Snežana Jagodić Vujić predsjednik Ekološkog udruženja „Eko put“: Nikad nije kasno da se ekološki osvijestimo
Izvor: Semberija info
O svojoj dvodecenijskoj posvećenosti očuvanju zdrave životne sredine-od uklanjanja divljih deponija, pa do borbe protiv najava geoloških istraživanja litijuma, kao i razlogu koji ju je opredijelio da život posveti ekologiji, za ,,Semberija info” govori Snežana Jagodić Vujić, predsjednik Ekološkog udruženja „Eko put“ iz Bijeljine.
Vi ste u ovo udruženju od samog osnivanja i mnogo ste toga, zajedno sa ostalim članovima, prošli za sve ove godine - od borbe protiv divljih deponija, zagađivača vazduha, pa do borbe protiv najnovijih najava koje ozbiljno prijete za ugroze našu životnu sredinu. Šta Vas je opredijelilo da se tako predano posvetite ekologiji?
- Možda da krenem od poslednjeg pitanja, šta me je to tako opredelilo da svoj život posvetim zaštiti prirode, pre svega. Možda zbog sećanja iz mladosti na bujne šume, čiste potoke i reke, livade pune cveća..., a sve to nezagađeno, bez smeća i otpada, bez uništenih rečnih obala, bez bara i jezera, punih plastike i šuta. U ta, ne tako davna vremena, kao narod smo imali visok nivo ekološke kulture, poštovali smo prirodu i živi svet oko sebe, a poštovali smo i jedni druge. I onda je sve to nestalo, došlo je do velikog otuđenja čoveka od njegovog prirodnog okruženja, baš kao i do otuđenja jednih od drugih, najviše zbog načina proizvodnje u današnjem savremenom društvu, gde ljudska svest nije mogla da prati tom brzinom digitalni i tehnološki razvoj i gde smo, nažalost, tokom kratkog perioda, dobili prirodu devastiranu antropogenim uticajem čoveka, punu smeća, isečenih šuma, uništenih rečnih obala nekontrolisanom i u većini slučajeva ilegalnom eksploatacijom prirodnih resursa i gde smo dobili čoveka otuđenog od samog sebe, ali i svog prirodnog okruženja. Prvi put kada sam postala svesna propadanja i degradacije našeg društva, koje se najviše ogledalo u odnosu čoveka prema prirodi, osetila sam potrebu da nešto učinim, da dam svoj doprinos jednom humanijem razvoju društva, gde će naša ekološka kultura biti na mnogo višem nivou. Kao jedan od načina borbe za buđenje svesti današnjeg savremenog čoveka i podizanja nivoa ekološke kulture videli smo kroz rad i delovanje civilnog društva i te, danas davne, 2006. godine osnovali smo Ekološko udruženje ,,Eko Put’’ sa primarnim zadatkom - unapređenje ekološke svesti, kreirajući ekološku kulturu pojedinca i društva u celini, kao i očuvanje i zaštita prirode i životne sredine. Ciljeve ostvarujemo kao slobodno i dobrovoljno udruženje građana sa visoko postavljenim vrednostima građanskog i ekološkog aktivizma u razvoju humanog društva.
Tokom prethodnih godina, mnogo je uspješno realizovanih projekata Ekološkog udruženja ,,Eko put”. Na šta ste posebno ponosni?
- Posebno sam ponosna na projekat osnivanja, razvoja i rada Eko-vizitor centra ,,Jezera’’. Ta priča je: ,,Od divlje deponije do ekološkog centra’’. Nakon 10 godina napornog rada uspeli smo da od ogromne, višedecenijske divlje deponije u sistemu starog drinskog toka Drinice, napravimo mali ekološki raj, da revitalizujemo to područje i da formiramo prostor pogodan za edukaciju, istraživanja vrsta, proučavanja barskog sistema, ali i za razvoj eko turizma, naročito u svrhu posmatranja ptica i uživanja u prirodi. Tokom 2019. godine pokrenuli smo kampanju za uspostavljanje zaštićenog područja u barskom sistemu Drinice, gde se i Eko-vizitor centar nalazi. Od tada smo organizovali šest biološko-istraživačkih kampova u saradnji sa Udruženjem studenata biologije, predali Inicijativu resornom ministarstvu za ekologiju, koja je usvojena i upućena na dalju proceduru Republičkom zavodu za kulturno, istorijsko i prirodno nasleđe RS. Tokom poslednje tri godine intezivno vršimo aktivnosti na revitalizaciji Drinice, na uklanjanju višedecenijskog otpada iz nje, otčepljivanju prirodnih drinskih izvora u staračama koje su duž toka Drinice i sve druge radove koji su neophodni da barski sistem, koji se tu formirao usled nekontrolisane i eksploatacije šljunka, oživimo u potpunosti u svom njegovom bogatstvu vrsta riba, ptica, biljaka, drveća i divljih životinja.
