KAKVI SU ZA BALKAN ZAKLjUČCI SAMITA NA BRDU KOD KRANjA?
Foto: Instagram/av
Na Samitu održanom na Brdu kod Kranja lideri Evopske unije i zapadnog Balkana usvojili su deklaraciju kojom potvrđuju posvećenost proširenju i podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
U tekstu deklaracije, međutim, nije preciziran datum za učlanjenje.
Nema 2030. godine kao mogućeg roka za prijem zemalja koje pregovaraju o članstvu u EU. Očekivano, ocjenjuje savjetnica srpskog člana Predsjedništva BiH za spoljnu politiku Ana Trišić Babić. Podsjeća da već duži period EU daje ambivalentne signale i skoro da je prestala da bude pouzdan partner.
- Odbijanje nekih članica da 2030. godinu prihvate kao obavezu sasvim je jasno. Čini se da je to danas svima jasno - kako unutar EU, tako i na zapadnom Balkanu. Jednostavnim jezikom rečeno - imali smo čokoladu - proširenje i perspektivu - koju su nam uzeli i sad nam daju komadiće te čokolade - kaže ona.
Samit je bio prilika, kaže predsjednik Srbije Aleksandar Vučić da se uvidi da nemaju sve zemlje članice "isti apetit" za proširenjem.
Dok je predsedavajući Predsjedništva BiH Željko Komšić na Samitu prisustvovao bez saglasnosti sva tri člana Predsjedništva BiH, na šta je ukazao i srpski član Milorad Dodik, o otvorenim pitanjima u BiH govorio je predsjednik Srbije sa hrvatskim premijerom. Andrej Plenković i Aleksandar Vučić usaglasili su da je neophodno poštovanje slova Dejtona.
- I po pitanju BiH mislim da smo u 90 odsto saglasni, pogotovo oko stavova po pitanju Dejtonskom sporazuma i legalne i legitimne reprezentativnosti - rekao je Vučić.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Evropska unija ovim samitom šalje veoma važnu poruku regionu, a to je da zapadni Balkan pripada EU.
- Evropska unija nije potpuna bez zapadnog Balkana. Zato će moja komisija nastaviti da čini sve što može da unaprijedi proces proširenja i integraciju regije u EU. Želimo zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Nema sumnje da je naš cilj proširenje - istakla je ona.
O datumu je, pak, otvoreno govorila njemačka kancelarka Angela Merkel. Iako postoji geostrateški interes da ove zemlje pristupe Evropskoj uniji, kaže Merkelova, nije za rok koji na kraju vrši pritisak na nas bez obzira da li su uslovi za pristupanje ispunjeni ili ne.
- Zaista ne vjerujem u određivanje datuma, ali vjerujem u ispunjavanje naših obećanja. Kada se steknu uslovi, pristupanje može da se realizuje - naglasila je ona.
Francuski predsjednik Emanuel Makron stava je da zemlje Balkana zaslužuju kratkoročnu evropsku perspektivu. One su srce Evrope, a članstvom bi postale, izričit je Makron i stub evropske stabilnosti.
- Imali smo dobre razgovore. Želja nam je da Balkanu ponovo damo evropsku perspektivu na kratkoročnom nivou jer su u središtu Evrope. Moramo odgovoriti jer bi to pomoglo evropskoj stabilnosti - rekao je Makron.
Zvaničnici EU djelima demantuju tvrdnje da je zapadni Balkan dio evropske porodice, smatra šef Predstavništva Republike Srpske u Briselu Mario Đuragić. Svaka inicijativa koja je dolazila od EU predvođene Njemačkom prerastala je, kaže Đuragić, u procese koji su dodatno komplikovali političke odnose u BiH i tražili ustupke od Republike Srpske.
(RTRS)
U tekstu deklaracije, međutim, nije preciziran datum za učlanjenje.
Nema 2030. godine kao mogućeg roka za prijem zemalja koje pregovaraju o članstvu u EU. Očekivano, ocjenjuje savjetnica srpskog člana Predsjedništva BiH za spoljnu politiku Ana Trišić Babić. Podsjeća da već duži period EU daje ambivalentne signale i skoro da je prestala da bude pouzdan partner.
- Odbijanje nekih članica da 2030. godinu prihvate kao obavezu sasvim je jasno. Čini se da je to danas svima jasno - kako unutar EU, tako i na zapadnom Balkanu. Jednostavnim jezikom rečeno - imali smo čokoladu - proširenje i perspektivu - koju su nam uzeli i sad nam daju komadiće te čokolade - kaže ona.
Samit je bio prilika, kaže predsjednik Srbije Aleksandar Vučić da se uvidi da nemaju sve zemlje članice "isti apetit" za proširenjem.
Dok je predsedavajući Predsjedništva BiH Željko Komšić na Samitu prisustvovao bez saglasnosti sva tri člana Predsjedništva BiH, na šta je ukazao i srpski član Milorad Dodik, o otvorenim pitanjima u BiH govorio je predsjednik Srbije sa hrvatskim premijerom. Andrej Plenković i Aleksandar Vučić usaglasili su da je neophodno poštovanje slova Dejtona.
- I po pitanju BiH mislim da smo u 90 odsto saglasni, pogotovo oko stavova po pitanju Dejtonskom sporazuma i legalne i legitimne reprezentativnosti - rekao je Vučić.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Evropska unija ovim samitom šalje veoma važnu poruku regionu, a to je da zapadni Balkan pripada EU.
- Evropska unija nije potpuna bez zapadnog Balkana. Zato će moja komisija nastaviti da čini sve što može da unaprijedi proces proširenja i integraciju regije u EU. Želimo zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Nema sumnje da je naš cilj proširenje - istakla je ona.
O datumu je, pak, otvoreno govorila njemačka kancelarka Angela Merkel. Iako postoji geostrateški interes da ove zemlje pristupe Evropskoj uniji, kaže Merkelova, nije za rok koji na kraju vrši pritisak na nas bez obzira da li su uslovi za pristupanje ispunjeni ili ne.
- Zaista ne vjerujem u određivanje datuma, ali vjerujem u ispunjavanje naših obećanja. Kada se steknu uslovi, pristupanje može da se realizuje - naglasila je ona.
Francuski predsjednik Emanuel Makron stava je da zemlje Balkana zaslužuju kratkoročnu evropsku perspektivu. One su srce Evrope, a članstvom bi postale, izričit je Makron i stub evropske stabilnosti.
- Imali smo dobre razgovore. Želja nam je da Balkanu ponovo damo evropsku perspektivu na kratkoročnom nivou jer su u središtu Evrope. Moramo odgovoriti jer bi to pomoglo evropskoj stabilnosti - rekao je Makron.
Zvaničnici EU djelima demantuju tvrdnje da je zapadni Balkan dio evropske porodice, smatra šef Predstavništva Republike Srpske u Briselu Mario Đuragić. Svaka inicijativa koja je dolazila od EU predvođene Njemačkom prerastala je, kaže Đuragić, u procese koji su dodatno komplikovali političke odnose u BiH i tražili ustupke od Republike Srpske.
(RTRS)
