NATO šalje najsavremenije tenkove u Ukrajinu – Rusi da se spreme za Kursk 2
Ispostaviće se da su oni koji već dugo tvrde da je Rusija ušla u sukob sa NATO paktom, bili u pravu. Bez podrške Severno atlantske alijanse ukrajinska vojska bi izgubila borbenu sposobnost posle sedmicu ili dve. Maksimalno mesec dana, ali to je to. Borbe su progutale celokupan arsenal Kijeva sa početka sukoba zbog čega nastavak rata zavisi isključivo od donacija Zapada. Municija, topovi, PVO sistemi, plate...Sve osim pešadije.
Poljska je Ukrajini već isporučila 230 tenkova T-72. Varšava sada najavljuje da će Kijevu poslati deset tenkova „leoprad 2” nakon čega će i druge zemlje poći tim putem. Finska je navodno spremna da donira nekoliko tenkova „leopard”. I Velika Britanija najavljuje isporuku tenkova. U Londonu nisu bili precizni, ali Velika Britanija u svom arsenalu ima samo tenkove „čelendžer”, ukupno 227 primeraka. Istovremeno, Amerika mudro ćuti i ne predviđa pomoć u vidu tenkova „abrams”.
U zapadnim vojnim krugovima kruži teorija da bi samo moderni tenkovi pomogli Kijevu da odbije veliku rusku ofanzivu koja se očekuje na proleće. Do tada će se osušiti zemlja i tlo postati dovoljno čvrsto za nesmetano kretanje tenkova. Povremeno se mogu čuti i glasovi logike pa tako „Mond" postavlja pitanje li će „isporuka francuskih i nemačkih tenkova gurnuti sukob u dodatno zaoštravanje koji bi moglo da preraste u direktan sukob sa Rusijom”.
Maske su pale
Rusija je naglasila da će slanje najsavremenijih tenkova biti crvena linija. Da bude jasnio, Moskva se ne boji dve ili tri čete „leoparda” i „čelendžera” koji na ratištu ionako neće ništa promeniti. Ali, ako NATO šalje najtežu i najsavremeniju tehniku čemu više bele rukavice i gluma. Maske su definitivno pale jer će „leopardi” i „čelendžeri” biti iskorišteni za obuku Ukrajinaca, za nove, brojnije isporuke tenkova.
A, što se tiče samih tenkova, Rusiji tu i dalje niko ne može da doskoči. Tenkovi nastali na osnovu projekta T-72, koji inače čine jezgro ruskih oklopnih jedinica pokazali su osetljivost na protivoklopne sisteme koji oklop „buše” iz gornje hemisfere. Američki „džavelin” je napravljen da eksplodira iznad kupole, gde je tanak oklop i ima više slabih tački zbog otvora za posadu. Kada probije oklop kupole, najčešće dolazi do aktiviranja bojevog kompleta municije koji se u ruskim tenkovima nalazi na podu. Rusi već imaju sredstva za otklanjanje tog problema ali očigledno postoje neke prepreke ka široj primeni.
Kada je reč o direktnom sukobu tenkova, T-90 i njegova mlađa braća i dalje imaju određenu prednost. Ruski tenkovi su pre svega manji, šti ih čini težim ciljem. Zbog toga su i lakši što je na prostoru istočne Evrope, od Baltika do Crnog mora, značajna prednost. Sa manjom masom je manja i šansa da će se zaglaviti u raskvašenom zemljištu u jesen i proleće, ili prilikom prelaska potoka i manje reke. Zbog toga bi britanski „čelendžeri” morali da se drže puteva jer će njihova težina od 65 tona ograničiti mogućnost upotrebe. Ruski T-90 je lakši 20 tona i zbog toga troši manje goriva.
Loše iskustvo iz Sirije
„Čelendžer” važi za tenk sa najboljom oklopnom zaštitom na svetu, i navodno je samo jedan izgubljen u borbi. I to greškom, zbog pogotka iz drugog tenka istog tipa. Ali, ono što se uporno prećutkuje jeste da je „čelendžer” vatreno iskustvo doživeo sa iračkim tenkovima, starije sovjetske generacije, od kojih je, činjenica, bio bolji. Borbe su tada vođene na čvrstom tlu, uz podršku helikoptera koji su bili oči oklopnih jedinica. Da li je uopšte potrebno reći da irački tenkisti nisu imali takvu pomoć.
O „leopardu 2” se zna znatno više. Da se ne bi bavili tehničkim karakteristikama koje su lako dostupne putem interneta, znatno je interesantnije napomenuti da „leopard” nije nikakav super tenk. Naravno, nemački panceri su odlični ali turske snage su prilikom borbi kod Al-Baba u Siriji, za samo nekoliko dana izgubile više od deset „leoparda”. Većina je uništena lakim protivoklopnim sredstvima a najmanje dva su posade napustile, iako su bili potpuno ispravni. Džihadisti su zarobili te mašine i koristili protiv prethodnih vlasnika zbog čega ih je turska avijacija danima tražila da ih uništi. Tada se pokazalo da „leopard” ima slabiju zaštitu na bokovima i da je nedostatak aktivnog oklopa velika mana.
