BANjALUKA - Na sastanku u Briselu ništa nije potpisano, ali je načelno dogovoreno na kojim pitanjima u BiH treba raditi nakon izbora s ciljem sticanja kandidatskog statusa.

Poručio je to srpski član Predsjedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik na današnjoj konferenciji za novinare u Banjaluci, na kojoj je govorio o jučerašnjem sastanku  lidera parlamentarnih stranaka iz BiH sa predstavnicima EU na čelu sa predsjednikom Evropskog savjeta Šarlom Mišelom.

- Ovo je dogovor koji nije finalizovan nikakvim potpisom, ali pohvaljujem napore predstavnika Brisela  i nadam se da će BiH uskoro dobiti status kandidata - rekao je Dodik.

Pojasnio je da je značajno što je uklonjeno 14 prioriteta Mišljenja Evropske komisije kao uslov za kandidaturu, te da je to dobro da se olakša dobijanje kandidatskog statusa.

Dodik je podvukao da je nekoliko puta mijenjan format sastanka i da je dokument pisan perom političkog Sarajeva.

Istakao je da je dokument koji je predložen po dolasku u Brisel bio pun netačnih informacija.

- Vidjelo se da su ga pisali Muslimani iz kancelarije EU u Sarajevu. Mnogo je bilo misterija oko toga kako će se sastanak održati i nekoliko puta je mijenjan i njegov formar, ali isto tako moglo doći do dokumenta koji je nama predočen tek na početku samog sastanka koji je u sebi sadržao mnogo netačnih formulacija neusklađenih sa Dejtonom - rekao je Dodik.

Naveo je da je u prvim dijelovima sporazuma bila i „veoma konfuzna priča o BiH, koja bi značila da se sudbina BiH stavi u ruke nepostojećem visokom predstavniku“.

-Naš zahtjev je bio da se u taj dio stavi ustavna odredba prema kojoj se BiH sastoji od dva entiteta i Brčko distrikta, te tri konstituivna naroda i da se ti narodi navedu - pojasnio je Dodik.

Istakao je da je bitno da su sačuvana dejtonska ovlašćenja Republike Srpske, da nije dat značaj presudama Ustavnog suda BiH jer će se o zemljištu i imovini razgovarati kao i do sada.

- Republika Srpska nije izgubila svoju poziciju, već ju je odbranila na sastanku u Briselu i političkim sporazumom o kredibilnoj i snažnoj mapi puta za reforme BiH ka zajedničkoj evropskoj budućnosti - rekao je Dodik.
Precizirao je da je u Briselu potvrđena ustavna struktura BiH u skladu sa Dejtonom – dva entiteta, distrikt Brčko i tri konstitutivna naroda – Srbi, Bošnjaci i Hrvati.

-Iznijeli smo tešku borbu u kojoj smo bitno popravili poziciju Srpske - rekao je Dodik.

On je naveo da to podrazumijeva entitetsko glasanje, te da Srpska u tom smislu ima pravo na veto ukoliko su joj ugroženi vitalni interesi.

Dodik je rekao da neće biti sprovedena želja bošnjačke elite da se na tom planu ukine Dom naroda, te da nije prošla ni njihova priča o imovini u BiH.

-Nema razgovora o imovini Srpske na nivou BiH i tu su strane entiteti. Ovim smo reafirmisali Ustav BiH u skladu sa politikom Srpske o očuvanju nadležnosti - poručio je Dodik.

On je u izjavi novinarima u Banjaluci konstatovao da ovaj dokument obavezuje na političkom i moralnom nivou, s obzirom da nije potpisan.

-Ja ću poštovati taj sporazum. Dakle, spreman sam da politički i moralno, poštujući odnos prema predsjedniku Evropskog savjeta Šarlu Mišelu i visokom predstavniku Evropske unije za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozepu Borelju. Poručujem im javno da ono što je izneseno tamo naša moralna i politička obaveza - rekao je Dodik.

On je pojasnio da se ne radi o pravnoj obavezi, jer nema potpisa na sporazum.

