Plašim se da živimo u teža vremena nego u vreme Kosovske bitke, a nismo junaci. U kom smislu? Mi čak nismo ni svesni odakle nam sve preti opasnost i protiv koga se sve potrebno boriti, to je problem. Naš neprijatelj je sada nevidljiv i protiv njega se možemo boriti samo postom i molitvom.

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” njegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski Fotije govoreći o predstojećem Vaskrsu u vremenu pandemije virusa korona, ulozi i položaju Srpske pravoslavne crkve i iskušenjima koja očekuju srpski narod u narednom periodu.

- Vaskrsenje Hristovo je za nas pravoslavne uvek značajno, i u dobru i u zlu, i u zdravlju i u bolesti. Uvek i svagda. Svake nedelje je mali Vaskrs, a na sam Praznik nad praznicima, sveopšti Vaskrs i Vaskrsenje - rekao je vladika Fotije.

GLAS: Već godinu dana svi smo “taoci” nevidljivog protivnika, virusa korona, a ovaj period obilježili su panika, neizvjesnost, strah, a na kraju i zamor od silnih mjera. Koliko duh i smisao, ispovijedanje vaskrsnuća Isusa Hrista daju utjehu u ovim teškim vremenima i koliko je praznovanje Vaskrsa značajno za pravoslavne hrišćane?

VLADIKA FOTIJE: Ne može korona da zaustavi Vaskrs. Ljudi dolaze u crkvu, mole se Bogu i od te molitve biva im bolje. Bog pomaže! Nije dobro da narod bude pobeđen strahom i panikom. Bolesti je bivalo i biva, ali sve njih pobeđuju i prevazilaze Vaskrs i naši drugi crkveni praznici. Zato, braćo Srbi, u svoju Crkvu, i biće bolje svima. Mir i radost u duši su najveće bogatstvo, a to nam je upravo dar Vaskrsa.

GLAS: U vremenu pandemije mogli su se čuti pozivi da se izbjegavaju okupljanja. Ipak, dok svi pričaju o slavama kao najvećem izvoru zaraze, dok se “zabranjuje” Veliki petak, dopušta se “crni petak”. Koliko je teško bilo Crkvi da sluša česte optužbe da je krivac za širenje zaraze i kako generalno komentarišete takav odnos?

VLADIKA FOTIJE: Smešno je govoriti da je Crkva kriva za nešto oko korone kad svi znamo kada i kako je sve počelo. Upravo suprotno! Crkva sprečava širenje korone svojim molitvama i bogosluženjima. Oni koji dolaze u hram drže se odstojanja i drugih propisanih mera. Ali mi verujući očekujemo da nam Bog pomogne i u ovim nevoljama. Tako biva i u ratovima, zemljotresima i poplavama. Crkva je uvek uz svoj narod, a tako je i danas - ne ostavlja ga. Naši sveštenici svete vodice po kućama, pričešćuju bolesne i nemoćne, obilaze staračke domove i vrše službe Božije za dobro naroda i mole se za njegovu vlast. To naša javnost mora da zna i ako Bog da, izaći ćemo mi zajedno kao pobednici iz ove muke i bolesti.

GLAS: Tokom ovog perioda vjernici su nazivani “lizačima kašika”, “primitivcima” i različitim kvalifikacijama. Je li i to bilo dodatno iskušenje za vjernike i sveštenstvo? Kakvo je Vaše viđenje ovih, blago rečeno, netrpeljivih izjava upućenih pravoslavnim vjernicima?

VLADIKA FOTIJE: Svašta je Crkva doživljavala kroz svoju istoriju. Vernici su u vreme rimske i drugih imperija bivali bacani lavovima, proganjani, na kolac nabijani, u danku u krvi iz svoje zemlje odvođeni, pokrštavani, a crkve i manastiri su u raznim istorijskim periodima rušeni. Tako i danas ima, nažalost, onih koji ništa ne razumeju, šta je Crkva i šta je njena misija. Nesrećni su oni ljudi koji hule na Crkvu, oni ne znaju šta rade, kao što nisu znali šta rade ni oni koji su raspinjali Gospoda Hrista na Veliki petak. Međutim, Crkva se i dalje moli Bogu za sve, čekajući njihovo pokajanje, da se od svoje zablude vrate pameti i od svoje nevere i ateizma vrate veri svojih otaca i dedova.

