Postaje li Baltičko more „NATO jezero“
Poljska spremna da „pritegne u pomoć” u slučaju bilo kakvog napada na Švedsku i Finsku tokom procesa pristupanja NATO-u.
Varšava – Odluke Finske i Švedske o pristupanju NATO-u dočekane su u Poljskoj s velikim odobravanjem. Nepodeljeno je mišljenje da su ove skandinavske zemlje, „poznate po demokratskim standardima i konstruktivnom pristupu najvećim evropskim problemima”, odluke donele zbog narušavanja vlastite bezbednosne ravnoteže nakon početka rata u Ukrajini. Prema najoptimističnijim poljskim analitičarima, Baltičko more moglo bi da postane „NATO jezero”, čime bi se ostvarila strateška prednost Zapada u odnosu na Rusiju.
Ulaskom Finske u NATO, po ovim ocenama, zapadne saveznice dobile bi mogućnost kontrole ruskih bezbednosnih aktivnosti od Baltika do Arktika. Kontrola prostora Finske iznad arktičkog kruga omogućila bi NATO-u da prati aktivnosti ruskih pomorskih i nuklearnih snaga sa sedištem u Murmansku. Zapadu bi, smatra se, išao u prilog i produžetak linije direktnog kontakta između Rusije i NATO-a za 1.300 kilometara, dok bi uloga Švedske mogla da bude u smanjenju potencijalne bezbednosne opasnosti od ruske enklave s centrom u Kalinjingradu.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki, koji već nedeljama drži oštar politički kurs prema „terorističkoj” Rusiji, izrazio je spremnost da će „Poljska priteći u pomoć” u slučaju bilo kakvog napada na Švedsku i Finsku tokom procesa pristupanja NATO-u, istovremeno optužujući „određene zapadne krugove” da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pokušavaju da „spasu obraz u Ukrajini”. Njemu se pridružio Pjotr Blazeuš, zamenik načelnika Generalštaba Vojske Poljske, koji je pozvao saveznike u NATO-u na „jedinstvo, solidarnost i jednoglasni stav” u situaciji kada Rusija nije iskoristila „sve vojne resurse”.
U poljskim vojnim krugovima postoje stavovi da je Rusija preko rata u Ukrajini zapravo upala u stratešku zamku, ojačanu mogućnošću da na teritorijama Finske i Švedske budu razmeštene NATO vojska i infrastruktura. Prevladavaju ocene da Rusija u ovom trenutku ne bi imala resurse da vojno ugrozi Finsku, zbog toga što je ratna snaga ove zemlje pokazala „ozbiljne slabosti” u Ukrajini.
U Poljskoj se ovih dana s pažnjom prate izjave švedskih, finskih i ruskih zvaničnika povodom proširenja Severnoatlantske alijanse na severu Evrope. Posebno se apostrofira stav ruskog predsednika Putina da „proširenje NATO-a na Finsku i Švedsku ne predstavlja direktnu pretnju za Rusiju”, ali da će zvanična Moskva „adekvatno odgovoriti” u slučaju instaliranja ubojitih sredstava na teritorijama ovih skandinavskih zemalja. S druge strane, Finska, sudeći po izjavama premijerke Sane Marin, nema planove da na svojoj teritoriji trenutno razmešta vojne kontingente i raketne sisteme NATO-a, a u sličnom tonu su i izjave švedske predsednice vlade Magdalene Anderson. Pojedini vojni analitičari smatraju da se mogu očekivati „ruski sajber-napadi” ili incidenti u vazdušnim graničnim prostorima između Finske i Rusije.
Ipak, veruje se da Finska i Švedska imaju tehnološki i stručni kapacitet da se bore protiv potencijalnih sajber-napada, s obzirom na to da su državna administracija i mediji u obe zemlje prošli dugogodišnju obuku o informacionim manipulacijama.
Bivši poljski diplomata i vojni ekspert Pjotr Lukašjevič smatra da je Putin pretnjama o upotrebi nuklearnog oružja veoma snažno postavio kolektivni Zapad protiv Rusije i da je ruski predsednik odgovoran za „preventivno urušavanje dijaloga s NATO-om”. Postoje i ocene o neusklađenosti izjava ruskih zvaničnika o Finskoj i Švedskoj, što bi moglo da označi i „određenu političku nemoć”, ali i „pretnju nuklearnim ratom zasnovanu na pretpostavkama koje ne odgovaraju stvarnosti”. Zbog toga se očekuje da bi na samitu NATO-a u Madridu koji treba da bude održan sledećeg meseca mogla da bude doneta odluka o uspostavljanju stalnih baza ove alijanse na istoku Evrope, pre svega u Poljskoj, i to sa američkim prisustvom nalik onome u Zapadnoj Nemačkoj u vreme „hladnog rata”.
Poljski mediji veliku pažnju posvećuju odluci turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o suspenziji prijema Švedske i Finske u NATO. U tom smislu, ističu se reči finske premijerke o „velikom strpljenju u budućim razgovorima s Turskom”. Prevladava mišljenje da Erdogan kao „iskusni politički trgovac” ističe značaj turskih interesa koji bi, navodno, bili zadovoljeni novim dogovorom s Vašingtonom povodom nabavke aviona F-35. SAD su ranije stavile zabranu na isporuku aviona nakon odluke Turske o kupovini ruskog protivvazdušnog sistema S-400. Mediji ističu i najave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića o blokadi prijema novih članica do rešavanja statusa Hrvata u BiH, uz ocene da će prevladati „kooperativniji” stav premijera Andreja Plenkovića.
