Automobili su u početku bili crni, a onda se neko dosetio da ne mora da bude tako
Ideja o različitim bojama automobila došla je tek kada su organizovane prve auto-trke.
Prvi automobili bili su crni, baš kao i kočije iz kojih su potekli. U sedamdesetim godinama prošlog veka četvorotočkaši su odjednom postali dostupni u veoma raznovrsnom spektru boja i nakon toga auto-industrija se potpuno promenila. Danas dominiraju beli, sivi i crni automobili, ali na putevima ih ima u raznim bojama.
Boja prvih automobila bila je nezanimljiva. To su u stvari bile motorizovane konjske zaprege i zato su bili u boji drveta ili crni.
Ideja o različitim bojama automobila došla je tek kada su organizovane prve auto-trke, piše švajcarski Blick.
Poljsko -američki grof Eliot Moris Zborovski navodno je prvi došao na ideju farbanja automobila prema kodu boje koji je dodeljen zemlji porekla vozača.
To je trebalo da omogući gledaocima da lakše razlikuju ko je na kom mestu tokom trke.
Različite boje su prvi put korišćene tokom Gordon Benet kupa 1900. godine, koji je započeo u Parizu, a završio u Lionu. Plava je bila za Francusku, bela za Nemačku, žuta za Belgiju, a crvena je bila rezervisana za SAD. Kasnije je crvena boja"otišla" u Italiju.
U početku su britanski automobili bili svetlozeleni. Tek je kasnije ova nijansa postala tamnija British Racing Green.
Serijski putnički automobili dugo su bili dosadni, sivi i crni. Tek nakon Drugog svetskog rata, kada su proizvođači automobila smatrali da je potrebno rešiti se – i vizuelno – depresije posleratnog razdoblja, paleta boja počela je da se intenzivnije koristi.
Lamborghini je u jednom trenutku postao lider tog preokreta. Kada je predstavljen sportski automobil Miura, bogati kupci mogli su da biraju između do tada neviđenog broja od 86 različitih boja karoserije.
Šarenilo boja procvetalo je u vreme hipi pokreta, krajem šezdesetih. Taj trend se nastavio 1970-ih sa svetlozelenim Porsche automobilima, narandžastim Opel Asconama i svetloplavim primercima Forda Capri.
Zatim su osamdesetih zagospodarile plava i crvena.
U devedesetima kupci su opet poželeli mirnije nijanse: najpopularnije su bile srebrna i siva.
Čini se da su poslednjih godina automobili ponovno postali šareniji. Na primer, Bentley se ponosi time što izlazi u susret kupcima koji samo treba da donesu uzorak željene boje.
Ipak , u vreme kada svet ponovo ulazi u ekonomsku krizu, pitanje je da li će se taj trend nastaviti.
Koliko god da neki vole žive boje, uvek ćete lakše prodati sivi ili crni automobil – i postići bolju cenu.
(B92)
Prvi automobili bili su crni, baš kao i kočije iz kojih su potekli. U sedamdesetim godinama prošlog veka četvorotočkaši su odjednom postali dostupni u veoma raznovrsnom spektru boja i nakon toga auto-industrija se potpuno promenila. Danas dominiraju beli, sivi i crni automobili, ali na putevima ih ima u raznim bojama.
Boja prvih automobila bila je nezanimljiva. To su u stvari bile motorizovane konjske zaprege i zato su bili u boji drveta ili crni.
Ideja o različitim bojama automobila došla je tek kada su organizovane prve auto-trke, piše švajcarski Blick.
Poljsko -američki grof Eliot Moris Zborovski navodno je prvi došao na ideju farbanja automobila prema kodu boje koji je dodeljen zemlji porekla vozača.
To je trebalo da omogući gledaocima da lakše razlikuju ko je na kom mestu tokom trke.
Različite boje su prvi put korišćene tokom Gordon Benet kupa 1900. godine, koji je započeo u Parizu, a završio u Lionu. Plava je bila za Francusku, bela za Nemačku, žuta za Belgiju, a crvena je bila rezervisana za SAD. Kasnije je crvena boja"otišla" u Italiju.
U početku su britanski automobili bili svetlozeleni. Tek je kasnije ova nijansa postala tamnija British Racing Green.
Serijski putnički automobili dugo su bili dosadni, sivi i crni. Tek nakon Drugog svetskog rata, kada su proizvođači automobila smatrali da je potrebno rešiti se – i vizuelno – depresije posleratnog razdoblja, paleta boja počela je da se intenzivnije koristi.
Lamborghini je u jednom trenutku postao lider tog preokreta. Kada je predstavljen sportski automobil Miura, bogati kupci mogli su da biraju između do tada neviđenog broja od 86 različitih boja karoserije.
Šarenilo boja procvetalo je u vreme hipi pokreta, krajem šezdesetih. Taj trend se nastavio 1970-ih sa svetlozelenim Porsche automobilima, narandžastim Opel Asconama i svetloplavim primercima Forda Capri.
Zatim su osamdesetih zagospodarile plava i crvena.
U devedesetima kupci su opet poželeli mirnije nijanse: najpopularnije su bile srebrna i siva.
Čini se da su poslednjih godina automobili ponovno postali šareniji. Na primer, Bentley se ponosi time što izlazi u susret kupcima koji samo treba da donesu uzorak željene boje.
Ipak , u vreme kada svet ponovo ulazi u ekonomsku krizu, pitanje je da li će se taj trend nastaviti.
Koliko god da neki vole žive boje, uvek ćete lakše prodati sivi ili crni automobil – i postići bolju cenu.
(B92)