GLAS: Mnogi Crkvu vide kao “primitivnu”, da ne prihvata stavove struke i nauke, ali ipak mogli smo vidjeti da su o bolesti nekad konkretnije govorili sveštenici, a veliki broj vladika se među prvima vakcinisao. Kako na to sve gledate i kakav je Vaš stav o pitanju svih ovih mjera i vakcinacije?

VLADIKA FOTIJE: Crkva je prostor slobode, reče jedan umni vladika. I tako je. Svi vernici treba da žive shodno učenju Pravoslavne crkve. Oni su slobodni kako će i koliko to verovanje sprovoditi u svome životu. Neko živi u potpunosti po veri i dostiže čak nivo svetosti, a neko ne, već formalno i farisejski. I to se vidi, to ljudi znaju. Crkva nikada nije bila protiv nauke ako ta nauka nije isključivala Boga kao tvorca. Naša pravoslavna pismenost i ćirilica su od svetih Kirila i Metodija, prosveta od Svetog Save. Crkve i manastiri i pravoslavna arhitektura su nam od svetih Nemanjića. Sve od Crkve je na opšte dobro. Od nauke ipak nije sve dobro. Postoje atomske bombe i biološke bombe i otrovi i mnogo drugoga što predstavlja zlo za čoveka i čovečanstvo. Zato je Crkva bila uvek za ono što je provereno dobro i samo dobro, a rezervisana prema onome što nije i ne zna se kuda vodi.

GLAS: Kada Crkva komentariše neka društvena događanja, određene garniture po matrici krenu da galame o sekularizmu. Međutim, kada se država upliće u crkvena pitanja, tada ćute. A tih uplitanja ima, možda su samo manje vidljiva. Kako komentarišete tu “histeriju” protiv Crkve? Kako komentarišete činjenicu da se sekularizam tumači tako da se Crkva potpuno zanemari i marginalizuje, dok se niko ne oglašava kad je u pitanju miješanje države u crkvena pitanja?

VLADIKA FOTIJE: Ovo je teško i kompleksno pitanje. Mi živimo u vremenu postkomunizma. Komunizam je ostavio razorne posledice na duhovno i kulturno biće našeg naroda. To nije lako obnoviti, jer je za to potrebno dosta vremena. Komunisti su navikli da se Crkva ništa ne pita i da nema nikakva prava, a pogotovo da govori u javnosti. Tako, međutim, dalje ne može. Crkva govori i mora da govori. Ne stvari dnevne politike, već suštinske stvari života i smrti, slobode i države, prosvete i socijalne delatnosti. Tek što nam je prošao komunizam, a evo novih komesara sa Zapada koji nas sada uče da nismo majmuni, već brojevi, digitalne kartice i pečati. Crkva mora sada i sa ovim usrećiteljima da se bori i da čuva naš narod od njihovih patenata i pronalazaka. Trebaće nam novi Kočići, jer će puno jazavaca biti na sudu. Naravno, ima i onih koji bi da komanduju i Crkvi, ponesu se, a potrebno je znati da se Bog gordima protivi, a smirenima daje blagodat.

GLAS: Srpska pravoslavna crkva ostala je bez velikih pastira, među kojima su episkop i mitropolit Atanasije i Amfilohije, ali i bez patrijarha Irineja. Koliko je to bio težak udarac za SPC?

VLADIKA FOTIJE: Da, nedavno smo ostali bez ovih velikana, patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i episkopa Milutina i Atanasija. Oni su sada naši molitvenici na nebesima. Opet su sa nama, ali u Nebeskoj crkvi. Nama sada ostaje da njihova dela i njihove pouke proučavamo i da nam to pomogne da u ovo naše vreme izdržimo sva iskušenja u kojima smo se kao narod našli. Kada ovo kažemo, mislimo i na naše raspeto Kosovo i Metohiju, našu Crnu Goru, Srbiju i Republiku Srpsku, naše pravoslavlje, našu omladinu i sve drugo. Sve je to naš zajednički krst i sve to moramo dostojanstveno izneti da bismo kao narod i kao Crkva dostigli Vaskrsenje.