POLITIKA
Varšava – Odluke Finske i Švedske o pristupanju NATO-u dočekane su u Poljskoj s velikim odobravanjem. Nepodeljeno je mišljenje da su ove skandinavske zemlje, „poznate po demokratskim standardima i konstruktivnom pristupu najvećim evropskim problemima”, odluke donele zbog narušavanja vlastite bezbednosne ravnoteže nakon početka rata u Ukrajini. Prema najoptimističnijim poljskim analitičarima, Baltičko more moglo bi da postane „NATO jezero”, čime bi se ostvarila strateška prednost Zapada u odnosu na Rusiju.
Ulaskom Finske u NATO, po ovim ocenama, zapadne saveznice dobile bi mogućnost kontrole ruskih bezbednosnih aktivnosti od Baltika do Arktika. Kontrola prostora Finske iznad arktičkog kruga omogućila bi NATO-u da prati aktivnosti ruskih pomorskih i nuklearnih snaga sa sedištem u Murmansku. Zapadu bi, smatra se, išao u prilog i produžetak linije direktnog kontakta između Rusije i NATO-a za 1.300 kilometara, dok bi uloga Švedske mogla da bude u smanjenju potencijalne bezbednosne opasnosti od ruske enklave s centrom u Kalinjingradu.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki, koji već nedeljama drži oštar politički kurs prema „terorističkoj” Rusiji, izrazio je spremnost da će „Poljska priteći u pomoć” u slučaju bilo kakvog napada na Švedsku i Finsku tokom procesa pristupanja NATO-u, istovremeno optužujući „određene zapadne krugove” da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pokušavaju da „spasu obraz u Ukrajini”. Njemu se pridružio Pjotr Blazeuš, zamenik načelnika Generalštaba Vojske Poljske, koji je pozvao saveznike u NATO-u na „jedinstvo, solidarnost i jednoglasni stav” u situaciji kada Rusija nije iskoristila „sve vojne resurse”.
U poljskim vojnim krugovima postoje stavovi da je Rusija preko rata u Ukrajini zapravo upala u stratešku zamku, ojačanu mogućnošću da na teritorijama Finske i Švedske budu razmeštene NATO vojska i infrastruktura. Prevladavaju ocene da Rusija u ovom trenutku ne bi imala resurse da vojno ugrozi Finsku, zbog toga što je ratna snaga ove zemlje pokazala „ozbiljne slabosti” u Ukrajini.
U Poljskoj se ovih dana s pažnjom prate izjave švedskih, finskih i ruskih zvaničnika povodom proširenja Severnoatlantske alijanse na severu Evrope. Posebno se apostrofira stav ruskog predsednika Putina da „proširenje NATO-a na Finsku i Švedsku ne predstavlja direktnu pretnju za Rusiju”, ali da će zvanična Moskva „adekvatno odgovoriti” u slučaju instaliranja ubojitih sredstava na teritorijama ovih skandinavskih zemalja. S druge strane, Finska, sudeći po izjavama premijerke Sane Marin, nema planove da na svojoj teritoriji trenutno razmešta vojne kontingente i raketne sisteme NATO-a, a u sličnom tonu su i izjave švedske predsednice vlade Magdalene Anderson. Pojedini vojni analitičari smatraju da se mogu očekivati „ruski sajber-napadi” ili incidenti u vazdušnim graničnim prostorima između Finske i Rusije.
Ipak, veruje se da Finska i Švedska imaju tehnološki i stručni kapacitet da se bore protiv potencijalnih sajber-napada, s obzirom na to da su državna administracija i mediji u obe zemlje prošli dugogodišnju obuku o informacionim manipulacijama.
Bivši poljski diplomata i vojni ekspert Pjotr Lukašjevič smatra da je Putin pretnjama o upotrebi nuklearnog oružja veoma snažno postavio kolektivni Zapad protiv Rusije i da je ruski predsednik odgovoran za „preventivno urušavanje dijaloga s NATO-om”. Postoje i ocene o neusklađenosti izjava ruskih zvaničnika o Finskoj i Švedskoj, što bi moglo da označi i „određenu političku nemoć”, ali i „pretnju nuklearnim ratom zasnovanu na pretpostavkama koje ne odgovaraju stvarnosti”. Zbog toga se očekuje da bi na samitu NATO-a u Madridu koji treba da bude održan sledećeg meseca mogla da bude doneta odluka o uspostavljanju stalnih baza ove alijanse na istoku Evrope, pre svega u Poljskoj, i to sa američkim prisustvom nalik onome u Zapadnoj Nemačkoj u vreme „hladnog rata”.
Poljski mediji veliku pažnju posvećuju odluci turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o suspenziji prijema Švedske i Finske u NATO. U tom smislu, ističu se reči finske premijerke o „velikom strpljenju u budućim razgovorima s Turskom”. Prevladava mišljenje da Erdogan kao „iskusni politički trgovac” ističe značaj turskih interesa koji bi, navodno, bili zadovoljeni novim dogovorom s Vašingtonom povodom nabavke aviona F-35. SAD su ranije stavile zabranu na isporuku aviona nakon odluke Turske o kupovini ruskog protivvazdušnog sistema S-400. Mediji ističu i najave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića o blokadi prijema novih članica do rešavanja statusa Hrvata u BiH, uz ocene da će prevladati „kooperativniji” stav premijera Andreja Plenkovića.
POLITIKA
