Po dolasku iz Tuzle u Bijeljinu 1993. godine, Zoran Obradović upoznaje Peru Simića, tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Radio Bijeljine i „Semberskih novina,, i ministra informisanja SAO Semberije i Majevice. Po preporuci Zlatka Nikolića, Obradović u tim ratnim godinama počinje da obogaćuje naš list ilustracijama i karikaturama koje je stvarao.




U to vrijeme jedan od zaposlenih u listu „Semberije i Majevice’’ Zlatko Nikolić, još ranije je imao priliku da se upozna sa nekim od Obradovićevih radova i insistirao je da ih odnese u uredništvo. Ne pokušavajući da bude lažno skroman, Obradović kaže da nakon što su vidjeli njegove crteže, bili su oduševljeni. Tako je sve počelo.

-Moja prva karikatura koja je bila objavljena u „Semberskim novinama,, bilo je naliv pero u obliku pištolja. Ja sam i ranije crtao stripove u strip udruženju u Tuzli i preko tog udruženja moji radovi su dospjeli u sarajevski strip magazin „Strip Art’’ u kome su bili objavljeni. Taj magazin u svijetu stripa bio je velika stvar, 1989. godine proglašen je za najbolju strip reviju u svijetu, a urednik Ervin Rustemagić važio je za najvećeg promotera stripa u Jugoslaviji“, objašnjava Obradović. 

Duh devedesetih godina i odlasci na ratište probudili su u Obradoviću potrebu da ratna dešavanja prenese na papir. O Gardi „Panteri’’pričalo se i pjevalo na svakom ćošku, a on je odlučio da im posveti ono što je najbolje znao da radi, svoje crteže. Bili su to živi superheroji, daleko stvarniji od „američkih izmišljotina“, koje je običan narod mogao da vidi i čuje. 

- Nacrtao sam jednu početnu tablu stripa Garda „Panteri’’ i dao je Ljubiši Saviću Mauzeru. On je to pregledao i aminovao, tako da sam po rotaciji sa ratišta koristio svaku priliku da stvaram. Sedam dana pucaj – sedam dana crtaj. Sve sam radio po pričama boraca, Mauzera, Tuzlančića i drugih. Hronološki sam zapisivao događaje od osnivanja Garde, do Smoluće, odlaska u Brčko i na sva ostala ratišta. Prema tome, kako ja to volim da kažem, nema „lafine’’. Ništa nije izmišljeno“, priča Obradović.

Tako je to teklo sve do kraja sukoba, a posljednja epizoda stripa u novinama izašla je početkom ‘96. godine i opisivala je borbe na Igmanu. Zoranu su plaćali „koliko skupe“, a on za novac nije ni mario, jer je sve to radio iz ljubavi. Jedina stvar koja ga tada, kao mladića interesovala bila je da njegov strip osvane na stranama novina.

- Sa linije prvo trčim u trafiku da uzmem novine da vidim da li je izašla nova epizoda. Tad me to ispunjavalo, jer sam oduvijek bio zaljubljenik u stripove. Prema mojim saznanjima u Banjaluci je bio pokušaj ‘94. da se napravi strip o Krajišnicima i 16. „Garavoj“ brigadi, ali je nakon epizode-dvije, ukinut. Tako da je moj srip sigurno prvi strip izdat u Republici Srpskoj, moguće i jedini, a sigurno jedini sa ratnom tematikom“, ističe Obradović.
​
Pored stripa, Zoran Obradović je za „Semberske“ crtao i ilustracije i karikature, ukrašavao rubriku za djecu „Zozon“, a njegov talenat su brzo prepoznali i drugi listovi. Jedan od njih bio je beogradski nedeljnik „Vreme’’. 
- Moje karikature objavljivane su u beogradskom listu „Vreme“. Napisali su i članak o meni, karikaturisti bijeljinskih novina koje su čak imale i svoj strip. Pero Simić u to vrijeme je imao dosta poznanstava i mnogi urednici su ga voljeli, a ja sam im slao radove. Radio sam ilustracije i za dječiju rubriku „Zozon“ koju je uz još jednu koleginicu popunjavala kasnije poznata TV voditeljka Dragana Musladin. Moram priznati da iako u šakama imam talenat za crtanje, rukopis mi nije jača strana. Titlove je radila Radmila Sekulić (djevojačko prezime), koja je imala daleko ljepši tehnički rukopis od mene. ‘‘0 zaključio je Obradović dodavši da ostaje veliki žal za idejom koja se nikada nije realizovala, da otvori strip-školu u Bijeljini.                                                  


Početak strip-scene u RS

Strip Garda „Panteri’’ bio je prvi strip izdat u Republici Srpskoj, a objavljivale su ga „Semberske novine’’ u epizodama.

---

Semberske novine / Semberija info / V.Stankić