našem programu koji mi promovišemo od njegovog nastanka. Dva stuba naše politike su podrška Srpskog sveta i saradnja sa organizacijama poput BRIKS-a”, rekao je Torbica.
Prema njegovim rečima, direktor Bezbednosno-informativne agencije BIA Aleksandar Vulin je i ranije predlagao da građani Srbije izađu na referendum i opredele se za BRIKS ili za EU.
Zbog tog predloga, Pokret socijalista sarađuje sa Institutom za javni strateški dijalog i planira da okupi intelektualce i stručnjake iz Srbije kako bi krajem septembra ili početkom oktobra održali kongres sa predstavnicima iz zemalja BRIKS-a. Tema kongresa bi bila „Svet mesec dana posle samita BRIKS-a”, rekao je Torbica.
Naime, kako objašnjava, srpska javnost nije dovoljno informisana o tome šta je BRIKS u stvari, medijska pažnja je usmerenija prema evropskim integracijama.
U rezoluciji koju Pokret socijalista predlaže istaknuto je da je evropski put u ćorsokaku, naglasio je Torbica i dodao: „Već 20 godina Srbiju i njene građane obmanjuju da mogu da postanu deo EU, ali vidimo da nije tako. Već deset godina im se nije pridružila ni jedna zemlja. Na poslednjem samitu je rečeno da EU treba da se pripremi za prijem novih članica tek do 2030. godine”.
„Postoji alternativa koja je svakim danom sve jača. Pridruživanje BRIKS-u je najrelevantniji ekonomski i politički proces. U njegovom sastavu su zemlje tradicionalno prijateljske Jugoslaviji i Srbiji. Nijedna od zemalja osnivača BRIKS nije priznala nezavisnost Kosova, niko od njih nije ucenjivao vlasti Srbije i njene građane, niko od njih nije tražio deo teritorije Srbije i izručenje srpskih heroja koji su branili narod u ratovima devedeseti”, jasan je Torbica.
Došlo je vreme da srpska javnost od stručnjaka sazna šta je BRIKS, kakve su šanse Beograda da se pridruži, koje su mane i prednosti organizacije, kazao je.
Guranje Srbije u EU protiv volje velikog dela građana nije dalo rezultate, rekao je Torbica i dodao da možda samo 20 odsto građana podržava evropske integracije.
„Treba ih informisati šta je BRIKS, šta nudi i šta možemo da dobijemo, šta je Nova razvojna banka, da li se BRIKS zalaže za jedinstvenu valutu, da li će ova valuta biti nova, da li će doći do dedolarizacije. I što je najvažnije, da li BRIKS garantuju svojim članicama i partnerskim zemljama da neće biti uvedene sankcije”, precizirao je poslanik.
Restriktivne mere koje Zapad uvodi protiv Ruske Federacija, Srbija je osetila na svojoj koži nakon raspada Jugoslavije, a građani Kube trpe sankcije već 70 godina i „mi ne želimo da bilo ko da bude ekonomski i politički ograničen na ovaj način”, naglasio je Torbica.
Politika
