SRBIJA: Još se ne zna cena pšenice novog roda
Jul dočekujemo sa 700.000 tona prelaznih zaliha žita. – Na zahtev izvoznika vlada odobrila tromesečne kvote.
Žetva pšenice u Srbiji počeće za oko dve nedelje. Prema predviđanjima stručnjaka, prinosi će biti zadovoljavajući, a ukupan rod oko tri miliona tona, što je nešto manje nego prošle godine. Glavno pitanje za ratare trenutno je visina otkupne cena žita, dok kompanije koje se bave trgovinom žitarica upozoravaju da su zalihe na istorijskom maksimumu, a silosi puni prošlogodišnjeg roda zbog ograničenog izvoza koji je na snazi zbog poremećaja tržišta usled sukoba u Ukrajini.
Na predlog Udruženja žitara ministar poljoprivrede Branislav Nedimović odobrio je da izvozne kvote umesto mesečnih budu tromesečne. Savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković istakao je da će to proizvođačima značajno olakšati logistiku, prenosi Tanjug.
U vezi sa zahtevom udruženja poljoprivrednika iz Pančeva i Dolova da država otkupi 200.000 tona pšenice za robne rezerve po ceni od 50 dinara za kilogram, on smatra da tako nešto u ovom trenutku nije realno.
– Naročito sada kada je na tržištu povoljna cena pšenice, koja se kreće između 38 i 40 dinara i ratari sada svakako rade s profitom – rekao je Đaković i dodao da sa ne bi složio da je cena pšenice na tržištu 50 dinara, jer će prema nekim prognozama s berzi teško stići i do 45 dinara. Svetnik ministra navodi da će robne rezerve otkupiti onoliko pšenice koliko bude trebalo.
– Cena nije problematična budući da je to mera koju država koristi kako bi stabilizovala tržište, a žetva tek treba da počne i videće se koliki će biti prinosi, ponuda i tražnja – naveo je on. Zbog toga savetuje proizvođače da sačekaju i vide kolike će biti cene jer, kako kaže, pšenica je berzanska roba i nema potrebe da se država meša. Dodaje da Srbija ima dovoljno silosa i kapaciteta u njima, kao i da ne bi smelo da dođe do problema poput mešanja stare i nove pšenice, jer svako o tome treba da vodi računa. On je naveo da je pšenica zasejana na 632.000 hektara, što je 32.000 više nego lane, kada su prinosi bili oko 3,5 miliona tona.
– Ove godine se očekuje pet tona po hektaru ili 3,2 miliona tona, a najvažnija poruka je da ćemo imati dovoljno hrane, pre svega brašna – naglasio je Đaković.
Udruženje „Žita Srbije” objavilo je nedavno da ćemo jul dočekati sa 700.000 tona prelaznih zaliha pšenice. Kukuruza će biti više od 850.000 tona na raspolaganju za izvoz i viškove.
Prema rečima Sunčice Savović, direktorke tog udruženja, u normalnim okolnostima sada bi već bili potpisivani ugovori za prodaju kukuruza, a kaže i da je jedinstven slučaj u trgovini pšenicom da ni dve nedelje pred žetvu nije poznata otkupna cena koja, objašnjava, zavisi od izvozne.
– Neki proizvođači su prošle sedmice već nudili pšenicu za 38,5 dinara po kilogramu, ali nije bilo kupaca – istakla je ona. Kako je objasnila, izvozna cena nije mogla da bude formirana jer do pre dva dana nije bila poznata sudbina julske kvote. Upravo ovo udruženje tražilo je od od vlade da budu spojene tromesečne kvote. Odnosno da se jadan zahtev predaje za jul, avgust i septembar u okvirima ukupno odobrenih količina od 660.000 tona. Savovićeva je upozorila da su veliki problemi s logistikom, a da je sav novac u ovom sektoru zarobljen u robama. Podsetila je da su silosi u Srbiji prepuni kao nikada, da će novi rod biti uskladišten, ali da u takvim okolnostima postoji opasnost od štetočina. Na konstataciju da je i u ovom periodu i ranijih godina bilo značajnih prelaznih zaliha žita, naša sagovornica kaže da se prvi put događa to da su skladišta puna ne samo pšenice već i kukuruza, koji bi u ovom periodu već bio prodat u većim količina.
Prema njenim rečima, s velikim brojem proizvođača su u kontaktu. Skladišta su puna oko 90 odsto, treba da primaju robu, a nisu pripremili silose za novu. Zato može doći do problema s kvalitetom ako se izmešaju novi i stari rod. Specifična je situacija i sa skladištarima – nekima će, kako kaže, odgovarati da drže robu jer to dobro naplaćuju na mesečnom nivou. Drugi su se, međutim, ugovorima obavezali da korisnicima usluga moraju pred žetvu tu robu da otkupe, što ih je stavilo u nezavidnu poziciju.
Budući da je država izašla u susret zahtevima tog udruženja, ovo donosi više izvesnosti u poslovanju pa se nezvanično očekuje da bi cena novog roda žita mogla da bude poznata već narednih dana.