-Ovaj sporazum ima smisla ako snaga EU bude tolika da insistira kod svih učesnika razgovora političkih predstavnika iz BiH da se on poštuje. I ja se zalažem da se poštuje. Dobro bi bilo da na bazi ovoga Evropski savjet da status kandidata BiH. Kada BiH dobije status, to je trenutak kada nestaje visoki predstavnik i strane sudije Ustavnog suda - rekao je Dodik.

On je rekao da pojedini lideri opozicije u Srpskoj prihvataju sporazum, poput PDP-ovog Branislava Borenovića, ali da neće da ga potpišu.

-Bio bi cinizam da SDS-ov Mirko Šarović ovo komentariše, a ako je takav junak, što nije bio juče u Briselu - rekao je Dodik i ponovio da je to sve bitno oslabilo poziciju Srpske, jer je bošnjačka delegacija bila više nego kompletna, uigrana i homogena, posebno u kritici prema Srpskoj.
Dodik tvrdi da su lideri SP-a i Ujedinjene Srpske Petar Đokić i Nenad Stevandić i on štitili interese Srpske i tražili da bude jasno vidljiva u okviru BiH.

- Moj nastup u Briselu, kao i nastup lidera SP-a i Ujedinjene Srpske  je bio jedinstven, koordiniran i jasan - istakao je Dodik na konferenciji za novinare.

Dodao je da svi predstavnici Republike Srpske nisu bili jedinstveni na sastanku u Briselu, što je velika šteta.

Za lidera PDP-a Branislava Borenovića rekao je da je „otišao tako da vodi izbornu kampanju“ te da nije želio da zajedno nastupa sa ostalim predstavnicima iz Republike Srpske na sastanku sa Mišelom. Rekao je da je lider DNS-a Nenad Nešić bio korektan, a daje najveći gubitnik predsjednik DF-a Željko Komšić jer je usvojen koncept konstitutivnih naroda.

Sukob u Ukrajini

Milorad Dodik je rekao da se sa aspekta BiH ne prihvata postojeća rezolucija UN o sukobu u Ukrajini, već "ima u vidu", odnosno prima k znanju.

On je dodao da je na tom planu izdvojeno mišljenje Srpske koja traži da se o tom odlučuje u Predsjedništvu BiH, čime je jasno da nema takve odluke BiH.

-O tome smo imali priliku da u institucijama EU kažemo kako se to desilo, odnosno da je neodgovorni diplomata BiH dao neku saglasnost koja nema pristanak Predsjedništva -  rekao je Dodik .

Pojasnio je da on, Đokić i Stevandić nisu prihvatili preambulu dokumenta predočenog na početku sastanka u Briselu da će se BiH pridružiti rezoluciji Savjeta bezbjednosti UN koja je utvrdila agresiju na Ukrajinu.
-To je bilo jedno od težih pitanja i nas trojica smo se usaglasili da to nećemo da prihvatimo. Referirali smo se tako da Republika Srpska traži da se održi rasprava i donese odluka o stavu BiH o ukrajinskoj krizi i nikakve obaveze nisu preuzete-  rekao je Dodik.

Đokić:Više niko se ne može odnositi prema Srpskoj kao prema vreći

Lider SP-a Petar Đokić je podvukao da nastavljaju da djeluju u skladu sa odlukama i stavovima Narodne skupštine.

- Ovaj put u Briselu nije bilo pritisaka. To je velika promjena tako da je autoritet Srpske daleko drugačiji i zahvalan sam na tome. Predlagali smo rješenja koja su postala dio dokumenta - rekao je Đokić.

Potvrdio je da ništa nije potpisano, te izrazio zadovoljstvo što je pokazano poštovanje prema stavovima koje Republika Srpska zastupa.

Đokić je naveo da su predstavnici stranaka koje su na vlasti u Srpskoj imali određene primjedbe na početnu verziju dokumenta, koja se značajno razlikuje od konačne verije.

-To je rezultat naše odlučnosti da ne možemo prihvatiti ocjene i formulacije koje su izvan Dejtonskog sporazuma i izvan opšte politike Republike Srpske, koja je sadržana u jasnim stavovima koji su više puta razmatrani i usvajani na sjednicama Narodne skupštine Republike Srpske - rekao je Đokić na konferenciji za novinare.

On je naveo da jučerašnji sastanak nije bio sličan nekim ranijim, na kojima je vršen jak pritisak na Srpsku da prihvati rješenja koja su trebala da se nađu u tom dokumentu.

