4 stvari povećavaju šećer u krvi - a nisu hrana
Foto: Pixabay
Izvor: Politika / Magazin
Nivo šećera u krvi odraz je različitih elemenata. Povišen šećer može biti posledica konzumiranja velikih količina prerađenih ugljenih hidrata, ali i loših životnih navika.
Hrana nije jedini uzrok visokog šećera u krvi, mada vam, kada pomislite na nivo glukoze u krvi, verovatno prvo pomislite na to koliko šećera jedete.
Unos ugljenih hidrata, takođe, igra značajnu ulogu u nivou šećera u krvi. Bez obzira da li se radi o voću, žitaricama ili slatkišima, na kraju se razgrađuju i metabolišu u glukozu. Konzumiranje veće količine ugljenih hidrata, naročito hrane sa dodatkom šećera i bez vlakana, preplavljuje krvotok glukozom i može uzrokovati dramatičan porast šećera u krvi.
Međutim , to nije jedina stvar koja utiče na nivo glukoze. Druge navike koje nemaju nikakve veze sa tim šta ili koliko jedete takođe utiču na to kako telo reguliše šećer.
1 . Stres
Kad smo pod stresom, oslobađaju se hormoni adrenalin i kortizol. U stresnim situacijama, otpuštanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije - što znači da će šećer u krvi skočiti, ali u ovim kratkoročnim situacijama, taj energetski skok je zapravo poželjan. Morate biti budni i puni energije kako biste se nosili sa bilo kojom stresnom situacijom. A kada se uzrok stresa ukloni, nivoi ovih hormona se vraćaju u stanje mirovanja i sve se ponovo uravnoteži.
Problem nastaje kada stres ne nestaje.
Stres zbog posla, finansijskih briga, odnosa, roditeljstva i svakodnevnih neprijatnosti, takođe, pokreće lučenje ovih hormona. Hronično visoki nivoi kortizola mogu hronično povisiti nivo šećera u krvi.
Šta možete učiniti po tom pitanju? Pokušajte da uključite naučno potkrepljene načine koji vam mogu pomoći u upravljanju stresom u životu: meditaciju, jogu, aromaterapiju ili prah ašvagande.
2 . Loš san
Spavanje utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedostatak sna može podstaći porast nivoa kortizola tokom dana, odnosno povećanje glukoze, i sprečiti organizam da snizi visoke nivoe šećera u krvi.
Nedovoljno sna može poremetiti hormone gladi i možete primetiti da ste više gladni tokom dana i manje siti nakon jela.
Što učiniti po ovom pitanju? Optimalna količina sna za većinu ljudi je između sedam i devet sati spavanja noću. Izbegavajte gledanje u ekrane sat ili više pre spavanja i smanjite temperaturu u spavaćoj sobi.
3 . Nedovoljno fizičke aktivnosti
Neredovno kretanje je, takođe, povezano sa povećanim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i oni će, ako mogu, povući glukozu iz krvi kao gorivo. Istraživači su 2022. otkrili da je hodanje pa čak i stajanje u trajanju od dva do pet minuta, u okviru sat ili dva nakon jela, bilo dovoljno da ostvari značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje ima još veći učinak.
Kako too možete promeniti? Nemojte dugo sedeti, naročito ne odmah posle jela. Prekinite dan kratkim šetnjama po kući ili susedstvu, a u nedeljnu rutinu svakako uključite duže kardio vežbe i vežbe snage.
4 . Vreme kada jedete
Nije uvek ono što jedete ključno za nivo šećera u krvi. Važno je i kada jedete. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je spremnije za efikasnu razgradnju hrane, čišćenje glukoze iz krvi i zatim njeno iskorišćavanje. Obroci kasno uveče, neposredno pre spavanja, više su povezani sa preteranim i produženim odgovorom na nivo glukoze u krvi, nego čak i jedenje istog obroka, samo četiri sata ranije te večeri.
Šta možete da učinite po tom pitanju? Večera je obično najobilniji obrok u danu za većinu radnog naroda, pa razmislite o tome da je prebacite ranije ili da većinu energetskog unosa stavite na doručak i ručak. A kad jedete večeru, neka ona bude ranije, a namirnice bez mnogo ugljenih hidrata.