POLITIKA
Žetva pšenice u Srbiji počeće za oko dve nedelje. Prema predviđanjima stručnjaka, prinosi će biti zadovoljavajući, a ukupan rod oko tri miliona tona, što je nešto manje nego prošle godine. Glavno pitanje za ratare trenutno je visina otkupne cena žita, dok kompanije koje se bave trgovinom žitarica upozoravaju da su zalihe na istorijskom maksimumu, a silosi puni prošlogodišnjeg roda zbog ograničenog izvoza koji je na snazi zbog poremećaja tržišta usled sukoba u Ukrajini.
Na predlog Udruženja žitara ministar poljoprivrede Branislav Nedimović odobrio je da izvozne kvote umesto mesečnih budu tromesečne. Savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković istakao je da će to proizvođačima značajno olakšati logistiku, prenosi Tanjug.
U vezi sa zahtevom udruženja poljoprivrednika iz Pančeva i Dolova da država otkupi 200.000 tona pšenice za robne rezerve po ceni od 50 dinara za kilogram, on smatra da tako nešto u ovom trenutku nije realno.
– Naročito sada kada je na tržištu povoljna cena pšenice, koja se kreće između 38 i 40 dinara i ratari sada svakako rade s profitom – rekao je Đaković i dodao da sa ne bi složio da je cena pšenice na tržištu 50 dinara, jer će prema nekim prognozama s berzi teško stići i do 45 dinara. Svetnik ministra navodi da će robne rezerve otkupiti onoliko pšenice koliko bude trebalo.
– Cena nije problematična budući da je to mera koju država koristi kako bi stabilizovala tržište, a žetva tek treba da počne i videće se koliki će biti prinosi, ponuda i tražnja – naveo je on. Zbog toga savetuje proizvođače da sačekaju i vide kolike će biti cene jer, kako kaže, pšenica je berzanska roba i nema potrebe da se država meša. Dodaje da Srbija ima dovoljno silosa i kapaciteta u njima, kao i da ne bi smelo da dođe do problema poput mešanja stare i nove pšenice, jer svako o tome treba da vodi računa. On je naveo da je pšenica zasejana na 632.000 hektara, što je 32.000 više nego lane, kada su prinosi bili oko 3,5 miliona tona.
– Ove godine se očekuje pet tona po hektaru ili 3,2 miliona tona, a najvažnija poruka je da ćemo imati dovoljno hrane, pre svega brašna – naglasio je Đaković.
Udruženje „Žita Srbije” objavilo je nedavno da ćemo jul dočekati sa 700.000 tona prelaznih zaliha pšenice. Kukuruza će biti više od 850.000 tona na raspolaganju za izvoz i viškove.
Prema rečima Sunčice Savović, direktorke tog udruženja, u normalnim okolnostima sada bi već bili potpisivani ugovori za prodaju kukuruza, a kaže i da je jedinstven slučaj u trgovini pšenicom da ni dve nedelje pred žetvu nije poznata otkupna cena koja, objašnjava, zavisi od izvozne.
– Neki proizvođači su prošle sedmice već nudili pšenicu za 38,5 dinara po kilogramu, ali nije bilo kupaca – istakla je ona. Kako je objasnila, izvozna cena nije mogla da bude formirana jer do pre dva dana nije bila poznata sudbina julske kvote. Upravo ovo udruženje tražilo je od od vlade da budu spojene tromesečne kvote. Odnosno da se jadan zahtev predaje za jul, avgust i septembar u okvirima ukupno odobrenih količina od 660.000 tona. Savovićeva je upozorila da su veliki problemi s logistikom, a da je sav novac u ovom sektoru zarobljen u robama. Podsetila je da su silosi u Srbiji prepuni kao nikada, da će novi rod biti uskladišten, ali da u takvim okolnostima postoji opasnost od štetočina. Na konstataciju da je i u ovom periodu i ranijih godina bilo značajnih prelaznih zaliha žita, naša sagovornica kaže da se prvi put događa to da su skladišta puna ne samo pšenice već i kukuruza, koji bi u ovom periodu već bio prodat u većim količina.
Prema njenim rečima, s velikim brojem proizvođača su u kontaktu. Skladišta su puna oko 90 odsto, treba da primaju robu, a nisu pripremili silose za novu. Zato može doći do problema s kvalitetom ako se izmešaju novi i stari rod. Specifična je situacija i sa skladištarima – nekima će, kako kaže, odgovarati da drže robu jer to dobro naplaćuju na mesečnom nivou. Drugi su se, međutim, ugovorima obavezali da korisnicima usluga moraju pred žetvu tu robu da otkupe, što ih je stavilo u nezavidnu poziciju.
Budući da je država izašla u susret zahtevima tog udruženja, ovo donosi više izvesnosti u poslovanju pa se nezvanično očekuje da bi cena novog roda žita mogla da bude poznata već narednih dana.
POLITIKA