-Juče je bio razuman dijalog o svim važnim pitanjima, a uvjeren sam da je naša politika prethodnu deceniju doprinijela tome da se više niko ne može odnositi prema Srpskoj kao prema vreći koju će „bubati“ kako ko hoće, nego kao sa političkim faktorom koji se poštuje i sa kojim se samo možete dogovarati, a nikako naređivati ili nametati svoje zahtjeve koje neko mora da prihvati - rekao je Đokić

On je istakao da je autoritet Republike Srpske i njenih institucija danas značajno drugačiji, te da je zahvalan Mišelu i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepu Borelju što su upravo na takav način razumjeli ovaj sastanak i razgovor o važnim pitanjima.

-Krenuli smo od pitanja o kojima se nismo mogli složiti, predlažući određena rješenja koja su konačno i ušla u dokument, što znači da smo na ovaj način izgradili i odrešeno partnerstvo koje može da bude korisno. Kao predstavnici vladajućih partija u Republici Srpskoj prihvatili smo da budemo partneri u dijalogu o tome da li je i kako moguće da BiH dobije status kandidata za prijem u EU - rekao je Đokić.

On je naveo da je planirano i da EU 24. ili 25. juna održi sastanak da ozbiljno razmatraju pitanje davanja statusa Ukrajini, Gruziji i Moldaviji.

-Da ovog sastanka nije bilo, BiH bi opet ostala sa strane, a naši građani to nisu zaslužili. BiH je daleko ispred ove tri države kada je riječ o napretku koji je učinjen u proteklih 26 godina, koji bi trebalo da bude valorizovan dobijanjem kandidatskog statusa – istakao je Đokić.

On je dodao i da priča o sankcijama nije bila ni na stolu.

-Iako je bilo nekog očekivanja da bismo se trebali pridružiti i usvojiti neki akt ili stav koji govori da želimo uvesti sankcije Rusiji. U diskusijama smo govorili da rusko-ukrajinsku krizu doživljavamo kao tragičan sukob, te smo predlagali da zajedno uputimo apel svim stranama da se zaustavi rat i da prestanu stradanja - rekao je Đokić.

Stevandić: Izborili smo se za dosta važnih stvari

Predsjednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić je istakao da su se u Briselu izborili za dosta stvari, važnih za Srpsku, od imovine do Ustava.

- Bilo je dosta pritisaka, pauza, ali je Republika Srpska izaša iz ovoga bolja i poštovanija - rekao je Stevandić i naglasio da su pristali samo na izmjene koje se tiču izbornog zakonodavstva.

Stevandić je istakao da je pitanje imovine skinuto iz predloženog dokumenta.

-Imovinu smo skinuli iz dokumenta, ne postoji više termin javna imovina koju su pokušali da vežu za nivo BiH. Potvrdili smo da je ustavna definicija BiH u tom dokumentu nesporan osnov za buduće pregovore, a poništili smo i namjeru da se ustavna struktura mijenja radi pregovora - rekao je Stevandić.

On je naveo da se na sastanku pozvao i na odrednicu po kojoj EU poštuje entitete u državama, kao i da je delegacija koju su činili predstavnici vladajućih partija jedina koja je spominjala visokog predstavnika.

-Ponosan sam na to i nismo dobili nijedno protivljenje, jer smo jedini koji smo definisali visokog predstavnika kao nekog ko nije dobio podršku EU - naveo je Stevandić.

On je rekao da je tokom razgovora bilo mnogo pauza, usaglašavanja, te da su imali mnogo podrške od političkog analitičara Obrada Kesića, te od profesora ustavnog prava koji su govorili šta je ustavno, a šta nije.

Stevandić je istakao da su se izborili za dejtonske principe, da nema mijenjanja entitetskog glasanja, veta srpskog člana Predsjedništva BiH i glasanja u Narodnoj skupštini Srpske, niti priče o imovini BiH.

Naglasio je da su stavljeni ad akta zahtjevi za promjenom Ustava Srpske, a da su dozvolili da za ustavne promjene vežu promjene vezane za Izborni zakon BiH gdje je tu problem u FBiH u vezi sa predstavljanjem Hrvata.


Glas Srpske