Ono što je posebno aktuelno i što sve više dobija i političku konotaciju je najava iskopavanja litijuma na Majevici. Vi se oštro protivite tome i upozoravate na ozbiljne posljedice koje bi rudarenje imalo po životnu sredinu?
- Iza problema geoloških istraživanja litijuma, nikla ili nekog drugog teškog metala ili već početka rudarenja, krije se jedan, mnogo dublji problem koji je doveo do razvoja, ne samo ekološke svesti o zagađenju vode, zemlje, vazduha, već i šta to zagađenje znači po svakog od nas pojedinačno. Problem, koga sada prepoznajemo kao ,,litijum’’, doveo je do pitanja samog opstanka našeg društva, ovakvog kakvo je ono je danas i velike želje u svima nama, običnim građanima, da se to stanje promeni i da svi mi učestvujemo u tim promenama kao svesna i razumna ljudska bića. Zato to buđenje svesti, ne samo ekološke, već i građanske o vlastitom postojanju i vlastite uloge u razvoju društva, ne može više da se zaustavi. Sve više ljudi postaje svesno da smo svoje živote prepustili u ruke osoba koje se nalaze na izvršnim funkcijama donosioca odluka, a da su te osobe nemoćne da nas kao društvo povedu dalje, ne zato što to ne žele, već zato što ne znaju kako i šta dalje. Stoga, moramo da budemo svesni i toga da postoji rešenje problema. Moramo krenuti putem održivog razvoja gde ćemo koliko-toliko sačuvati zdravu prirodu i javno zdravlje. Ovaj problem pogađa populaciju, ne samo regiona Majevice, već dosta šire, Semberiju, Posavinu i Podrinje, a kako se u dolini Jadra kod Loznice dešava isti problem sa litijumom, možemo slobodno da pretpostavimo da je više stotina hiljada ljudi, koji žive na ovim područjima, pogođeno uticajima rudarenja litijuma i drugih metala na životnu sredinu i zajednice.
U medijskim nastupima odlučno odbacujete najave ,,zelenog rudarenja’’, koje pominju neki visoki zvaničnici. Da li je ,,Eko- put”, sa još nekim ekološkim udruženjima, uputio inicijativu za stavljanje pod zaštitu planine Majevice i njeno proglašenje za park prirode?
- Tzv. ,,zeleno rudarenje’’ krije prljave tehnologije frakiranja (upumpavanja i ispumpavanja) i korištenja ogromnih količina kiselina za ekstraktovanje rude iz rudnog materijala posle čega ostane na tone toksične jalovine koja se skladišti i koja predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje ljudi i biljnog i životinjskog sveta. Širom sveta gde su rudnici bili npr. u vlasništvu ,,Rio Tinta’’, kao krovne organizacije zapadne multinacionalne rudarske korporacije, dolazilo je do velikih pobuna stanovništva, čak i do oružanih pobuna itd. Danas se savremeno tzv. ,,zeleno rudarenje’’ povezuje sa korupcijom u svim njenim oblicima i obuhvata skoro sve nivoe vlasti. Negativne primere imamo i u našoj zemlji gde su već počele da se nižu tužbe protiv građanskih aktivista i to od strane ,,privatnih stranih’’ kompanija. I opet to možemo dovesti u vezu sa korupcijom kod izvršnih i zakonodavnih vlasti koji menjaju zakone (zakoni o geološkim istraživanjima, zaštiti prirode), što je pokazao i projekat Lopare. Ovakav odnos prema građanima pokazuje još jednu negativnu stranu otuđenja ,,političara i donosioca odluka’’ od vlastitog okruženja. To se mora promeniti, jer javnost ima pravo da zna i da učestvuje u svim pitanjima koja se tiču javnog zdravlja i održivog razvoja zemlje. Vodeći se iskustvom, stečenim kroz dosadašnje aktivnosti u ovoj oblasti i činjenicom da su, upravo, građani zainteresovani, a i Zakonom o zaštiti prirode obavezni da štite prirodu, zajedno sa našim partnerskim udruženjima ,,Čuvari Majevice’’ iz Lopara i ,,Kolona bb’’ iz Ugljevika, uputili smo Pismo inicijative za pokretanje procesa zaštite Majevice i dobijanje statusa Park prirode, što je i predviđeno Prostornim planom RS 2015-25. Naš stav je da održivi razvoj regiona Majevice treba da se kreće u pravcu proizvodnje zdrave hrane, razvoja eko i seoskog turizma i drugih privrednih delatnosti koje ne utiču negativno na životnu sredinu u smislu teškog zagađenja vode, zemlje i vazduha.
