Devizne rezerve za godinu dana narasle za milijardu KM
- Devizne rezerve Centralne banke BiH su na kraju avgusta 2022. godine iznosile 16,5 milijardi KM, i za godinu dana je registrovan porast rezervi za milijardu KM ili za 6,6 odsto.
Kako stoji u izvještaju Centralne banke BiH, u odnosu na jul zabilježen je porast deviznih rezervi za 254,7 miliona KM ili 1,6 odsto.
"Ukupna novčana masa na kraju avgusta 2022. godine iznosila je 32,55 milijardi KM, dok je na mjesečnom nivou registrovan porast novčane mase za 511,5 miliona KM. Porast novčane mase u avgustu 2022. godine rezultat je povećanja novca za 454,3 miliona KM i kvazinovca za 57,2 miliona KM", istakli su iz Centralne banke BiH.
Dodaje se da je na godišnjem nivou porast novčane mase u avgustu 2022. godine iznosio 1,91 milijardu KM ili 6,2 odsto.
"Rast je ostvaren kod gotovine izvan banaka za 602,9 miliona KM ili 11 odsto, kod prenosivih depozita u domaćoj valuti za 1,55 milijardi KM ili 13,3 odsto i prenosivih depozita u stranoj valuti za 215,7 miliona KM ili 6,8 odsto, uz istovremeno smanjenje ostalih depozita u domaćoj valuti za 163,4 miliona KM ili 5,3 odsto i ostalih depozita u stranoj valuti za 293,7 miliona KM", navodi se u izvještaju CB BiH.
Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju avgusta 2022. godine iznosili su 21,81 milijardu KM, u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je blago povećanje od 43,9 miliona KM.
"Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u avgustu 2022. godine iznosila je nominalno 973,9 miliona KM. Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 554,3 miliona KM, privatnih preduzeća za 392,1 milion KM, nefinansijskih javnih preduzeća za 31,9 miliona KM i kod ostalih domaćih sektora za 3,3 miliona KM. Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 7,6 miliona KM 0,7 odsto", stoji u izvještaju.
Ekonomista Admir Čavalić rekao je da je povećanje deviznih rezervi vjerovatno rezultat toga da imamo monetarnih nestabilnosti u aktuelnoj inflaciji i da se nastoji stabilizirati situacija.
"Činjenica je da imamo u jeku aktuelnu krizu koja iziskuje dodatne stabilnosti. Vjerovatno se CB BiH priprema za određenu mogućnost finansijske krize i sve što će pratiti recesiju koja dolazi naredne godine. Aktivnije se uključuje i Centralna, ali i sve ostale banke u BiH, kako bi se amputirale nelagode koje se mogu pojaviti", kazao je Čavalić.
Što se tiče godišnje stope rasta ukupnih kredita u BiH, Čavalić smatra da je ovo bilo očekivano zbog činjenice da je građanstvo najviše ugroženo u kontekstu aktuelne inflacije, te da pada životni standard i građani su primorani da podižu kredite.
Željko Šain, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, istakao je da je podatak da je došlo do povećanja deviznih rezervi i dobar i loš.
"Dobre su osobine što imamo veće rezerve koje mogu poslužiti za neke okolnosti koje su predviđene zakonom i kao stabilizirajući element, a loša je da mi ne ulažemo dovoljno u profitabilnije svrhe", naveo je Šain.
Pojasnio je da je glavni krivac politička situacija koja već godinama ne koristi doneseni Zakon o dugu i zaduživanju države BiH i što taj zakon nikada nije materijalizovan u praksi.
"Nikada ništa od toga nije realizirano. U tom pogledu, taj 'kapital' koji se plasira u saglasnosti sa smjernicama o investiranju deviznih rezervi prema utvrđenim zakonskim i podzakonskim aktima ne proizvodi one efekte koje bi mogao da ima u kombinaciji sprovođenja Zakona o dugu i zaduživanju s našim investicionim potrebama strateškog karaktera kao što su koridor 5c ili energetski sistemi", zaključio je Šain.
