Pritom je to samo deo takozvane "spore mode" kojom se štiti i životna sredina.

Automobili, alati, knjige… Za Karinu Brajš je sasvim normalno da te stvari iznajmi ili pozajmi. "Zašto onda ne bismo pozajmljivali i odeću", upitala se. Dok je kao student živela u Štutgartu bilo joj je sasvim normalno da pozajmljuje odeću od koleginica, kao i da one pozajmljuju od nje. I gotovo nikad joj nije trebalo nešto novo.
Prema podacima Ministarstva za životnu sredinu, Nemci prosečno godišnje kupe šezdeset odevnih predmeta.
Odeća je često jeftina, na tržište stiže sve brže, što se naziva i "brza moda" (fast fashion). Pritom se svaki peti odevni predmet gotovo uopšte ne nosi. Proizvodnja odeće u svetu u poslednjih dvadesetak godina je i više nego udvostručena. "Ispunjene su sve karakteristike ekscesivnog, neodrživog razvoja", navodi se na internet-stranici nemačkog ministarstva.

Retki iznajmljuju odeću

Suprotan trend naziva se "spora moda" (slow fashion). Tu je u prvom planu održivost. Prema jednom reprezentativnom ispitivanju organizacije za zaštitu životne sredine "Grinpis" (Greenpeace) objavljenom krajem jula, iznajmljivanje odeće kod komercijalnih ponuđača još uvek je veoma retko. Samo sedam odsto ispitanih do sada su tako iznajmili neki komad odeće. Ali, izgleda da je taj model popularniji kod mlađih. Kod onih između 18 i 29 godina, njih 15 odsto pozajmljivao je odeću kod komercijalnih ponuđača.

"Mislila sam da tu mora nešto da ima", kaže Karina Brajš. Istraživala je po internetu i naišla na ponuđača koji se zove "Klajderaj" (Kleiderei). Tamo korisnici mogu da sklope pretplatnički ugovor i da za 29 evra mesečno pozajme četiri odevna predmeta istovremeno, a po potrebi i da ih zamene nekim drugim. Predstavništva "Klajderaja" postoje u Kelnu, Frajburgu i Berlinu, a uskoro će Karina Brajš otvoriti i u Štutgartu.

Šefica firme je Lena Šreder. Ona od 2016. ima firmu u Kelnu. Prvobitno je s prijateljicom osnovala "Klajderaj" kao firmu za onlajn-iznajmljivanje, ali to su 2018. zatvorile. Lena Šreder je zatim preuzela ime i koncentrisala se na stacionarne trgovine. Predstavništva u Frajburgu, a uskoro i u Štutgartu su samostalne firme. Ona koriste marku i strukture "Klajderaja" i za to plaćaju.

Manje proizvodnje, manje konzuma

Lena Šreder je studirala modni dizajn i tokom studija je shvatila da joj se tekstilna industrija generalno ne sviđa, i da ne želi da radi za takvu industriju. Ona danas klijentima mora mnogo toga da objasni u vezi s održivošću. To je proces koji će trajati još nekoliko godina, kaže, "sve dok prosečan kupac ne bude bio otvoren za pozajmljivanje odeće".

Da bi se moda zaista održivo konzumirala, mora se kupovati svesnije i manje, kaže Šreder. Klijent pozajmljivanjem ima mogućnost za češće promene, ali trend bi dugoročno morao da ide ka tome da se odeća duže koristi, a da se povremeno neki odevni predmet i pozajmi. "Mora jednostavno da se manje proizvodi i manje kupuje", kaže Šreder.

To može da funkcioniše i u krugu poznanika, ali u Nemačkoj u međuvremenu ima više onlajn-portala koji nude iznajmljivanje odeće. I oni nude razne mogućnosti. Tako neki, kao "Klajderaj", nude iznajmljivanje u vidu pretplate, ali samo onlajn. Mogu se iznajmiti i neki odevni predmete za posebne prilike. Iznajmljivanje venčanice mnogo je jeftinije od kupovine nove.

Jedna aplikacija nudi mogućnost da korisnici sami iznajmljuju odeću ili da iznajme odeću od druge osobe. Jedan ponuđač nudi pakete s više odevnih predmeta koji mogu dobro da se kombinuju. I luksuzne torbice mogu da se iznajme u vidu pretplate i redovno da se menjaju.

(B92)
​