Kako bi ste ocijenili svijest naših sugrađana o važnosti očuvanja životne sredine i koliko je bitna ekološka edukacija najmlađih?
- Još uvek gledamo divlje deponije u prirodi, pored puteva, na njivama, degradaciju šuma, vodenih površina, gledamo čoveka koji i dalje uništava svoje stanište, truje zemlju otrovima, zagađuje je i vrlo malo mari za sve to. To je stanje koje mora doživeti kraj i sve je veći broj ljudi danas koji to uviđa, jer smo kao društvo došli do momenta da se moramo boriti za čašu čiste vode što ćemo popiti. U zagađenoj prirodi i životnoj sredini ne mogu da žive zdravi ljudi i to saznanje kod mnogih je bilo prelomno. Naravno, nikad nije kasno da se čovek, kao razumno biće osvesti, probudi i sagleda svet oko sebe i zato je bitno da se od najmlađih uzrasta počne sa obrazovanjem o potrebi zaštite i očuvanja prirode, o tome šta je ekološka kultura i kakav naš stav treba da bude o svetu oko sebe itd. Radionice i kampovi su samo jedan od alata gde naši mladi mogu doći u direktan dodir sa prirodom i sa temama bitnim za njihovo dalje odrastanje, obrazovanje i sazrevanje u kvalitetne ljude koji će sutra voditi ovo društvo.
Kako ste zadovoljni dosadašnjom podrškom lokalne zajednice?
- Od početka našeg rada, kao organizacije civilnog društva, koja se prevashodno bavi zaštitom prirode i životne sredine imali smo podršku lokalne zajednice, koja je danas možda i jača nego u predhodnom periodu našeg delovanja, jer smo ušli kao zajednica u period velikih rizika i opasnosti od zagađenja vode, zemlje i vazduha, u uslovima klimatskih promena koje sve više osećamo i gde ćemo na kraju morati kao zajednica da se izborimo za dalji život dostojan čoveka na ovom području.
O svojoj dvodecenijskoj posvećenosti očuvanju zdrave životne sredine-od uklanjanja divljih deponija, pa do borbe protiv najava geoloških istraživanja litijuma, kao i razlogu koji ju je opredijelio da život posveti ekologiji, za ,,Semberija info” govori Snežana Jagodić Vujić, predsjednik Ekološkog udruženja „Eko put“ iz Bijeljine.
Vi ste u ovo udruženju od samog osnivanja i mnogo ste toga, zajedno sa ostalim članovima, prošli za sve ove godine - od borbe protiv divljih deponija, zagađivača vazduha, pa do borbe protiv najnovijih najava koje ozbiljno prijete za ugroze našu životnu sredinu. Šta Vas je opredijelilo da se tako predano posvetite ekologiji?
- Možda da krenem od poslednjeg pitanja, šta me je to tako opredelilo da svoj život posvetim zaštiti prirode, pre svega. Možda zbog sećanja iz mladosti na bujne šume, čiste potoke i reke, livade pune cveća..., a sve to nezagađeno, bez smeća i otpada, bez uništenih rečnih obala, bez bara i jezera, punih plastike i šuta. U ta, ne tako davna vremena, kao narod smo imali visok nivo ekološke kulture, poštovali smo prirodu i živi svet oko sebe, a poštovali smo i jedni druge. I onda je sve to nestalo, došlo je do velikog otuđenja čoveka od njegovog prirodnog okruženja, baš kao i do otuđenja jednih od drugih, najviše zbog načina proizvodnje u današnjem savremenom društvu, gde ljudska svest nije mogla da prati tom brzinom digitalni i tehnološki razvoj i gde smo, nažalost, tokom kratkog perioda, dobili prirodu devastiranu antropogenim uticajem čoveka, punu smeća, isečenih šuma, uništenih rečnih obala nekontrolisanom i u većini slučajeva ilegalnom eksploatacijom prirodnih resursa i gde smo dobili čoveka otuđenog od samog sebe, ali i svog prirodnog okruženja. Prvi put kada sam postala svesna propadanja i degradacije našeg društva, koje se najviše ogledalo u odnosu čoveka prema prirodi, osetila sam potrebu da nešto učinim, da dam svoj doprinos jednom humanijem razvoju društva, gde će naša ekološka kultura biti na mnogo višem nivou. Kao jedan od načina borbe za buđenje svesti današnjeg savremenog čoveka i podizanja nivoa ekološke kulture videli smo kroz rad i delovanje civilnog društva i te, danas davne, 2006. godine osnovali smo Ekološko udruženje ,,Eko Put’’ sa primarnim zadatkom - unapređenje ekološke svesti, kreirajući ekološku kulturu pojedinca i društva u celini, kao i očuvanje i zaštita prirode i životne sredine. Ciljeve ostvarujemo kao slobodno i dobrovoljno udruženje građana sa visoko postavljenim vrednostima građanskog i ekološkog aktivizma u razvoju humanog društva.