GLAS: U februaru ove godine vjernici Srpske pravoslavne crkve dobili su i novog patrijarha, Njegovu svetost gospodina Porfirija. On je i Vaš prijatelj iz studentskih dana. Riječ je o velikom duhovniku i teologu. Da li je pred njim izazovan pastirski period?

VLADIKA FOTIJE: Pred svima nama, kao i pred novim patrijarhom Porfirijem je veliki krst, ali i vera u Vaskrsenje. Bog za ovo vreme izabra novog patrijarha da nas vodi, da bude duhovni otac našeg raspetog svetosavskog naroda. To svakako nije lako, ali će Bog patrijarhu dati snage. Mi, međutim, treba da budemo spremni da ga čujemo i da ga sledimo.

GLAS: U pojedinim medijima se pisalo o podjelama, različitim strujama i drugim oblicima neslaganja u Saboru. Vladike često ne odgovaraju na takve optužbe, a u većini saopštenja i odluka demantuju takve napise. Kako Vi vidite situaciju u Saboru, da li postoji jedinstvo u SPC?

VLADIKA FOTIJE: Jedinstvo u Saboru SPC postoji, ono je dato, ali je i zadato. To znači da se i jedinstvo mora iznova i iznova ostvarivati. Sigurno da ima struja u SPC, a gde ih nema? Razne škole, razne generacije, razni nivoi vere i tako dalje. Uz to sve dodajmo da živimo u teškom, apokaliptičnom vremenu kada svetsko zlo hoće da se nametne kao dobro i da sruši sve do sada postojeće sisteme i vrednosti. Tu se svakako, pa čak i na prvom mestu, nalazi Crkva kao čuvar svih pravoslavnih i tradicionalnih vrednosti srpskoga naroda u celini. Sama ta činjenica govori da ove vrednosti moramo po svaku cenu čuvati, jer SPC je garant opstanka i jedinstva našeg srpskog naroda ma gde on živeo.

GLAS: Kako vidite situaciju na Kosovu i Metohiji, u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori gdje je naša Crkva bila, a i danas jeste, na udaru pojedinih snaga?

VLADIKA FOTIJE: Već smo malo rekli o ovoj temi. Crkva je ona koja nas objedinjuje na svim meridijanima. Litije u Crnoj Gori - manifest slobode, projava vere. Kosovo i Metohija, uzdah i krst i po Njegošu grdno sudilište. Trebalo bi da kao narod sve osmišljavamo pravoslavljem, kao što se trenutno događa u Rusiji. Putin uvodi predmet patriotizam u srednje škole, da bismo znali ko smo i šta smo. To nije šovinizam, već svečovečansko slovenstvo i pravoslavlje. Daj Bože da se kao narod održimo, da se u ovo apokaliptičko vreme pokažemo kao dostojni potomci naših predaka, kako je govorio naš veliki patrijarh Pavle, i da Vaskrs bude naš početak i kraj i ono što osmišljava naš život.

Sabor

GLAS: U maju je zasjedanje Svetog arhijerejskog sabora. Šta vjernici mogu očekivati i o čemu će se sve odlučivati?

VLADIKA FOTIJE: Na Saboru SPC se uvek odlučuje o značajnim stvarima koje se tiču života, vere i etosa našeg naroda. Raspravlja se i odlučuje o svemu onome što je važno za našu Crkvu i narod na svih pet kontinenata, ali prvenstveno o očuvanju naše vere i jedinstva. Biraju se i novi episkopi, novi pastiri gde je to potrebno, dogovaraju crkvene aktivnosti i proslave u narednoj godini, posete patrijarha drugim pravoslavnim crkvama itd. Jednom rečju, sve ono što se tiče života i delovanja Crkve u sadašnjem vremenu.

Glas Srpske