(Nezavisne)
Kako stoji u izvještaju Centralne banke BiH, u odnosu na jul zabilježen je porast deviznih rezervi za 254,7 miliona KM ili 1,6 odsto.
"Ukupna novčana masa na kraju avgusta 2022. godine iznosila je 32,55 milijardi KM, dok je na mjesečnom nivou registrovan porast novčane mase za 511,5 miliona KM. Porast novčane mase u avgustu 2022. godine rezultat je povećanja novca za 454,3 miliona KM i kvazinovca za 57,2 miliona KM", istakli su iz Centralne banke BiH.
Dodaje se da je na godišnjem nivou porast novčane mase u avgustu 2022. godine iznosio 1,91 milijardu KM ili 6,2 odsto.
"Rast je ostvaren kod gotovine izvan banaka za 602,9 miliona KM ili 11 odsto, kod prenosivih depozita u domaćoj valuti za 1,55 milijardi KM ili 13,3 odsto i prenosivih depozita u stranoj valuti za 215,7 miliona KM ili 6,8 odsto, uz istovremeno smanjenje ostalih depozita u domaćoj valuti za 163,4 miliona KM ili 5,3 odsto i ostalih depozita u stranoj valuti za 293,7 miliona KM", navodi se u izvještaju CB BiH.
Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju avgusta 2022. godine iznosili su 21,81 milijardu KM, u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je blago povećanje od 43,9 miliona KM.
"Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u avgustu 2022. godine iznosila je nominalno 973,9 miliona KM. Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 554,3 miliona KM, privatnih preduzeća za 392,1 milion KM, nefinansijskih javnih preduzeća za 31,9 miliona KM i kod ostalih domaćih sektora za 3,3 miliona KM. Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 7,6 miliona KM 0,7 odsto", stoji u izvještaju.
Ekonomista Admir Čavalić rekao je da je povećanje deviznih rezervi vjerovatno rezultat toga da imamo monetarnih nestabilnosti u aktuelnoj inflaciji i da se nastoji stabilizirati situacija.
"Činjenica je da imamo u jeku aktuelnu krizu koja iziskuje dodatne stabilnosti. Vjerovatno se CB BiH priprema za određenu mogućnost finansijske krize i sve što će pratiti recesiju koja dolazi naredne godine. Aktivnije se uključuje i Centralna, ali i sve ostale banke u BiH, kako bi se amputirale nelagode koje se mogu pojaviti", kazao je Čavalić.
Što se tiče godišnje stope rasta ukupnih kredita u BiH, Čavalić smatra da je ovo bilo očekivano zbog činjenice da je građanstvo najviše ugroženo u kontekstu aktuelne inflacije, te da pada životni standard i građani su primorani da podižu kredite.
Željko Šain, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, istakao je da je podatak da je došlo do povećanja deviznih rezervi i dobar i loš.
"Dobre su osobine što imamo veće rezerve koje mogu poslužiti za neke okolnosti koje su predviđene zakonom i kao stabilizirajući element, a loša je da mi ne ulažemo dovoljno u profitabilnije svrhe", naveo je Šain.
Pojasnio je da je glavni krivac politička situacija koja već godinama ne koristi doneseni Zakon o dugu i zaduživanju države BiH i što taj zakon nikada nije materijalizovan u praksi.
"Nikada ništa od toga nije realizirano. U tom pogledu, taj 'kapital' koji se plasira u saglasnosti sa smjernicama o investiranju deviznih rezervi prema utvrđenim zakonskim i podzakonskim aktima ne proizvodi one efekte koje bi mogao da ima u kombinaciji sprovođenja Zakona o dugu i zaduživanju s našim investicionim potrebama strateškog karaktera kao što su koridor 5c ili energetski sistemi", zaključio je Šain.
(Nezavisne)