Tokom prethodnih godina, mnogo je uspješno realizovanih projekata Ekološkog udruženja ,,Eko put”. Na šta ste posebno ponosni?
- Posebno sam ponosna na projekat osnivanja, razvoja i rada Eko-vizitor centra ,,Jezera’’. Ta priča je: ,,Od divlje deponije do ekološkog centra’’. Nakon 10 godina napornog rada uspeli smo da od ogromne, višedecenijske divlje deponije u sistemu starog drinskog toka Drinice, napravimo mali ekološki raj, da revitalizujemo to područje i da formiramo prostor pogodan za edukaciju, istraživanja vrsta, proučavanja barskog sistema, ali i za razvoj eko turizma, naročito u svrhu posmatranja ptica i uživanja u prirodi. Tokom 2019. godine pokrenuli smo kampanju za uspostavljanje zaštićenog područja u barskom sistemu Drinice, gde se i Eko-vizitor centar nalazi. Od tada smo organizovali šest biološko-istraživačkih kampova u saradnji sa Udruženjem studenata biologije, predali Inicijativu resornom ministarstvu za ekologiju, koja je usvojena i upućena na dalju proceduru Republičkom zavodu za kulturno, istorijsko i prirodno nasleđe RS. Tokom poslednje tri godine intezivno vršimo aktivnosti na revitalizaciji Drinice, na uklanjanju višedecenijskog otpada iz nje, otčepljivanju prirodnih drinskih izvora u staračama koje su duž toka Drinice i sve druge radove koji su neophodni da barski sistem, koji se tu formirao usled nekontrolisane i eksploatacije šljunka, oživimo u potpunosti u svom njegovom bogatstvu vrsta riba, ptica, biljaka, drveća i divljih životinja.
Ono što je posebno aktuelno i što sve više dobija i političku konotaciju je najava iskopavanja litijuma na Majevici. Vi se oštro protivite tome i upozoravate na ozbiljne posljedice koje bi rudarenje imalo po životnu sredinu?
- Iza problema geoloških istraživanja litijuma, nikla ili nekog drugog teškog metala ili već početka rudarenja, krije se jedan, mnogo dublji problem koji je doveo do razvoja, ne samo ekološke svesti o zagađenju vode, zemlje, vazduha, već i šta to zagađenje znači po svakog od nas pojedinačno. Problem, koga sada prepoznajemo kao ,,litijum’’, doveo je do pitanja samog opstanka našeg društva, ovakvog kakvo je ono je danas i velike želje u svima nama, običnim građanima, da se to stanje promeni i da svi mi učestvujemo u tim promenama kao svesna i razumna ljudska bića. Zato to buđenje svesti, ne samo ekološke, već i građanske o vlastitom postojanju i vlastite uloge u razvoju društva, ne može više da se zaustavi. Sve više ljudi postaje svesno da smo svoje živote prepustili u ruke osoba koje se nalaze na izvršnim funkcijama donosioca odluka, a da su te osobe nemoćne da nas kao društvo povedu dalje, ne zato što to ne žele, već zato što ne znaju kako i šta dalje. Stoga, moramo da budemo svesni i toga da postoji rešenje problema. Moramo krenuti putem održivog razvoja gde ćemo koliko-toliko sačuvati zdravu prirodu i javno zdravlje. Ovaj problem pogađa populaciju, ne samo regiona Majevice, već dosta šire, Semberiju, Posavinu i Podrinje, a kako se u dolini Jadra kod Loznice dešava isti problem sa litijumom, možemo slobodno da pretpostavimo da je više stotina hiljada ljudi, koji žive na ovim područjima, pogođeno uticajima rudarenja litijuma i drugih metala na životnu sredinu i zajednice.