Nivo šećera u krvi odraz je različitih elemenata. Povišen šećer može biti posledica konzumiranja velikih količina prerađenih ugljenih hidrata, ali i loših životnih navika.
Hrana nije jedini uzrok visokog šećera u krvi, mada vam, kada pomislite na nivo glukoze u krvi, verovatno prvo pomislite na to koliko šećera jedete.
Unos ugljenih hidrata, takođe, igra značajnu ulogu u nivou šećera u krvi. Bez obzira da li se radi o voću, žitaricama ili slatkišima, na kraju se razgrađuju i metabolišu u glukozu. Konzumiranje veće količine ugljenih hidrata, naročito hrane sa dodatkom šećera i bez vlakana, preplavljuje krvotok glukozom i može uzrokovati dramatičan porast šećera u krvi.
Međutim , to nije jedina stvar koja utiče na nivo glukoze. Druge navike koje nemaju nikakve veze sa tim šta ili koliko jedete takođe utiču na to kako telo reguliše šećer.
1 . Stres
Kad smo pod stresom, oslobađaju se hormoni adrenalin i kortizol. U stresnim situacijama, otpuštanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije - što znači da će šećer u krvi skočiti, ali u ovim kratkoročnim situacijama, taj energetski skok je zapravo poželjan. Morate biti budni i puni energije kako biste se nosili sa bilo kojom stresnom situacijom. A kada se uzrok stresa ukloni, nivoi ovih hormona se vraćaju u stanje mirovanja i sve se ponovo uravnoteži.
Problem nastaje kada stres ne nestaje.
Stres zbog posla, finansijskih briga, odnosa, roditeljstva i svakodnevnih neprijatnosti, takođe, pokreće lučenje ovih hormona. Hronično visoki nivoi kortizola mogu hronično povisiti nivo šećera u krvi.
Šta možete učiniti po tom pitanju? Pokušajte da uključite naučno potkrepljene načine koji vam mogu pomoći u upravljanju stresom u životu: meditaciju, jogu, aromaterapiju ili prah ašvagande.
2 . Loš san
Spavanje utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedostatak sna može podstaći porast nivoa kortizola tokom dana, odnosno povećanje glukoze, i sprečiti organizam da snizi visoke nivoe šećera u krvi.
Nedovoljno sna može poremetiti hormone gladi i možete primetiti da ste više gladni tokom dana i manje siti nakon jela.
Što učiniti po ovom pitanju? Optimalna količina sna za većinu ljudi je između sedam i devet sati spavanja noću. Izbegavajte gledanje u ekrane sat ili više pre spavanja i smanjite temperaturu u spavaćoj sobi.
3 . Nedovoljno fizičke aktivnosti
Neredovno kretanje je, takođe, povezano sa povećanim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i oni će, ako mogu, povući glukozu iz krvi kao gorivo. Istraživači su 2022. otkrili da je hodanje pa čak i stajanje u trajanju od dva do pet minuta, u okviru sat ili dva nakon jela, bilo dovoljno da ostvari značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje ima još veći učinak.
Kako too možete promeniti? Nemojte dugo sedeti, naročito ne odmah posle jela. Prekinite dan kratkim šetnjama po kući ili susedstvu, a u nedeljnu rutinu svakako uključite duže kardio vežbe i vežbe snage.
4 . Vreme kada jedete
Nije uvek ono što jedete ključno za nivo šećera u krvi. Važno je i kada jedete. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je spremnije za efikasnu razgradnju hrane, čišćenje glukoze iz krvi i zatim njeno iskorišćavanje. Obroci kasno uveče, neposredno pre spavanja, više su povezani sa preteranim i produženim odgovorom na nivo glukoze u krvi, nego čak i jedenje istog obroka, samo četiri sata ranije te večeri.
Šta možete da učinite po tom pitanju? Večera je obično najobilniji obrok u danu za većinu radnog naroda, pa razmislite o tome da je prebacite ranije ili da većinu energetskog unosa stavite na doručak i ručak. A kad jedete večeru, neka ona bude ranije, a namirnice bez mnogo ugljenih hidrata.
