SZO: Prije korone, 70 odsto smrtnih bolesti nije bilo zarazno
ŽENEVA - Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da je prije pojave pandemije virusa korona, 70 odsto bolesti od kojih je u 2019. preminulo najviše ljudi u svijetu bilo nezarazno, a prvenstveno su to bile srčane bolesti.
To je gotovo dvaput više nego 2000. kada su među 10 najsmrtonosnijih bolesti bile tek četiri nezarazne bolesti, ističe se u saopštenju UN agencije koje obuhvata period od 2000. do 2019. godine.
Takav bi poredak u 2020. mogla poremetiti pandemija Kovida-19 koja je izbila u Kini prije godinu dana i u kojoj je dosad, prema službenim podacima, preminulo više od 1,5 miliona ljudi, a stotine miliona su se zarazile, prenio je portal Indeks.hr.
Što se tiče ljudskih života, ovi podaci gube na snazi u poređenju sa smrtnošću koju su prošle godine prouzrokovale srčane bolesti od kojih je preminulo devet miliona ljudi.
U 2000. od srčanih bolesti preminulo je sedam miliona ljudi i one sada čine 16 odsto svih uzroka smrti, ističe SZO, dodajući da se situacija u Evropi u širem smislu poboljšava (15 odsto manje preminulih u istom razdoblju), ali je zato samo područje zapadnog Pacifika imalo više od polovine od dodatnih dva miliona preminulih.
Ovi podaci jasno govore o nužnosti da se pojačaju napori na prevenciji i liječenju bolesti srca i krvnih sudova, raka, dijabetesa i hroničnih disajnih bolesti, ističe SZO.
"Kvalitetan sistem primarne zdravstvene službe je temelj na kojem sve počiva, od borbe sa nezaraznim bolestima do upravljanja pandemijom", zaključio je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
To je gotovo dvaput više nego 2000. kada su među 10 najsmrtonosnijih bolesti bile tek četiri nezarazne bolesti, ističe se u saopštenju UN agencije koje obuhvata period od 2000. do 2019. godine.
Takav bi poredak u 2020. mogla poremetiti pandemija Kovida-19 koja je izbila u Kini prije godinu dana i u kojoj je dosad, prema službenim podacima, preminulo više od 1,5 miliona ljudi, a stotine miliona su se zarazile, prenio je portal Indeks.hr.
Što se tiče ljudskih života, ovi podaci gube na snazi u poređenju sa smrtnošću koju su prošle godine prouzrokovale srčane bolesti od kojih je preminulo devet miliona ljudi.
U 2000. od srčanih bolesti preminulo je sedam miliona ljudi i one sada čine 16 odsto svih uzroka smrti, ističe SZO, dodajući da se situacija u Evropi u širem smislu poboljšava (15 odsto manje preminulih u istom razdoblju), ali je zato samo područje zapadnog Pacifika imalo više od polovine od dodatnih dva miliona preminulih.
Ovi podaci jasno govore o nužnosti da se pojačaju napori na prevenciji i liječenju bolesti srca i krvnih sudova, raka, dijabetesa i hroničnih disajnih bolesti, ističe SZO.
"Kvalitetan sistem primarne zdravstvene službe je temelj na kojem sve počiva, od borbe sa nezaraznim bolestima do upravljanja pandemijom", zaključio je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