U medijskim nastupima odlučno odbacujete najave ,,zelenog rudarenja’’, koje pominju neki visoki zvaničnici. Da li je ,,Eko- put”, sa još nekim ekološkim udruženjima, uputio inicijativu za stavljanje pod zaštitu planine Majevice i njeno proglašenje za park prirode?
- Tzv. ,,zeleno rudarenje’’ krije prljave tehnologije frakiranja (upumpavanja i ispumpavanja) i korištenja ogromnih količina kiselina za ekstraktovanje rude iz rudnog materijala posle čega ostane na tone toksične jalovine koja se skladišti i koja predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje ljudi i biljnog i životinjskog sveta. Širom sveta gde su rudnici bili npr. u vlasništvu ,,Rio Tinta’’, kao krovne organizacije zapadne multinacionalne rudarske korporacije, dolazilo je do velikih pobuna stanovništva, čak i do oružanih pobuna itd. Danas se savremeno tzv. ,,zeleno rudarenje’’ povezuje sa korupcijom u svim njenim oblicima i obuhvata skoro sve nivoe vlasti. Negativne primere imamo i u našoj zemlji gde su već počele da se nižu tužbe protiv građanskih aktivista i to od strane ,,privatnih stranih’’ kompanija. I opet to možemo dovesti u vezu sa korupcijom kod izvršnih i zakonodavnih vlasti koji menjaju zakone (zakoni o geološkim istraživanjima, zaštiti prirode), što je pokazao i projekat Lopare. Ovakav odnos prema građanima pokazuje još jednu negativnu stranu otuđenja ,,političara i donosioca odluka’’ od vlastitog okruženja. To se mora promeniti, jer javnost ima pravo da zna i da učestvuje u svim pitanjima koja se tiču javnog zdravlja i održivog razvoja zemlje. Vodeći se iskustvom, stečenim kroz dosadašnje aktivnosti u ovoj oblasti i činjenicom da su, upravo, građani zainteresovani, a i Zakonom o zaštiti prirode obavezni da štite prirodu, zajedno sa našim partnerskim udruženjima ,,Čuvari Majevice’’ iz Lopara i ,,Kolona bb’’ iz Ugljevika, uputili smo Pismo inicijative za pokretanje procesa zaštite Majevice i dobijanje statusa Park prirode, što je i predviđeno Prostornim planom RS 2015-25. Naš stav je da održivi razvoj regiona Majevice treba da se kreće u pravcu proizvodnje zdrave hrane, razvoja eko i seoskog turizma i drugih privrednih delatnosti koje ne utiču negativno na životnu sredinu u smislu teškog zagađenja vode, zemlje i vazduha.
Kako bi ste ocijenili svijest naših sugrađana o važnosti očuvanja životne sredine i koliko je bitna ekološka edukacija najmlađih?
- Još uvek gledamo divlje deponije u prirodi, pored puteva, na njivama, degradaciju šuma, vodenih površina, gledamo čoveka koji i dalje uništava svoje stanište, truje zemlju otrovima, zagađuje je i vrlo malo mari za sve to. To je stanje koje mora doživeti kraj i sve je veći broj ljudi danas koji to uviđa, jer smo kao društvo došli do momenta da se moramo boriti za čašu čiste vode što ćemo popiti. U zagađenoj prirodi i životnoj sredini ne mogu da žive zdravi ljudi i to saznanje kod mnogih je bilo prelomno. Naravno, nikad nije kasno da se čovek, kao razumno biće osvesti, probudi i sagleda svet oko sebe i zato je bitno da se od najmlađih uzrasta počne sa obrazovanjem o potrebi zaštite i očuvanja prirode, o tome šta je ekološka kultura i kakav naš stav treba da bude o svetu oko sebe itd. Radionice i kampovi su samo jedan od alata gde naši mladi mogu doći u direktan dodir sa prirodom i sa temama bitnim za njihovo dalje odrastanje, obrazovanje i sazrevanje u kvalitetne ljude koji će sutra voditi ovo društvo.
Kako ste zadovoljni dosadašnjom podrškom lokalne zajednice?
- Od početka našeg rada, kao organizacije civilnog društva, koja se prevashodno bavi zaštitom prirode i životne sredine imali smo podršku lokalne zajednice, koja je danas možda i jača nego u predhodnom periodu našeg delovanja, jer smo ušli kao zajednica u period velikih rizika i opasnosti od zagađenja vode, zemlje i vazduha, u uslovima klimatskih promena koje sve više osećamo i gde ćemo na kraju morati kao zajednica da se izborimo za dalji život dostojan čoveka na ovom području.
