Globalne zalihe nafte opadaju rekordnom brzinom kako bi nadoknadile velike poremećaje u snabdijevanju na Bliskom istoku i približiće se kritičnom nivou ukoliko Ormuski moreuz ponovo ne bude otvoren.

Međunarodna agencija za energiju upozorila je ove sedmice u svom mjesečnom izvještaju da će više cijene nafte i goriva vjerovatno prethoditi vrhuncu potražnje ovog ljeta, piše CNBC.

„Brzo smanjenje rezervi usljed kontinuiranih poremećaja može najaviti buduće skokove cijena“, saopštila je IEA.

Tržište nafte nije osjetilo puni uticaj gubitka ponude zahvaljujući komercijalnim zalihama koje drži industrija, strateškim rezervama koje kontrolišu vlade i tankerima u tranzitu, rekao je izvršni direktor kompanije „Ekson mobil“ Daren Vuds na konferenciji o zaradi naftnog giganta za prvi kvartal.

Ove mjere ublažile su uticaj poremećaja u martu i aprilu, rekao je Vuds. Međutim, komercijalne zalihe će na kraju pasti na nivoe na kojima više neće moći služiti kao izvor snabdijevanja, upozorio je izvršni direktor.

„Očekujemo da ćemo, kako se to bude dešavalo i dok moreuz ostane zatvoren, nastaviti da svjedočimo rastu cijena na tržištu“, rekao je Vuds.

Zalihe na rekordno niskom nivou

Zalihe su krajem februara bile blizu desetogodišnjeg maksimuma, na nešto više od osam milijardi barela, procijenila je švajcarska banka UBS u izvještaju objavljenom u utorak. Do kraja aprila zalihe su pale na 7,8 milijardi barela, naveli su analitičari UBS-a.

Zalihe će se približiti rekordno niskom nivou od 7,6 milijardi barela do kraja maja ukoliko potražnja ostane ista iz mjeseca u mjesec, smatraju analitičari UBS-a. Pad zaliha na taj nivo dodatno bi opteretio lanac snabdijevanja, upozorili su analitičari „Džej Pi Morgana“ u bilješci od 30. aprila, prenosi CNBC.

Milijarde barela u zalihama mogu zvučati kao velika količina, ali je stvarnost da je dostupno svega oko 800 miliona barela bez opterećenja sistema, naveli su analitičari „Džej Pi Morgana“. Ostatak je potreban kako bi cjevovodi i rezervoari ostali popunjeni na minimalnim nivoima neophodnim za efikasno funkcionisanje lanca snabdijevanja.

„Kao i krvni pritisak u ljudskom tijelu, problem je cirkulacija“, rekla je Nataša Kaneva, šefica globalne strategije za robu u „Džej Pi Morganu“.

„Sistem ne otkazuje zato što nestaje nafte, već zato što mreža za cirkulaciju više nema dovoljno radne zapremine.“

Zalihe nafte pale bi na kritično nizak nivo od 6,8 milijardi barela do septembra ukoliko Ormuski moreuz i dalje bude zatvoren, prognozira „Džej Pi Morgan“. Zalihe derivata dostigle bi kritične nivoe još ranije, u julu ili avgustu, prema procjeni kompanije „Rapidan Enerdži“.

Globalna ekonomija bi se „zaglavila, a ključna transportna infrastruktura ne bi mogla da nabavi gorivo ni po kojoj cijeni“, naveli su analitičari Rapidana u bilješci od 7. maja.

Ipak, analitičari smatraju da zalihe vjerovatno neće dostići tako kritično nizak nivo. Umjesto toga, cijene nafte i derivata naglo će porasti kako bi smanjile potražnju, što bi moglo izazvati „ozbiljnu ekonomsku kontrakciju“.

„To će se vjerovatno dogoditi prije trećeg kvartala 2026. godine“, zaključili su analitičari Rapidana.

B92 / Nezavisne