O „abramsu” neki drugi put.
Politika
Poljska je Ukrajini već isporučila 230 tenkova T-72. Varšava sada najavljuje da će Kijevu poslati deset tenkova „leoprad 2” nakon čega će i druge zemlje poći tim putem. Finska je navodno spremna da donira nekoliko tenkova „leopard”. I Velika Britanija najavljuje isporuku tenkova. U Londonu nisu bili precizni, ali Velika Britanija u svom arsenalu ima samo tenkove „čelendžer”, ukupno 227 primeraka. Istovremeno, Amerika mudro ćuti i ne predviđa pomoć u vidu tenkova „abrams”.
U zapadnim vojnim krugovima kruži teorija da bi samo moderni tenkovi pomogli Kijevu da odbije veliku rusku ofanzivu koja se očekuje na proleće. Do tada će se osušiti zemlja i tlo postati dovoljno čvrsto za nesmetano kretanje tenkova. Povremeno se mogu čuti i glasovi logike pa tako „Mond" postavlja pitanje li će „isporuka francuskih i nemačkih tenkova gurnuti sukob u dodatno zaoštravanje koji bi moglo da preraste u direktan sukob sa Rusijom”.
Maske su pale
Rusija je naglasila da će slanje najsavremenijih tenkova biti crvena linija. Da bude jasnio, Moskva se ne boji dve ili tri čete „leoparda” i „čelendžera” koji na ratištu ionako neće ništa promeniti. Ali, ako NATO šalje najtežu i najsavremeniju tehniku čemu više bele rukavice i gluma. Maske su definitivno pale jer će „leopardi” i „čelendžeri” biti iskorišteni za obuku Ukrajinaca, za nove, brojnije isporuke tenkova.
A, što se tiče samih tenkova, Rusiji tu i dalje niko ne može da doskoči. Tenkovi nastali na osnovu projekta T-72, koji inače čine jezgro ruskih oklopnih jedinica pokazali su osetljivost na protivoklopne sisteme koji oklop „buše” iz gornje hemisfere. Američki „džavelin” je napravljen da eksplodira iznad kupole, gde je tanak oklop i ima više slabih tački zbog otvora za posadu. Kada probije oklop kupole, najčešće dolazi do aktiviranja bojevog kompleta municije koji se u ruskim tenkovima nalazi na podu. Rusi već imaju sredstva za otklanjanje tog problema ali očigledno postoje neke prepreke ka široj primeni.
Kada je reč o direktnom sukobu tenkova, T-90 i njegova mlađa braća i dalje imaju određenu prednost. Ruski tenkovi su pre svega manji, šti ih čini težim ciljem. Zbog toga su i lakši što je na prostoru istočne Evrope, od Baltika do Crnog mora, značajna prednost. Sa manjom masom je manja i šansa da će se zaglaviti u raskvašenom zemljištu u jesen i proleće, ili prilikom prelaska potoka i manje reke. Zbog toga bi britanski „čelendžeri” morali da se drže puteva jer će njihova težina od 65 tona ograničiti mogućnost upotrebe. Ruski T-90 je lakši 20 tona i zbog toga troši manje goriva.
Loše iskustvo iz Sirije
„Čelendžer” važi za tenk sa najboljom oklopnom zaštitom na svetu, i navodno je samo jedan izgubljen u borbi. I to greškom, zbog pogotka iz drugog tenka istog tipa. Ali, ono što se uporno prećutkuje jeste da je „čelendžer” vatreno iskustvo doživeo sa iračkim tenkovima, starije sovjetske generacije, od kojih je, činjenica, bio bolji. Borbe su tada vođene na čvrstom tlu, uz podršku helikoptera koji su bili oči oklopnih jedinica. Da li je uopšte potrebno reći da irački tenkisti nisu imali takvu pomoć.
O „leopardu 2” se zna znatno više. Da se ne bi bavili tehničkim karakteristikama koje su lako dostupne putem interneta, znatno je interesantnije napomenuti da „leopard” nije nikakav super tenk. Naravno, nemački panceri su odlični ali turske snage su prilikom borbi kod Al-Baba u Siriji, za samo nekoliko dana izgubile više od deset „leoparda”. Većina je uništena lakim protivoklopnim sredstvima a najmanje dva su posade napustile, iako su bili potpuno ispravni. Džihadisti su zarobili te mašine i koristili protiv prethodnih vlasnika zbog čega ih je turska avijacija danima tražila da ih uništi. Tada se pokazalo da „leopard” ima slabiju zaštitu na bokovima i da je nedostatak aktivnog oklopa velika mana.
O „abramsu” neki drugi put.
Politika
