Semberski uzgajivači lubenica, koji već petnaestak dana na Kvantašku pijacu dovoze svoje zrele i slatke proizvode, nisu zadovoljni trenutnom  potražnjom i prodajom ranog bostana. Na Kvantaškoj pijaci, kao i svakog ljeta, vrijedni Crnjelovci, uzgajivači bostana iz Velike Obarske, Batkovića i drugih semberskih sela.
 
Radenko Tanacković  nije zadovoljan prodajom. Kaže da je u prošloj godini  semberska lubenica puno više tražena, iako je bila godina korone.


 
-Tražimo četrdeset pfeniga po kilogramu, a sretni smo ako ga prodamo po 32 ili 35 pfeniga. Trebalo bi da ima dobru cijenu u ovo vrijeme, ali, nešto se na tržištu dešava. Slabija je i kupovna moć stanovništva”, zaključuje Tanacković.
 
Milenko Arsenović (71) iz Crnjelova cijeli  život proveo je na njivi. Lubenice je zasadio na tri hektara. Tone i tone bostana svake godine Milenko doveze na Kvantašku pijacu.


 
-Otežana je prodaja lubenica, a ulog je veliki. Sve je skupo, od sjemena, đubriva, goriva. Na ulazu u pijacu i na samoj vagi moraš platiti, bez obzira na to da li ćeš robu prodati. Teško ću pokriti troškove proizvodnje u ovoj godini. Nudim lubenice po cijeni od 30 do 35 pfeniga po kilogramu, ali, kupaca nema. U ovom, kao i u svakom drugom poslu, dobro prolaze posrednici i trgovci. Najgore prolazi proizvođač i krajnji kupac. S bostanom ti je kao i sa pšenicom, investiraš, zadužuješ se, proizvedeš, a na zaradu teško da možeš  računati. Nema zaštitnih cijena od strane države, tako da se svako snalazi kako zna i umije”, kaže za portal ,,Semberija info’’ Milenko Arsenović.
 
Poznati crnjelovački proizvođač povrća i žitarica, Mladen Mitrović Čupo dovezao je na kvantaš dinju. I on kaže da prodaja slabo ide.


 
-Dođe dan kada karton dinje nudim po pet ili šest maraka. Drugog dana, opet, cijena ide po deset konvertibilnih maraka po kartonu. Dinja je brzo sazrela zbog toplotnog udara koji nas je zadesio. Događa se i to da ljudi vraćaju kući neprodatu robu. Ulaganja su velika. Povećana je i cijena ulaza za kamione u pijacu, sa dvadeset na 25 KM.

Usluga vage je iznosila deset, a sada košta petnaest konvertibilnih maraka. Gorivo je izašlo na blizu četiri konvertibilne marke, vještačko đubrivo plaćamo već 200 KM za stotinu kilograma. Ovo je jedna teška godina za proizvođače povrća i žitarica’’, kaže Mladen Mitrović.
 
U razgovor se uključuje i njegov imenjak Mladen Savić, veliki proizvođač povrća iz Crnjelova. On kaže da  su proizvođači hrane  do sada ostvarivali određene podsticaje, koji su se u jednom trenutku pokazali nedovoljnim za pokrivanje troškova proizvodnje.



 
-Vidimo mi da protestuju i proizvođači hrane u Holandiji i u drugim evropskim zemljama. Nismo mi neobaviješteni. Nama je država do sada pomagala kroz podsticaje, ali, sada smo došli u situaciju da bi tu pomoć trebalo povećati za stotinu odsto. Bez toga mi ne možemo opstati. Resorno ministarstvo je ratarima pomoglo u proizvodnji pšenice sa 400 KM po hektaru. To je za sve nas bilo dobro prije ove inflacije. Sada se sve to istopilo. Na mostu smo dobili, na ćupriji izgubili. Rod pšenice je ove godine umanjen za trideset odsto. Sada smo u situaciji da se treba pripremati za jesenju sjetvu. Zbog toga i apelujemo na odgovorne u Vladi RS da nam pomognu”, kaže za ,,Semberija info’’ Mladen Savić.
 
(Semberija info)